Pogled u svet

Oblaci i slonovi

Koliko je težak oblak? Jedan oblak kumulus može da sadrži oko 550 tona vode, izveštava ABC News. „Ako želite da to predstavite slikovito... zamislite slonove“, kaže meteorolog Pegi Lemon. Ako uzmemo da je jedan slon težak oko šest tona, težina vode u jednom prosečnom oblaku kumulusu odgovara težini čak 100 slonova. Zahvaljujući toplijem vazduhu koji se diže sa zemlje, sva ta voda lebdi u atmosferi u obliku sićušnih kapi. Nasuprot paperjastom oblaku kumulusu, veliki olujni oblak može da sadrži vodu tešku koliko i 200 000 slonova. A kako je sa oblakom uragana? Lemonova je težinu vode u jednom kubnom metru oblaka pomnožila s njegovom ukupnom zapreminom. Izračunala je da je težina vode ravna težini 40 miliona slonova. „To znači da voda u jednom oblaku uragana teži više nego svi slonovi na zemlji zajedno“, navodi se u izveštaju, „možda čak i više nego svi slonovi koji su ikada živeli.“

 Kada treba prati zube

List Milenio iz grada Meksika navodi da pranje zuba neposredno posle konzumiranja kiselih pića ili kisele hrane može oštetiti gleđ. Izveštavajući o jednom istraživanju sprovedenom na nemačkom Univerzitetu u Gotingenu, taj list je upozorio da kiseli prehrambeni proizvodi „privremeno slabe zubnu gleđ“. Stoga, pranje zuba odmah posle jela može biti štetno. Umesto toga, „preporučljivo je sačekati nekoliko minuta kako bi zubi povratili jačinu“.

Uništenjem staništa pronađene nove vrste

Zbog gradnje nove brane na reci Karoni u Venecueli iskrčene su šume na nenaseljenom ostrvu Karizal koje se nalazi na toj reci, i tom prilikom je otkrivena do sada nepoznata vrsta ptice, izveštavaju novine iz Karakasa Daily Journal. Nakon krčenja šuma, ispostavilo se da se među pticama koje naseljavaju ovo ostrvo nalazi i jedna vrsta male zebe s plavim pegama, koja je prebivala u nepristupačnom bambusovom šiblju. Prirodnjaci se nadaju da će u obližnjim staništima pronaći još neke primerke ove novootkrivene vrste. U međuvremenu, istraživač Robin Restol kaže da ’vrednost otkrića ove zebe... umanjuje saznanje da smo uništili mesto gde se ona tako dugo krila od nas‘.

Pazite da vam daska za sečenje bude čista!

Da li je bezbednije koristiti drvenu ili plastičnu dasku za sečenje? „Možete koristiti i jednu i drugu sve dok je držite veoma čistom“, navodi UC Berkeley Wellness Letter. „Bilo da za sečenje sirovog mesa koristite drvenu ili plastičnu dasku, nakon upotrebe dobro je izribajte u vrućoj vodi s deterdžentom.“ Ako je daska duboko zasečena ili masna, tada posebno povedite računa o tome da je dobro očistite. „Dasku takođe možete dezinfikovati ispiranjem u razblaženom rastvoru izbeljivača (5 mililitara izbeljivača na 1 litar vode)“, navodi Wellness Letter. Ruke i noževe treba isto tako temeljno prati i brisati.

Deca predškolskog uzrasta i kompjuteri

Neki istraživači kažu da deci predškolskog uzrasta skoro uopšte ne koristi „dugotrajno korišćenje kompjutera umesto klasičnog igranja“ i da ono „može voditi do povlačenja iz društva, problema s koncentracijom, gubitka kreativnosti, pa čak i do depresije i zabrinutosti“, izveštava se u listu Vancouver Sun. Pred kompjuterom, detetov svet, „koji je trodimenzionalan i zasnovan na iskustvu, pretvara se u dvodimenzionalnu virtuelnu realnost“, kaže psiholog Šarna Olfman. Istraživači ističu koliko je važno da ’roditelji kroz igru i situacije iz svakodnevnog života, pomognu deci da razviju maštu‘ kako bi naučila „reči, boje, oblike, brojeve, kao i da se lepo ponašaju“. Psiholog Džejn Hili kaže da je klasično igranje posebno važno u periodu od rođenja do sedme godine. Na taj način se deci može pomoći da budu pažljivija, dok igranje na kompjuteru može imati upravo suprotan efekat.

Televizija — „teška droga“

„Deca koja gledaju televiziju više od dva sata dnevno postižu lošiji uspeh u školi“, izveštavaju španske novine La Vanguardia. Iako smatra da televizija može biti veoma korisna pomoć u obrazovanju, pedijatar Fransisko Munjoz ističe loše strane prekomernog gledanja televizije. Munjoz smatra da je slabiji uspeh kod zavisnika od gledanja televizije posledica „kasnijeg dostizanja zrelosti i smanjene sposobnosti apstraktnog razmišljanja“. On takođe primećuje: „Među adolescentima postoji očigledna veza između gledanja određenih programa, reklama i muzičkih spotova, i korišćenja alkohola, duvana i droge.“ Dečji psihijatar Paulino Kasteljs priznaje da neće sve mlade osobe oponašati loše vladanje koje vide na televiziji. Ipak, zbog „razornog dejstva koje ona ima na mlade umove koji su najosetljiviji“, on je televiziju nazvao ’teškom drogom‘.

Bučne učionice

Odjekivanje i konstantna buka u učionicama otežavaju učenicima da čuju ono što se na času govori, izveštava se u nemačkom časopisu Der Spiegel. „Što postoje veće smetnje koje otežavaju deci da prate gradivo, to je manja verovatnoća da će nešto naučiti“, kaže psiholog Marija Klate. U nekim školama u Nemačkoj, istraživači su izmerili nivo buke koji se kretao između 70 i 90 decibela (dB). „Na radnim mestima gde se zahteva velika koncentracija, buka ne sme biti veća od 55 dB“, objašnjava istraživač na polju zagađenja bukom Gerhart Tisler. „U industriji, zaštita sluha je preporučljiva iznad 85 dB.“ Nadalje, što više odjeka ima u prostoriji — bilo od govora, škripe stolica ili nakašljavanja — teže je koncentrisati se. Plafoni koji upijaju zvukove pomažu pri smanjenju buke i odjekivanja, čime se štede nervi i glas nastavnika i učenika, ali većina škola ne može da ih priušti.

Supermarketi zamenjuju tradicionalne prodavnice

„Širenje supermarketa po istočnoj i južnoj Africi postaje pretnja lokalnim prodavnicama, pa prema tome i zemljoradnicima u seoskim područjima“, zapaža se u nemačkom naučnom biltenu wissenschaft-online. U Keniji postoji već 200 supermarketa i 10 hipermarketa, koji imaju oko 30 procenata udela u prodaji hrane na malo— što je jednako prometu 90 000 manjih radnji. Prema Kostasu Stamulisu iz Organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO), pri UN, nagla urbanizacija i globalizacija „znače da će Afriku zadesiti mnogo dramatičnije promene u sistemu snabdevanja hranom od onih koje smo videli u razvijenim zemljama“. Stručnjaci se nadaju da bi se ekonomska propast mogla izbeći osnivanjem zadruga čime bi se obezbedilo tržište za lokalne proizvođače. Takođe, zemljoradnicima bi se pružila pomoć u vidu obuke kako bi se privikli na promene.