Nato —  jedinstvena soja iz Japana

Od dopisnika Probudite se! iz Japana

Da li vam pomisao na fermentisanu, vlaknastu soju otvara apetit? Verovatno ne! Ali nato — zrnevlje soje koje je skuvano na pari a zatim fermentisalo — veoma je popularno jelo u Japanu. Procenjeno je da se svake godine više od 110 000 tona soje upotrebi za proizvodnju 220 000 tona natoa.

PREMA legendi pre oko hiljadu godina, ratnik po imenu Minamoto Joši našao je na slami skuvanu soju koja je fermentisala i probao je. Tako je otkriven nato. Smatra se da je do kraja Edo ere (1603-1867), nato postao sastavni deo kuhinje u nekim područjima Japana.

Kako se nato pravi? Nekada se zrnevlje soje skuvano na pari stavljalo u snopove pirinčane slame, koji su zatim odlagani na toplo i vlažno mesto. Time se omogućavala fermentacija koju vrši Bacillus natto, bakterija koja živi u slami od pirinča. Tokom fermentacije, razlažu se proteini i glucid, koji se nalaze u soji, pri čemu nastaju karakteristična nato vlakna koja se mogu razvući i do 6 metara!

Danas se nato proizvodi na veliko u fabrikama gde se po soji skuvanoj na pari razbacuje tačno određena količina bakterije Bacillus natto. Mašine zatim prebacuju zrnevlje u male kontejnere, koji se potom odlažu u skladište gde odgovarajuća temperatura i vlažnost omogućavaju fermentaciju i zrenje. Kada se zapakuje, nato je spreman za tržište.

Nato ima karakterističan miris koji je nekima odbojan. Ali ova vlaknasta soja je hranljiva. Tokom fermentacije, stvaraju se vitamini B₂ i K i minerali kao što su gvožđe, kalcijum i kalijum. Osim toga, nato sadrži enzime koji pospešuju varenje. U njemu je pronađena i natokinaza, enzim koji razbija trombove u krvi.

Vlakna natoa mogu da se koriste i u druge svrhe, na primer, za proizvodnju vlaknastih materija, biološki razgradive plastike, kao i smole koja zadržava vodu.

Fermentacijom se proizvodi toplota, kao i agensi koji uništavaju druge bakterije. Zato, kada se pravilno napravi, nato ima dug rok trajanja. U jednom eksperimentu, nato bacili su bili uzgajani sa enteropatogenom E. coli O157, za koju se zna da prouzrokuje teška trovanja hranom. Bakterija E. coli O157 je uginula. Ipak, preporučljivo je da se nato drži u frižideru i da se pojede u roku od oko nedelju dana jer se njegov ukus postepeno menja. Kada proces fermentacije traje predugo, soja se potpuno razloži i nastaje jak miris nalik mirisu amonijaka.

Mnogi jedu nato na tradicionalan način — začinjen soja sosom. Neki vole da dodaju senf ili iseckani mladi luk, dok neki opet dodaju alge ili jaje. Nato se može kombinovati i s toplim belim pirinčem. Takođe se može poslužiti sa špagetima, japanskim rezancima ili čak sa supom. Neki vole da ga jedu uz tost namazan puterom. Kada se poslužuje s pirinčem, važno je dobro promešati zrnevlje. Što ga više mešate, više će vlakana nastati.

Zahvaljujući svojoj hranljivoj vrednosti, nato stiče sve veću popularnost. Štaviše, sada se proizvodi i nato bez mirisa, čemu su se obradovali oni kojima je njegov miris nepodnošljiv. Preporučujemo vam da probate nato. a I vi možete početi da uživate u fermentisanoj vlaknastoj soji iz Japana!

[Fusnota]