Pogled u svet

Zašto smeh prija

Zašto je toliko prijatno smejati se? Dnevni list The Vancouver Sun izveštava da istraživanje pokazuje da humor ne aktivira samo delove mozga koji su povezani sa sposobnošću zapažanja i govorom, već i nucleus accumbens, deo koji je povezan sa osećanjem sreće i ushićenja. Prema dr Alanu Rajsu sa Univerziteta u Stanfordu, taj deo je „veoma moćan podsistem mozga“. Rajs smatra da to istraživanje o uticaju humora može pomoći lekarima da još bolje razumeju ponašanje u društvu. „Smisao za humor često presudno utiče na to da li ćemo, kako i s kim sklopiti prijateljstvo ili čak imati dugotrajnu romantičnu vezu“, kaže dr Rajs. „Humor je takođe izuzetno delotvoran u borbi protiv svih vidova stresa.“

 ’Nova bolest 21. veka‘

Tako neki psihijatri opisuju novu vrstu zavisnosti — zavisnost od mobilnog telefona. Prema istraživanju Zavoda za lečenje društvene zavisnosti (CETRAS), najpodložnije su „stidljive, nezrele i preosetljive devojke u dobi između 16 i 25 godina“, izveštavaju španske novine El PPaís. ’Zavisnici imaju nezasitu potrebu za razgovaranjem preko mobilnog telefona i za slanjem poruka‘, kaže psihijatar Blas Bombin. Kada ne mogu da koriste mobilni telefon, takve osobe postaju „zabrinute i razdražljive“. Osim što utiče na odnose s drugima, zavisnost od mobilnog telefona je i skupa. U izveštaju CETRAS-a navodi se da neki pacijenti imaju po osam mobilnih telefona i dobijaju „telefonski račun od čak 800 evra mesečno“.

Porast broja sirotinjskih četvrti u svetu

Londonske novine The Guardian citirale su jedan izveštaj UN u kom se navodi da će, ako se nešto ne promeni, „za 30 godina svaki treći stanovnik planete živeti u sirotinjskoj četvrti“. Nažalost, „940 miliona ljudi — skoro šestina svetske populacije — živi u bednim, nehigijenskim uslovima, najčešće bez vode, kanalizacije, javnih službi i lišeno osnovnih ljudskih prava“. U Kiberi, oblasti u kojoj se nalazi Najrobi, u Keniji, oko 600 000 ljudi živi u sirotinjskim četvrtima. Ana Tibajuka, direktor programa UN za smeštaj ljudi, kaže: „Ekstremna nejednakost i nezaposlenost vode do destruktivnog ponašanja. Sirotinjske četvrti su mesta u kojima vlada zlo, mir i sigurnost su nedostižni, a mladi nemaju nikakvu zaštitu.“

Problem s parkiranjem u Kini

Zahvaljujući brzom ekonomskom razvoju, sada milioni ljudi u Kini poseduju automobil. Ali postoji jedan problem — kako pronaći mesto za parkiranje. Mnoge stambeno-poslovne zgrade koje su izgrađene u poslednjih 25 godina nemaju parkinge zbog toga što je ranije vrlo malo ljudi posedovalo automobil. Starija stambena naselja imaju uzane vijugave uličice, u kojima je parkiranje praktično nemoguće. U međuvremenu, „broj automobila u Pekingu prešao je 2 miliona, a ukupno ima samo 600 000 parking mesta“, izveštava China Today. Širom te zemlje, samo oko 20 posto vlasnika automobila ima legalno parking mesto. Još jedan pokazatelj da ima sve više automobila jeste povećana potražnja za naftom. Prema citiranom listu, „Kina će po potrošnji nafte uskoro preuzeti drugo mesto od Japana.“

Mladi s povredama usled stalnog naprezanja

Sve više mladih odlazi kod lekara zbog povreda usled stalnog naprezanja (RSI), izveštavaju kanadske novine The Globe and Mail. „Lekari i fizioterapeuti kažu da deca sve više vremena provode pored kompjutera, bilo u školi ili kod kuće, tako da im na lečenje dolaze sve mlađi pacijenti“, navodi se u citiranim novinama. Tamo se navodi i da stalna upotreba tastature ili džojstika može prouzrokovati bol i oticanje koji su karakteristični za osobe koje imaju RSI. Roditeljima se savetuje da vode računa o držanju tela njihove dece i da paze na znake ovog oboljenja, na primer, kada dete trlja laktove ili zglobove ili se možda žali na ukočenost ili peckanje.

Opasna radna mesta?

Prema jednom istraživanju sprovedenom u Švedskoj, „rad sa osobama suprotnog pola može ugroziti vaš brak“, izveštava The Wall Street Journal. Ivon Aberg, koja je sprovela to istraživanje, pregledala je državnu arhivu razvoda zaposlenih i otkrila da „rad s kolegama isključivo suprotnog pola povećava procenat razvoda za zapanjujućih 70%, u poređenju s radom u kancelariji u kojoj su svi zaposleni istog pola“. Abergova je otkrila i to da bračni status kolega ne igra pri tome nikakvu ulogu. Istraživanje je trajalo sedam godina i obuhvatilo je 37 000 zaposlenih na 1 500 lokacija. Ono je zasnovano na statističkim podacima, a ne na anketama, koje često nisu dovoljno pouzdane. U članku stoji da je deljenje kancelarije sa supružnikom jedan od načina da se rizik od razvoda smanji za 50 posto.

Bezverni sveštenik

Prošle godine se jedan luteranski sveštenik našao u centru pažnje zbog toga što je izjavio da „nema ni Boga na nebu, ni večnog života, ni uskrsenja“. Nakon kratke suspenzije, dozvoljeno mu je da se vrati za propovedaonicu, izveštava BBC News. Torkild Grosbel iz torbeške župe blizu Kopenhagena, „izvinio se za ono što je rekao“ i priznao svoje obaveze prema crkvi, kazao je Lis-Lot Rebel, biskup helsingerske biskupije. Međutim, Grosbel je i dalje nastavio u istom stilu. U junu 2004, citirani biskup je rekao da će, ako Grosbel odbije da podnese ostavku, morati da se donese odluka da li će mu biti dozvoljeno da nastavi sa svešteničkom službom.

Drevni natpis iz Jevanđelja

Nemačke novine Frankfurter Allgemeine Zeitung izveštavaju da je prvi put pronađen neki stih iz Hrišćanskih grčkih spisa isklesan na nekoj drevnoj grobnici, i da su ga otkrili izučavaoci u Palestini. Natpis je pronađen slučajno na onome što je sada poznato kao Avesalomova grobnica. Na fotografiji koja je napravljena u smiraj dana, izraelski antropolog Džo Zias primetio je jedan detalj za koji se ispostavilo da je istrošeni natpis. Na to mesto je stavljena jedna posebna smesa i dešifrovan je biblijski stih. Natpis je iz Luke 2:25 i odgovara Sinajskom kodeksu iz četvrtog veka. Ovo otkriće je značajno zbog toga što je upotreba biblijskih stihova na nadgrobnim spomenicima postala uobičajena tek oko 1000. godine n. e.