Kakav otac je potreban deci

DECI je potreban otac koji ih voli, pruža im podršku i čini sve što je u njegovoj moći kako bi im pomogao da postanu odgovorne i pouzdane odrasle osobe. Ipak, činjenica da je deci potreban takav otac ne shvata se dovoljno ozbiljno.

Tačno je da majke rađaju decu i da u životu deteta dobra majka igra veoma važnu ulogu. Ipak, primećujući da je i uloga oca podjednako važna, časopis The Wilson Quarterly, navodi: „Među glavnim uzrocima mnogih od najvećih problema koji pogađaju američko društvo jesu sve ozbiljniji propusti očeva u ispunjavanju njihove uloge.“ Mogli bismo slobodno reći da to važi za ceo svet.

Brazilski list Jornal da Tarde piše o jednom istraživanju čiji rezultati pokazuju da su mnogi problemi koji se tiču mladih — kao što su agresivnost, neposlušnost, loš uspeh u školi i ravnodušnost — često „posledica nedostatka očevog interesovanja“. Takođe, italijanska knjiga Gli imperfetti genitori (Nesavršeni roditelji) Marčela Bernardija naglašava da su za srećno detinjstvo deci potrebna oba roditelja.

Porodični život se može poboljšati

Čak i ako nemaran otac doprinosi problemima u porodici ili je u velikoj meri odgovoran za njih, to ne znači da se situacija ne može popraviti i da se porodični život ne može poboljšati. Kako se to može postići? Šta je potrebno da otac uradi?

Jasno je da je deci potrebno porodično uređenje koje im pruža osećaj sigurnosti. Kada ta potreba nije zadovoljena, što se danas često dešava, to vrlo nepovoljno utiče na decu. Ipak, situacija nije beznadežna, bez obzira na to da li je otac aktivno uključen u porodični život ili nije. U Psalmu 68:6, Biblija kaže: „Otac je sirotama, Bog u svetom hramu svome.“ a

Kako dobiti pomoć

Činjenica je da je za uspeh neophodna Božja pomoć i da je možemo dobiti. To je očigledno iz situacije koju je opisala Lidija, devojka iz Poljske koja je spomenuta u prethodnom članku. Kakva je bila situacija u njenoj porodici? Kako je ta porodica dobila Božju pomoć?

Lidijin otac, Franćišek, priznaje da je kada su deca bila mala zanemarivao porodicu, baš kao što je njegova ćerka rekla. On kaže: „Nisam vodio računa o tome šta deca rade. Nisam im pokazivao naklonost i  uopšte nismo bili bliski.“ Zato nije znao da su, u vreme kada je Lidija imala 14 godina, ona i njeni mlađi brat i sestra išli na žurke, opijali se, pušili i učestvovali u tučama.

Na kraju je Franćišek uvideo da su njegova deca u nevolji i bio je uznemiren do te mere da je odlučio da nešto preduzme. „Molio sam se Bogu za pomoć“, kaže on. Zanimljivo, ubrzo nakon toga posetili su ga Jehovini svedoci i on i njegova supruga su pristali na biblijski studij. S vremenom su počeli da primenjuju ono što su naučili iz Biblije. Kako je to uticalo na decu?

Franćišek objašnjava: „Primetili su da sam prestao da pijem i da sam postao bolji otac. Poželeli su da bolje upoznaju Jehovine svedoke. Takođe su počeli da proučavaju Bibliju i prekinuli su kontakt s lošim društvom.“ Njegov sin, Rafal, o svom ocu kaže: „Počeo sam da ga smatram prijateljem“, i dodaje: „Ulična banda me odjednom više nije zanimala. Bili smo zaokupljeni duhovnim aktivnostima.“

Franćišek je sada hrišćanski starešina u jednoj skupštini Jehovinih svedoka i još uvek brine o svojoj porodici i o duhovnom rastu svakog njenog člana. Njegova supruga i Lidija su pioniri, to jest punovremeni propovednici. Sin Rafal i mlađa ćerka Silvija radosni su što proučavaju Bibliju, komentarišu na hrišćanskim sastancima i govore drugima o svojoj veri.

Primenjivao je ono čemu je poučavao

Osmotrite takođe šta je bilo sa Luisom, ocem Makarene, 21-godišnje Španjolke koja je citirana u uvodnom članku. Na Luisov način života presudan uticaj je imao njegov otac koji je bio alkoholičar. Kao što je Makarena rekla, Luis je imao običaj da s prijateljima ode od kuće na nekoliko dana. Osim toga, prema svojoj supruzi se ponašao kao prema sluškinji umesto kao prema partneru koga ceni. Njihov brak je bio na ivici razvoda, što je Makarenu i njenog mlađeg brata i sestru veoma potreslo.

Međutim, Luis je s vremenom prihvatio biblijski studij s Jehovinim svedocima. On objašnjava: „Počeo sam da provodim vreme sa suprugom i decom. Razgovarali smo, zajedno obedovali i proučavali Bibliju. Takođe smo zajedno obavljali kućne poslove i išli na rekreaciju.“ Makarena kaže: „Kod mene se pojavio osećaj da imam brižnog oca koji pokazuje iskreno zanimanje za svoju porodicu.“

Značajno je to što Luis nije samo podsticao svoju porodicu da služi Bogu, već je i sam počeo da živi u skladu sa onim čemu je poučavao. Makarena objašnjava da je „napustio uspešno preduzeće zato što mu je to oduzimalo previše vremena i zato što je želeo da više pažnje posveti porodici“. Rezultati su bili izvrsni. „Svojim primerom poučio me je kako da imam ’jednostavno oko‘ i kako da duhovne stvari stavljam na prvo mesto u životu“, kaže ona. Makarena sada služi kao pionir, a njena majka i mlađa braća i sestre su aktivni članovi hrišćanske skupštine.

Odluka direktora železnice

Jasno je da je deci potreban otac koji pri donošenju odluka ima na umu njihovu dobrobit. Dok je bio u tinejdžerskim godinama, sin Takešija Tamure, direktora iz Japana koji je spomenut u prethodnom članku, upao je u loše društvo i izgledalo je da će imati ozbiljne probleme. To je bilo 1986, iste godine kada je Takeši odlučio da se povuče sa odgovornog položaja u Japanskoj nacionalnoj železnici. Šta Takeši misli o svojoj odluci sada, nakon više od 18 godina?

„To je verovatno najbolja odluka koju sam ikada doneo“, rekao je nedavno. „Od tada sam više vremena provodio sa sinom i zajedno smo obavljali stvari, uključujući i proučavanje Biblije. Rezultati su zadivljujući. Postali smo veoma bliski, a on je prekinuo veze s lošim društvom i prestao je da se loše ponaša.“

Takešijeva supruga je nekoliko godina pre njega postala Jehovin svedok, i upravo ga je njeno primerno ponašanje pokrenulo da ispita Bibliju i više pažnje posveti porodici. I on i njihovi sin i ćerka postali  su Svedoci. Takeši i njegov sin sada služe kao starešine u svojim skupštinama, a njegova supruga i ćerka služe kao pioniri.

Očevima je potrebna pomoć

Uprkos tome što uviđaju da zapostavljaju svoju decu, mnogi očevi ne znaju šta da učine za njih. U španskom listu La Vanguardia objavljen je članak pod naslovom: „Četrdeset dva posto roditelja [u Španiji] priznaje da ne zna kako da vaspitava svoju decu u tinejdžerskim godinama“. Ali, isto se može reći i za očeve dece u predtinejdžerskom uzrastu, kao i dece uzrasta od jedne do tri godine. Suprotno mišljenju mnogih, i toj deci je potrebno očevo prisustvo i pažnja.

Šta još doprinosi tome da se bude dobar otac? Ko očevima pruža najbolji primer, i šta se iz toga može naučiti? Zaključni članak će se pozabaviti ovim pitanjima.

[Fusnota]

[Slike na 7. strani]

Očevi koji su udovoljili potrebama svoje dece

Franćišek i njegova porodica

Luis sa svojom porodicom

Takeši u krugu porodice