Pogled u svet

Banje za decu

U Nemačkoj, a i u drugim zemljama, niču medicinski centri, koji nude banjsko lečenje za malu decu, izveštava list Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung. Osim opšte nege, deca od samo četiri godine mogu dobiti masažu toplim uljem i druge terapije. Neki stručnjaci smatraju da sve to ima više veze sa zaradom nego sa brigom za zdravlje dece. Direktor hamburškog Biroa za trendove Peter Viperman kaže da se zarad profita „deca na silu guraju u svet odraslih“. Prema dr Kristofu Kampmanu, načelniku Instituta za pedijatriju pri Univerzitetu u Majncu, zabrinjavajuće je što će to „od dece stvoriti izrazito sebične osobe s mentalitetom više klase, koje su potpuno usredsređene na sebe“. Umesto da zbog uobičajenih zdravstvenih problema idu u banju, „deca bi trebalo da se veru po drveću i da skaču unaokolo“, navodi se u citiranom izveštaju. „To je ono što služi kao preventiva za probleme sa držanjem tela, što poboljšava apetit i daje dobar san.“

 Žedna poljoprivreda

„Australija je najsuvlji naseljeni kontinent, ali ima najveću potrošnju vode po stanovniku u svetu“, navodi se u listu Australian. Svakog dana, po stanovniku se u proseku potroši 900 litara vode, u poređenju sa 600 litara u Severnoj Americi. „Tri četvrtine upotrebljene vode u Australiji [troši se] u poljoprivredi“, navodi se u izveštaju. Da bi se proizveo kilogram žita, potrebno je 1010 litara vode. Da bi se dobio litar mleka, potrebno je oko 600 litara vode za navodnjavanje pašnjaka. Potrebno je više od 18 000 litara vode da bi se dobio kilogram maslaca i 50 000 litara vode da bi se od stoke koja pase na pašnjaku dobio jedan kilogram bifteka. Proizvodnja odeće takođe zahteva veliku potrošnju vode. Da bi se proizveo kilogram pamuka, potrebno je 5 300 litara vode, a za isto toliko vune treba potrošiti preko 171 000 litara vode. Izračunato je da je za proizvodnju samo jednog vunenog kompleta ili odela potrebno 685 000 litara vode.

Toplije vreme i populacija divljih životinja

„Iako naučnici smatraju da globalno zagrevanje negativno utiče na populaciju divljih životinja, u Australiji izuzetno brzo raste broj paukova, uključujući i potencijalno smrtonosne paukove crvenih leđa“, izveštava The Weekend Australian. Prema dr Robertu Rejvenu iz Kvinslendškog muzeja, očekuje se da će pauci koji legu jaja samo jednom godišnje, ove godine to učiniti tri ili četiri puta. „Pauci koji bi u ovo doba godine trebalo da budu mladi, već su odrasli“, kaže on. „Primećeno je da se životni vek nekih paukova udvostručio.“ Istraživači smatraju da toplije vreme utiče i na ptičji svet. Citirani list navodi: „Ptice poput jedne vrste vodomara, koje obično polažu jaja jednom godišnje, sada u istom periodu imaju dva legla.“ Ptice se takođe „legu ranije i ranije se vraćaju iz Evrope nakon zime, na osnovu čega se može zaključiti da su ove promene globalne“.

Otkriveni novi sateliti

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, za samo šest godina udvostručen je broj poznatih satelita, izveštava ¿Cómo ves?, naučni časopis Nacionalnog nezavisnog Univerziteta u Meksiku. Do kraja 2003. otkriveno je 136 satelita koji kruže oko sedam planeta — izgleda da ih jedino Merkur i Venera nemaju — a astronomi očekuju da će pronaći još neke. Najviše satelita ima Jupiter (61), zatim Saturn (31), Uran (27), Neptun (13) i Mars (2). Pluton i Zemlja imaju po jedan satelit.

Malaksalost može prethoditi srčanom napadu

Prema jednom istraživanju, „neobična malaksalost i pospanost mogu biti početni upozoravajući znaci srčanog napada kod žena“, izveštava se u međunarodnom izdanju lista The Miami Herald. Dok je samo 30 posto žena koje su učestvovale u istraživanju navelo bol u grudima kao početni znak, njih 71 posto osećalo je neobičnu malaksalost više od mesec dana pre srčanog napada. „To je specifična malaksalost koja se ne može objasniti“, kaže profesorka Džin Maksvini s Medicinskog univerziteta u Arkanzasu, dodajući da je „kod nekih malaksalost tako velika da moraju da se odmore čak i dok razmeštaju krevet... Oboljenje srca je najčešći ubica žena“. Ona zapaža: „Ako pomognemo ženama da na vreme prepoznaju simptome, moći ćemo da ih lečimo i da sprečimo ili odložimo srčani napad.“

Zaštita Venecije od poplave

Veneciji, koja se prostire na oko 120 ostrva u Jadranskom moru, često preti opasnost od poplava. Nakon opsežnih studija i debata, italijanska vlada je odobrila gradnju pokretnih barijera na tri prilaza ostrvima. Barijere će se sastojati od 79 čeličnih pregrada, od kojih će svaka biti 30 metara visoka, 20 metara duga i 5 metara široka. U normalnim uslovima pregrade će biti napunjene vodom i nalaziće se na dnu mora, tako da će se prolazak brodova, kao i plima i oseka odvijati nesmetano. Ali kada se budu očekivale poplave, u pregrade će se ubacivati vazduh. Tada će se one, poput pokretnog mosta, jednim svojim krajem podizati s morskog dna, za koje su pričvršćene, dok se ne izdignu iznad nivoa vode. Jedna uz drugu, pregrade će obrazovati dugačku barijeru koja će sprečiti poplavu. Planirano je da ceo projekat bude završen do 2011. godine.

Vesti o pušenju

• „Istraživači su otkrili da je zahvaljujući šestomesečnoj zabrani pušenja u barovima, restoranima i drugim javnim prostorima u Heleni (Montana, SAD), broj prijema u bolnicu usled srčanih napada opao za skoro 60%“, izveštava The Wall Street Journal. Nakon što je opštinski sud ukinuo zabranu pušenja, broj srčanih napada se vratio na prethodno stanje. „To je jasan dokaz da se treba kloniti izloženosti duvanskom dimu“, rekao je kardiolog Sidni Smit.

• „Vlade saveznih država, koje su nekada bile ljuti protivnici duvanske industrije, našle su se u neobičnoj poziciji: Sada su spremne da se zalažu za spasavanje najvećeg američkog proizvođača cigareta od bankrotstva“, navodi prethodno citirani časopis. Zašto? Jedan sudija je odredio da ta kompanija mora platiti 12 milijardi dolara da bi mogla da se žali na jednu sudsku presudu. To bi je odvelo u bankrot, a isplata nekoliko milijardi dolara prema donetoj presudi bila bi stopirana. Savezne vlade su „postale zavisne od tog novca koji mnogim saveznim državama pomaže da izbegnu budžetsku katastrofu“, navodi taj članak. To je „nateralo države da hitro promene stranu“. Dve nedelje kasnije sudija je preinačio odluku i dozvolio da ta kompanija plati manji iznos.