Kad neko koga volite pati od mentalnog poremećaja

BILO je to jedno sasvim obično jutro u domu porodice Jovanović. a Sve četvoro su bili budni i spremni za dnevne aktivnosti. Svetlana je opomenula svog 14-godišnjeg sina Dušana da će zakasniti u školu. Usledilo je nešto potpuno neočekivano. Za samo pola sata, Dušan je auto-lakom išarao zid svoje sobe, zamalo zapalio garažu i pokušao da se obesi na tavanu.

Svetlana i njen suprug Predrag krenuli su za kolima hitne pomoći u kojima je bio Dušan, očajnički pokušavajući da shvate šta se to upravo desilo. Nažalost, to je bio samo početak. Usledili su brojni incidenti slične prirode, koji su odvukli Dušana u mračni svet duševne bolesti. Tokom pet godina teskobe, on je nekoliko puta pokušao da se ubije, dva puta je hapšen, lečen je u sedam psihijatrijskih ustanova i bezbroj puta je bio kod stručnjaka za mentalno zdravlje. Zbunjeni prijatelji i rođaci često nisu znali šta da kažu ili da urade.

Procenjuje se da će svaka četvrta osoba na planeti kad-tad oboleti od neke duševne bolesti. Kada se taj zapanjujući podatak uzme u obzir, verovatno neko od vaših članova porodice, rođaka ili prijatelja pati od nekog oblika mentalnog poremećaja. Šta možete preduzeti ukoliko neko koga volite ima takav problem?

● Prepoznajte simptome. Možda neće biti odmah ustanovljeno da neko pati od mentalnog poremećaja. Prijatelji i članovi porodice mogu pripisivati simptome hormonskim promenama, bolešljivosti, ličnim nedostacima ili teškim okolnostima. Dušanova majka je primetila neke rane znakove, ali su ona i njen suprug mislili da je Dušanova ćudljivost deo perioda adolescencije koji će brzo proći. Međutim, znatne promene u navikama spavanja, ishrane i u ponašanju mogu ukazivati da se dešava nešto ozbiljnije. Specijalistički pregled može biti put do efikasnog lečenja i poboljšanja načina života voljene osobe.

● Informišite se. Osobe sa mentalnim poremećajem obično nisu u stanju da se informišu o svojoj bolesti. Zato vam informacije koje sakupite iz aktuelnih i pouzdanih izvora mogu  pomoći da razumete kroz šta sve voljena osoba prolazi. Može vam koristiti i otvoren razgovor s drugima. Primera radi, Svetlana je pokazala Dušanovoj baki i dedi neke informacije o toj bolesti koje su im pomogle da se bolje upoznaju s Dušanovim problemom i da budu uključeni u zbivanja.

● Insistirajte na lečenju. Uprkos tome što neki mentalni poremećaji imaju dalekosežne posledice, uz odgovarajuće lečenje mnogi oboleli mogu voditi stabilan, produktivan život. Na nesreću, mnogi godinama ne traže nikakvu pomoć i postaju sve slabiji. Kao što srčane smetnje zahtevaju odlazak kod specijaliste za srce, tako i duševna bolest zahteva obraćanje onima koji znaju kako je treba lečiti. Na primer, psihijatri mogu prepisati lek koji, kada se redovno uzima, može pomoći pri kontrolisanju raspoloženja, smanjenju zabrinutosti i ispravljanju iskrivljenih obrazaca razmišljanja. b

● Ohrabrite obolelu osobu da zatraži pomoć. Dešava se da osoba koja pati od mentalnog poremećaja ne uviđa da joj je potrebna pomoć. Možete joj predložiti da ode kod nekog određenog doktora, pročita neke korisne članke ili porazgovara s nekim ko uspešno izlazi na kraj sa sličnim poremećajem. Moglo bi se desiti da voljena osoba ne prihvata vaš savet. Ipak, obavezno preduzmite nešto ukoliko je neko o kome vi brinete sklon tome da naudi sebi ili drugima.

● Izbegavajte da izazivate osećaj krivice. Naučnici još uvek nisu u stanju da objasne složeno uzajamno delovanje faktora koji doprinose mentalnom poremećaju, a vezani su za genetiku, društvo i okolinu. Neki od tih faktora su oštećenje mozga, zloupotreba supstanci, stresovi u neposrednom okruženju, biohemijska neravnoteža i genetske predispozicije. Obolelom nećete nimalo pomoći ukoliko ga optužujete za nešto što vi smatrate da je uradio i tako doprineo nastanku bolesti. Treba da se usredsredite na pružanje podrške i ohrabrenja.

● Imajte razumna očekivanja. Ukoliko od obolele osobe očekujete previše, to je može obeshrabriti. S druge strane, preterano isticanje njenih ograničenja može stvoriti osećaj bespomoćnosti. Stoga, neka vaša očekivanja budu razumna. Naravno, ne treba tolerisati loše ponašanje. Kao i svi drugi, i osobe sa mentalnim poremećajem mogu učiti iz posledica svojih postupaka. Nasilno ponašanje može zahtevati pravni postupak ili izvesna ograničenja radi zaštite same osobe ili drugih.

● Razgovarajte. Komunikacija je neophodna, čak iako ponekad može izgledati da ste pogrešno shvaćeni. Osoba koja pati od mentalnog poremećaja može reagovati na nepredvidiv način i njene emocije mogu  izgledati nerazumno u okviru date situacije. Pa ipak, kritikovanje zbog nečega što je rekla samo će stvoriti osećanje krivice i tako pojačati depresiju. Kada reči ne pomažu, mirno sedite i slušajte. Prihvatite njena osećanja i misli bez osuđivanja. Nastojte da ostanete smireni. Oboje ćete imati koristi ukoliko joj jednostavno pokažete da vam je stalo do nje i ukoliko u tome budete dosledni. Tako je bilo i u Dušanovom slučaju. Nekoliko godina kasnije, on je izrazio cenjenje za one o kojima je rekao da su mu ’pomagali i kada nije želeo pomoć‘.

● Uzmite u obzir potrebe drugih članova porodice. Kada porodica mora da se usredsredi na osobu koja je u krizi, moglo bi se desiti da drugi članovi porodice budu zapostavljeni. Dušanova sestra Ivana je neko vreme imala osećaj da „živi u senci njegove bolesti“. Umanjivala je sopstvena dostignuća kako ne bi skretala pažnju na sebe. U međuvremenu, izgledalo je kao da su roditelji želeli da postiže više i da nadoknadi ono što njen brat nije mogao da uradi. U takvim situacijama, pojedina braća ili sestre obolelog deteta pokušavaju da skrenu pažnju na sebe tako što prave probleme. Kada je porodica u krizi, potrebna joj je pomoć kako bi se poklonila odgovarajuća pažnja svim njenim članovima. Na primer, kada su Jovanovići bili preokupirani Dušanovim problemima, prijatelji iz lokalne skupštine Jehovinih svedoka pomogli su Ivani tako što su joj posvetili dodatnu pažnju.

● Podstičite na ono što povoljno deluje na mentalno zdravlje. Obuhvatan plan za poboljšanje mentalnog zdravlja treba da uključuje vođenje računa o ishrani, vežbanju, navikama spavanja i o društvenim aktivnostima. Jednostavne aktivnosti u užem krugu prijatelja obično su manje stresne. Upamtite i to da alkohol može pogoršati simptome bolesti i izmeniti dejstvo lekova. Porodica Jovanović sada se trudi da održi odgovarajuću rutinu koja koristi svima, a posebno njihovom sinu, jer to doprinosi očuvanju mentalnog zdravlja.

● Vodite računa o sebi. Stres koji je povezan sa staranjem o nekome ko pati od mentalnog poremećaja može negativno uticati na vaše zdravlje. Stoga je neophodno da obratite pažnju na svoje fizičke, emocionalne i duhovne potrebe. Jovanovići su Jehovini svedoci. Svetlana smatra da joj je vera umnogome pomogla u borbi sa teškom situacijom u kojoj se našla njena porodica. „Hrišćanski sastanci su bili dobar lek protiv stresa“, kaže ona. „Pomagali su mi da se oslobodim trenutnih briga i da se usredsredim na važnija pitanja i nadu za budućnost. Bezbroj puta sam se sa suzama molila za pomoć i uvek bi se desilo nešto što bi mi ublažilo bol. Uz Jehovinu pomoć, imala sam neverovatan mir.“

Dušan je sada mladić sa novim pogledom na život. „Mislim da mi je to što sam proživeo pomoglo da postanem bolja osoba“, kaže on. Njegova sestra Ivana smatra da je iz svega što se desilo i ona izvukla pouku. „Manje sam kritički nastrojena prema drugima“, kaže ona. „Nikada ne znaš kakve su nečije okolnosti. To zna samo Jehova Bog.“

Ako neko koga volite ima mentalni poremećaj, nikada nemojte zaboraviti da uho koje je spremno da sasluša, ruka koja je spremna da pomogne i stav bez predrasuda mogu pomoći osobi da opstane, pa čak i da ozdravi.

[Fusnote]

[Okvir na 21. strani]

Neki znaci koji mogu ukazivati na mentalni poremećaj

Ukoliko neko koga volite ima neki od sledećih simptoma, možda će morati da se posavetuje sa lekarem ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

• Neprestana tuga ili razdražljivost

• Izolovanost od društva

• Ekstremne promene raspoloženja

• Preterana ljutnja

• Nasilno ponašanje

• Zloupotreba supstanci

• Preterani strah ili zabrinutost

• Neprirodan strah od prekomerne težine

• Znatne promene u navikama ishrane ili spavanja

• Česti košmari

• Rastrojenost

• Priviđenja ili halucinacije

• Razmišljanje o smrti ili samoubistvu

• Nesposobnost da se izbori s problemima ili svakodnevnim obavezama

• Poricanje očiglednih problema

• Česta neobjašnjiva bolešljivost

[Slika na 22. strani]

Kada reči ne pomažu, mirno sedite i slušajte