Pošast u obliku soli

POKRENI

Pošast u obliku soli

Od dopisnika Probudite se! iz Australije

SO JE neophodna za život ljudi i životinja. Ona sačinjava skoro jedan posto našeg tela. Koristimo je kao začin, u lekovima i za proizvodnju stočne hrane. Svake godine u svetu se potroši oko 190 miliona tona soli. Ali, u nekim od najproduktivnijih poljoprivrednih područja, ova korisna supstanca koje ima u izobilju pretvara se u pravu pošast.

Oko 40 posto prinosa u svetu dobija se sa navodnjavane zemlje koja čini 15 posto ukupnog obradivog zemljišta. Zahvaljujući navodnjavanju, naizgled jalova zemlja procveta kao ruža. Međutim, to može dovesti do salinizacije, to jest taloženja soli u zemljištu, usled čega ono postepeno postaje neplodno. Zbog toga 50 posto navodnjavanog zemljišta u svetu donosi manji rod. Procenjeno je da se svake godine zbog salinizacije i prezasićenosti zemljišta vodom izgubi područje veličine Srbije!

U svojoj knjizi Out of the Earth, Danijel Hilel, istaknuti stručnjak koji se bavi ispitivanjem zemljišta, upozorava: „Bukvalno svaka podmukla pošast koju je prouzrokovao čovek i koja je imala veliku ulogu u nestajanju nekadašnjih civilizacija, još uvek postoji i utiče i na savremeni svet... samo u mnogo većoj meri.“ Procenjeno je da salinitet prouzrokuje gubitke u prinosima koji ekonomiju Sjedinjenih Država godišnje koštaju pet milijardi dolara. Ipak, ova pošast koju je pokrenuo čovek možda ponajviše preti Australiji.

Ekološka kriza

Usled salinizacije, ogromna žitna polja zapadne Australije svakog sata se smanje za veličinu fudbalskog igrališta. Dr Tom Haton iz Državne naučne i industrijske istraživačke organizacije (CSIRO) kaže: „Nema sumnje da je to najveća ekološka kriza s kojom se suočavamo.“

Na uticaj salinizacije posebno je osetljivo najvažnije poljoprivredno područje istočne Australije, poznato kao basen Mari-Darling. Taj basen je velik kao Francuska i Španija zajedno i zauzima tri četvrtine navodnjavanog zemljišta u Australiji. Skoro polovina ukupnog prihoda ove zemlje od poljoprivrede dolazi iz ove oblasti. Reke Mari i Darling, žile kucavice ovog vitalnog poljoprivrednog područja, održavaju na životu hiljade močvarnih područja i obezbeđuju pijaću vodu za tri miliona ljudi.

Nažalost, salinizacija je već ozbiljno ugrozila 2 000 kvadratnih kilometara ovog životovažnog zemljišta, a naučnici procenjuju da će tokom ove decenije još 10 000 kvadratnih kilometara doživeti istu sudbinu. U rekama Mari i Darling i njihovim pritokama procenat soli se povećava, tako da u nekim područjima voda više nije za piće. Plodna polja kroz koja protiču ove reke, postepeno se pretvaraju u slane, beživotne močvare.

Međutim, nije samo zemljište u opasnosti. Naučnici iz CSIRO-a upozoravaju da se zbog saliniteta čak oko hiljadu australijskih vrsta biljaka i životinja nalazi pred izumiranjem. Osim toga, ako se situacija u basenu Mari-Darling ne promeni, u narednih 50 godina nestaće možda polovina ptičjih vrsta. Razmotrimo kako je nedostatak dugoročnog planiranja prouzrokovao ovu ekološku krizu.

Izvor soli

Naučnici pretpostavljaju da je izvor većeg dela soli u Australiji izmaglica sa okeana, koja već hiljadama godina dolazi na kopno. So iz izmaglice je putem kiše dospevala na tlo. Drugi izvor soli po naučnicima jesu isušeni baseni mora koja su nekada prekrivala delove kontinenta. Kiša je spirala so kroz slojeve zemlje i tako se ispod slanog donjeg sloja tla lagano formirao sloj bogat podzemnim vodama.

Eukaliptusi i druga vegetacija s vremenom su prekrili kontinent, puštajući korenje koje je prodiralo po 30, 40, pa i više metara u zemlju. Vegetacija je crpela iz zemlje veći deo kišnice i putem transpiracije preko listova vraćala je na površinu. To je omogućavalo da nivo podzemnih voda ostane prilično nizak. Ali evropske metode obrađivanja zemlje, koje su Australiji donele napredak i blagostanje, podrazumevale su i krčenje ogromnih predela. Masovno uklanjanje drveća i rastinja koji deluju kao prirodne pumpe, kao i rasprostranjeno navodnjavanje, prouzrokovali su podizanje nivoa podzemnih voda. Tako je so, koja je dugo mirovala duboko u zemlji, bila rastvorena i sve se više približavala plodnom zemljištu na površini.

Uzroci problema

Navodnjavanje kontrolisanim plavljenjem useva povećava prinose u basenu Mari-Darling. Međutim, time se istovremeno naglo povećava nivo podzemnih voda ispod polja. Slana podzemna voda zatim lagano prodire u rečne sisteme i zagađuje pijaću vodu. To stvara još jedan problem poznat kao rečni salinitet. Slana rečna voda se zatim koristi za navodnjavanje polja i tako nastaje začarani krug.

Postoji još jedan vid saliniteta koji ne nastaje usled navodnjavanja, već usled gajenja određenih kultura. Na području ovog basena, drveće s razgranatim korenjem zamenjeno je pašnjacima i jednogodišnjim biljkama, čije korenje ne prodire duboko u zemlju. Kišnica, koju je nekada apsorbovalo drveće, sada prolazi kroz zemlju mimo useva.

Naučnici procenjuju da zbog toga u podzemne vode dospeva od 10 do 100 puta više vode nego kada je tu raslo drveće. Tokom proteklih sto godina, zemlja je upila toliko vode da je nivo podzemnih voda ispod basena Mari-Darling na nekim mestima porastao za 60, pa i više metara. Nevolje farmera počinju kada se ta slana voda nađe na nekoliko metara ispod površine zemlje.

Na pojedinim delovima nekada plodnog zemljišta postaje sve očiglednije da usevi slabije uspevaju. Dugo pre nego što na tlu počne da se taloži so, slane podzemne vode koje se nalaze blizu površine isparavaju iz zemlje. Isprva biljke tu uspevaju, ali kako se sve više soli skuplja u površinskom delu, zemljište postaje sve neplodnije.

Posledice ne pogađaju samo poljoprivredu. Pogođeni su i neki autoputevi, čiji je vek trajanja smanjen za 75 posto. Takođe, u gradovima u basenu Mari-Darling oštećene su zgrade, vodovod i kanalizacija.

Da li je oporavak moguć?

Izgleda da će nivo većine slanih podzemnih voda u ovoj oblasti nastaviti da raste i u narednih 50 do 100 godina. Jedan izveštaj navodi da će do vremena kada bebe koje se sada rađaju napune 30 godina, područje države Viktorija — otprilike veličine Velike Britanije — biti upropašćeno. Šta treba preduzeti da bi se preokrenuo ovaj proces uništavanja?

„Neophodno je da drastično promenimo planiranje i način na koji se koriste prirodne zalihe basena [Mari-Darling] kako bi ekosistem opstao i zemljište se produktivno koristilo“, navodi se u jednom vladinom izveštaju. „Očekuju nas veliki troškovi... Međutim, ti troškovi su zanemarljivi u poređenju s neizbežnim gubicima — ekonomskim, socijalnim i u pogledu životne sredine — koji će nastati ukoliko se sadašnji način korišćenja zemljišta ne promeni.“

Obimno pošumljavanje bi postepeno popravilo štetu, ali trenutno se to ne smatra profitabilnim rešenjem. U jednom naučnom izveštaju je zabeleženo: „Ne možemo povratiti stanje koje bi bilo identično nekadašnjem. U mnogim slučajevima, poboljšanja [kao rezultat pošumljavanja], ako ih uopšte i ima, dolaze veoma sporo.“

U međuvremenu, farmeri se podstiču da seju kulture s dubljim korenom ili one kojima so ne smeta. Neki čak eksploatišu so koja im je upropastila farme i tako zarađuju za život. Drugi planiraju da slana jezerca iskoriste za uzgoj morske ribe, škampa, pa čak i algi.

Ovaj problem ne pogađa samo Australiju. Ipak, ukoliko se uskoro ne preduzmu značajne promene, Platonov opis drevne Grčke postaće zloslutna predslika Australije: „Ono što je ostalo od nekada bogate zemlje poput skeleta je bolesnog čoveka, gde je sva dobra i rodna zemlja izgubljena, a samo kostur je ostao.“

[Mapa na 25. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

BASEN MARI-DARLING

[Izvor]

[Slike na 25. strani]

Naslage soli hvataju se za ostatke drveta usred poplavljenog polja

Nekada plodna polja uništila je so koja se taloži na površini

[Izvor]

[Slike na 26. strani]

Prvi znaci opustošenja — neplodne površine usred plodnih polja

So koja dospe na površinu uništava vegetaciju

Posledice porasta saliniteta na nekada produktivnom zemljištu

Konačni rezultat podizanja nivoa podzemnih voda

[Izvor]

PROBUDITE SE!