Velike promene za zemljište

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NEMAČKE

„TO ŠTO smo morali da napustimo naš dom skoro da je slomilo srce mojoj supruzi“, priča Diter. „Naša 11-godišnja ćerka Mihaela, takođe se veoma potresla. Ali nismo imali izbora.“ Da li se radi o porodici koja je izbegla iz ratom pogođenog područja? Ne, ova porodica živi u jednoj rudarskoj oblasti u Nemačkoj.

Tokom proteklih 55 godina, oko 33 000 ljudi iz oblasti Rajne doživelo je istu sudbinu kao Diter i njegova porodica. Morali su da se sele jer je trebalo napraviti mesta za površinski kop lignita, to jest mrkog uglja. Zbog sve veće potrebe u industriji za energijom, samo u Nemačkoj se svake godine s površinskih kopova izvadi oko 180 miliona tona lignita. To je količina 25 puta teža od Keopsove piramide u Egiptu.

Kako sve to utiče na zemljište i ljude koji tamo žive? Brockhaus Enzyklopädie navodi: „Veliki površinski kopovi često zahtevaju opšte raseljavanje i drastične promene.“ a Hajde da posetimo površinski kop u oblasti Rajne i ljude na čiji je život on uticao.

Površinski kop lignita

Područje između Kelna i Ahena u donjem toku Rajne predstavlja najveće nalazište lignita u Evropi. Ova oblast je malo veća od Luksemburga i nešto manja od Srema u Vojvodini. Lignit se nalazi ispod površine, pokriven naslagama, to jest slojevima šljunka, peska ili gline, koji najpre moraju da se odstrane.

Da bi se došlo do lignita, naslage se uklanjaju rotornim bagerom. Jedan takav bager svakog dana skine toliko naslaga da bi se moglo napuniti 16 000 poluprikolica. Da se zemljište ne bi urušilo zbog sve dubljeg kopanja, sečenjem se obrazuju terase, to jest stepenice. Pojedinačni nivoi na kopu nazivaju se bankine. Na slici možete videti rotorne bagere kako rade na tim bankinama. Oni spadaju među najveće mašine na svetu. Visoki su 95 metara, poput neke tridesetospratnice.

Kada bageri skinu naslage, one se odnose transporterom. Pokušajte da zamislite koliko tu ima materijala koji treba odneti. Da bi se u oblasti Rajne izvukao jedan kubni metar uglja, treba ukloniti preko šest kubnih metara naslaga. Transporter toliko brzo prenosi materijal da bi bilo skoro nemoguće pratiti ga, čak i  na biciklu. Transporteri dopremaju materijal na isto odredište. Odatle se različiti materijali, smešteni u bunkere za ugalj, vagonima prebacuju u elektrane ili se deponuju. Veći deo lignita se prevozi u elektrane gde se koristi za proizvodnju energije.

Koliko god je to moguće, odstranjene naslage se koriste za popunjavanje područja na kojima je izvađen lignit. Mašine koje vraćaju naslage nazivaju se rastresači. Oni nasipaju zemlju na kop, sloj po sloj, sve dok rupa ne bude popunjena. Od viška naslaga nastaju bregovi koji mogu dostići visinu i do 200 metara. Pravi izazov za one koji se bave pejzažnom arhitekturom predstavlja uklapanje ovih bregova sa okolinom i njihovo pretvaranje u korisne poljoprivredne površine i šumske predele.

Spuštanje gornje granice podzemne vode

Nema sumnje da površinski kopovi vrše ogroman uticaj na okolinu i prirodne cikluse. Da bi kop bio suv, gornja granica podzemne vode spušta se na nivo ispod najniže tačke kopa. Količina vode koja se u Nemačkoj svake godine ispumpa mogla bi da podmiri potrebe stanovnika najvećeg nemačkog grada Berlina na skoro tri i po godine. Izvlačenje tolike količine vode zabrinjava stručnjake za zaštitu životne sredine. Oni su posebno zabrinuti zbog pretnje po obližnji park prirode Mas-Švalm-Nete, koji se nalazi na granici s Holandijom. Taj park je vlažna prirodna zona koja obezbeđuje stanište za mnoge vrste biljaka i ptica.

Oni koji su zaduženi za rad površinskog kopa tvrde da nema razloga za zabrinutost. Da bi se ispumpana voda nadoknadila, ona se vraća u zemljište nedaleko od kopa. Za to se jednim delom koriste veštački bunari. Na taj način se nastoji da se spreči isušivanje te oblasti.

Pejzaž poprima novi oblik

Naša planeta se konstantno menja. Svake godine se u okeane baci oko 25 milijardi tona otpada, a da mi to čak i ne primetimo. Ipak, osobi koja stoji na ivici površinskog kopa, promene su očigledne. Ovde pejzaž poprima novi oblik. Kako je to uticalo na oblast Rajne?

Područje između Kelna i Ahena, koje je nekada bilo površinski kop, sada je obnovljeno i pretvoreno u oranice, šume i parkove. Nadalje, preusmereni su vodeni tokovi, kao i putevi i železnica. Knjiga Lignite Mining in the Rhineland objašnjava: „[Obnavljanje] nije pokušaj da se iznova stvori priroda. Jedino što čovek može jeste da pruži malu pomoć. Najveći deo posla obavlja sama priroda.“ Do sada je više od 65 posto tog zemljišta ponovo u upotrebi, od čega najveći deo u poljoprivredi. Iz tog razloga, plodna zemlja je, što je moguće ravnomernije, bila razbacana po propusnom sloju u debljini od dva metra. Nekoliko godina je ovo područje obrađivala jedna firma, nakon čega su zemljište mogli da koriste zemljoradnici.

Jedan mali deo novih šuma i veštačkih jezera sada je prirodni rezervat zaštićen zakonom. Čak je postao dom za neke ugrožene vrste. Nežni leptir topolnjak  i ptice poput velikog trstenjaka samo su dve od tih vrsta. Nadalje, tamo rastu i biljke poput vodenog morača i kacigastog kaćuna. Za stanovnike Kelna i Bona ovaj nekadašnji površinski kop postao je mesto za odmor i opuštanje.

Raseljavanje i novi početak

Jedan od najvećih izazova u vezi s površinskim kopovima jeste raseljavanje ljudi koji žive baš na mestu gde postoje nalazišta lignita. Pre početka radova, čitava naselja moraju da se rasele.

Raseljavanje zahteva obimno planiranje, koje počinje nekih 10 do 15 godina unapred. Ulaže se trud da se zajedno presele svi stanovnici tog kraja. Iskustvo je pokazalo da oko polovine onih koji moraju da promene mesto stanovanja žele da imaju iste komšije, dok drugi to vide kao mogućnost za novi početak na nekom drugom mestu. Svi koji moraju da se presele dobijaju nadoknadu za to, ali za neke stvari nije moguće odrediti cenu. Na primer, kako vam može biti nadoknađen gubitak predivnog pogleda s prozora dnevne sobe ili prisan odnos s komšijama? U novoj sredini sve može biti drugačije.

Raseljavanje podrazumeva više od preseljenja stanovništva u nove kuće. Kada počnu iskopavanja životna sredina se trajno menja. Roditelji nikada više ne mogu da pokažu deci gde su odrasli i išli u školu. Njihov dom iz detinjstva zauvek je nestao. Kako ljudi podnose sve to? Probudite se! je intervjuisao nekoliko takvih osoba.

Fridhelm živi u jednom selu koje treba da bude raseljeno. Graditi po drugi put novu kuću u njegovim godinama nije baš zahvalan posao. „Naučili smo mnogo toga dok smo gradili prvu kuću“, kaže njegova supruga Inge, „ali sada nemamo snage da to radimo još jednom.“ Gradnja novog doma, koja ponekad podrazumeva da nekoliko godina živite na gradilištu, može predstavljati pravi izazov.

Verner i Margareta smatraju da u ovakvim slučajevima većini ljudi preseljenje koristi u materijalnom pogledu. Ali pojedinci, poput starijih osoba, zemljoradnika i trgovaca, posebno su teško pogođeni. Za neke koji imaju razvijen posao, početi sve iznova na nekom drugom mestu previše je skupo. Jedan zemljoradnik koji je nakon preseljenja preko 20 godina obrađivao zemlju na području gde su iskopavanja bila završena, smatra da je sve ispalo prilično dobro. Njegov stav je: „Iskoristi situaciju najbolje što možeš, jer ionako ne možeš ništa promeniti.“

To je zaista tako! S vremenom, Diter i njegova porodica, koji su spomenuti na početku, takođe su se privikli na svoj novi dom. Oni su samo troje od mnogih koji iz ličnog iskustva mogu reći da površinski kopovi donose velike promene za zemljište i sve one koji žive na tom području.

[Fusnota]

[Slika na 21. strani]

Rotorni bager iskopava lignit

[Izvor]

Rheinbraun AG

[Slike na 23. strani]

Rastresač nasipa kop plodnom zemljom

Nekadašnji površinski kop nakon preuređenja

[Izvor]

Sve fotografije: Rheinbraun AG