Ženevska Biblija — zaboravljeni prevod

Od dopisnika Probudite se! s Novog Zelanda

DA LI imate Bibliju koju s lakoćom možete držati i čija su slova takva da vam se oči prilikom čitanja ne naprežu? Da li je njen format takav da lako možete naći informacije koje tražite? Ako je vaš odgovor na ova pitanja potvrdan, zaslugu za to u velikoj meri možete pripisati Ženevskoj Bibliji iz 1560.

Malo ljudi je čulo za Ženevsku Bibliju. Pa ipak, taj izvanredan prevod svojevremeno je bio bestseler. Njegova tačnost, kao i noviteti u prikazu i kompoziciji teksta učinili su ga omiljenim kod čitalačke publike. Šekspir i Marlou, engleski dramski pisci, koristili su ovaj prevod kada su citirali iz Biblije.

Ali, kako to da je ova popularna engleska Biblija iz 16. veka nastala u švajcarskom gradu Ženevi, gde se govorio francuski? Koje je jedinstvene odlike krase? Zbog čega se više ne koristi? U kom smislu i danas imamo koristi od nje?

Biblija s novim karakteristikama

Ženevska Biblija je plod rada jedne grupe sveštenika koji su zbog tlačenja i pretnje smrću izbegli iz Engleske kada je 1553. na vlast došla Marija Tjudor. Te izučavaoce srdačno je primila protestantska zajednica u Ženevi. Zahvaljujući naprednoj štamparskoj industriji i zanimanju za čitanje Biblije, Ženeva je bila poznata po prevođenju i štampanju Biblije.

Ženevska Biblija, koju je preveo Vilijam Vitingam sa svojim pomoćnicima, pojavila se 1560. godine. Ubrzo su je ljudi u Engleskoj gorljivo čitali. Bila je lakša za čitanje od Biblija štampanih pre nje i prva je Biblija na engleskom jeziku u kojoj su stihovi bili označeni brojevima, što je metod koji se danas svuda koristi. Takođe je imala i zaglavlja — nekoliko ključnih reči pri vrhu svake strane što je čitaocu pomagalo da u tekstu pronađe određene citate. Pored toga, zbijena slova u gotskom stilu, koja su ličila na pisana slova, bila su zamenjena jasnim slovima sličnim onima koja se i danas koriste u Biblijama na engleskom.

Ranija izdanja Biblije, pripremljena s ciljem da se čitaju sa crkvenog pulta, bila su glomazna i teška. Ženevska Biblija je bila otprilike upola manja i praktična za rukovanje. Pored toga što je bila pogodnija za lično čitanje i proučavanje, ova manja Biblija imala je i mnogo pristupačniju cenu.

Težnja ka preciznom prevodu

Prevodioci Ženevske Biblije posvetili su posebnu pažnju očuvanju jedinstvenih karakteristika i smisla originalnog hebrejskog jezika. Božje ime, Jehova, pojavljuje se na nekoliko mesta, recimo u Izlasku 6:3 i 17:5, kao i u Psalmu 83:19. Reči koje su prevodioci smatrali  neophodnim dodacima stavljene su u kurziv, a tekst koji je predstavljao gramatičko objašnjenje nalazio se u uglastim zagradama.

U Škotskoj je Ženevska Biblija brzo prihvaćena kao zvaničan prevod. I u Engleskoj se puno koristila, a smatra se da su je koristili i Pilgrimi na svom čuvenom putovanju u današnje Sjedinjene Države, 1620. godine. Ženevska Biblija je dospela i u druge britanske kolonije — uključujući i najudaljeniju od njih, Novi Zeland. Primerak ove Biblije obogatio je 1845. zbirku ser Džordža Greja, guvernera Novog Zelanda.

Sporne marginalne beleške

Brojna objašnjenja u Ženevskoj Bibliji doprinela su njenoj dugotrajnoj popularnosti među čitaocima. Ona su dodata zbog toga što su prevodioci uvideli da u Bibliji ima ’teških mesta‘ za razumevanje. Te marginalne beleške nisu bile novina. Tindejl ih je još 1534. koristio u svom „Novom zavetu“. Osim marginalnih beležaka, Ženevska Biblija je sadržala ilustracije, uvodne komentare i mape — sve to s ciljem da se poboljša razumevanje. U njoj su se nalazile i rodoslovne tabele, sažeci poglavlja, pa čak i jedan deo koji je podsticao na svakodnevno čitanje Biblije.

Iako je nezvanično priznalo da je prevod izvrsnog kvaliteta, sveštenstvo Engleske crkve zvanično ga nije odobrilo jer je smatralo da duh marginalnih beležaka unosi radikalne promene u postojeća gledišta. Metju Parker, tadašnji nadbiskup od Kanterberija, nazvao ih je „raznoraznim štetnim beleškama“. Kralj Džejms I je smatrao da su one „krajnje pristrane, netačne i podrivačke“. To i ne čudi budući da su neke od beležaka osporavale kraljevima ’od Boga dano pravo da vladaju‘!

Ženevska Biblija odlazi sa scene

Nadajući se da će zauvek ukloniti Ženevsku Bibliju iz Engleske, kralj Džejms je 1604. odobrio novi prevod. Istoričar teologije Alister Makgrat navodi da je „nesmanjena popularnost Ženevske Biblije bila najveća prepreka nastojanjima da prevod King James Version stekne priznanje tokom 17. veka“. Godinama je Ženevska Biblija bila omiljena među čitaocima, a u Škotskoj je i ostala zvaničan prevod. Nova izdanja su bila objavljivana sve do 1644.

Britansko i inostrano biblijsko društvo navelo je da „ispitivanje prevoda Biblije King James iz 1611. pokazuje da je na njegove prevodioce... više uticala Ženevska Biblija nego bilo koja druga Biblija na engleskom jeziku“. King James Version je preuzeo mnoge novitete koji su se pojavili u prikazu teksta i prevodu Ženevske Biblije.

Trajan uticaj

Iako je prevod Authorized Version, to jest King James Version, na kraju potisnuo Ženevsku Bibliju, ona i dalje zauzima važno mesto u istoriji književnosti. Njome su postavljeni novi standardi u prevođenju i prikazu teksta. Osim toga, ona još uvek igra važnu ulogu u reviziji Biblija na engleskom jeziku. Takođe, ovaj prevod je podstakao mnoštvo ljudi različitog porekla, koji inače ne bi imali pristup Bibliji, da je čitaju i proučavaju.

Zahvaljujući tome što je prokrčila put prevodu King James, Ženevska Biblija je omogućila i nekim biblijskim izrazima da uđu u engleski jezik i književnost. Iako je Ženevska Biblija uglavnom zaboravljena, njen doprinos je nešto što se pamti.

[Slika na 12. strani]

Izlazak 6:3, gde se pojavljuje Božje ime

[Slike na 13. strani]

Zaglavlja

Ilustracija

Marginalne beleške

[Izvor]

Sve fotografije: Courtesy American Bible Society

[Izvor slike na 12. strani]

Sve fotografije: Courtesy American Bible Society