Svet bez  predrasuda

DA LI kod sebe možemo prepoznati sklonost ka predrasudama? Primera radi, da li o karakteru neke osobe sudimo na osnovu boje kože, nacionalnosti, etničke ili plemenske pripadnosti — čak i ako je ne poznajemo? Ili svaku osobu cenimo zbog njenih jedinstvenih osobina?

U Isusovim danima, ljudi koji su živeli u Judeji i Galileji nisu imali apsolutno „ništa sa Samarićanima“ (Jovan 4:9). Bez sumnje, osećanja mnogih Jevreja dobro je odražavala sledeća izreka zabeležena u Talmudu: „Nikada mi oči ne videle Samarićanina.“

Čak su i Isusovi apostoli gajili određene predrasude prema tom narodu. Jednom prilikom nisu baš ljubazno dočekani u nekom samarićanskom selu. Jakov i Jovan su upitali Isusa da li da prizovu vatru na te neprijemčive ljude. Isus ih je prekorio, čime je pokazao da njihov stav nije bio ispravan (Luka 9:52-56).

Kasnije je Isus ispričao jedno poređenje o čoveku koga su napali pljačkaši na putu iz Jerusalima za Jerihon. Dvojica Jevreja, jedan sveštenik i jedan Levit, koji su prošli pored tog čoveka nisu učinili ništa da mu pomognu. Međutim, jedan Samarićanin je stao i previo mu rane. Zatim se postarao da bude zbrinut kako bi se oporavio od povreda. Taj Samarićanin se pokazao kao pravi bližnji (Luka 10:29-37). Ovo poređenje je pomoglo Isusovim slušaocima da shvate da su ih predrasude sprečavale da vide dobro u drugima. Nekoliko godina kasnije, Jovan je ponovo išao u Samariju i propovedao u mnogim selima u toj oblasti — možda čak i u onom istom selu za koje je nekada poželeo da bude uništeno (Dela apostolska 8:14-17, 25).

Trebalo je da i apostol Petar pokaže nepristranost kada ga je anđeo uputio da rimskom centurionu Korneliju govori o Isusu. Petar nije imao običaj da kontaktira s nejevrejima. Osim toga, većina Jevreja nije volela rimske vojnike (Dela apostolska 10:28). Međutim, kada je Petar video u tome Božje vođstvo, rekao je: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35).

Motivisani da pobedimo predrasude

Predrasudama se krši jedno od temeljnih načela koje je Isus pružio: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12). Ko bi želeo da bude prezren samo zbog svog mesta rođenja, boje kože  ili porekla? Predrasudama se takođe krše Božja načela o nepristranosti. Biblija naučava da je Jehova „od jednog čoveka stvorio sve ljudske nacije da prebivaju po celoj površini zemlje“ (Dela apostolska 17:26). Prema tome, svi ljudi su braća.

Štaviše, Bog na svakog gleda kao na pojedinca. On ne osuđuje nekoga za nešto što su uradili njegovi roditelji ili preci (Jezekilj 18:20; Rimljanima 2:6). Čak i ako neki narod tlači druge, to nije opravdanje za mržnju prema pojedincima iz tog naroda, koji verovatno nisu odgovorni za nanesenu nepravdu. Isus je učio svoje sledbenike da ’vole svoje neprijatelje i da se mole za one koji ih progone‘ (Matej 5:44, 45).

Zahvaljujući tim učenjima, hrišćani iz prvog veka mogli su da pobede predrasude i izgrade jedinstveno međunarodno bratstvo. Iako su poticali iz različitih kultura, nazivali su se braćom i sestrama, a tako su i mislili (Kološanima 3:9-11; Jakov 2:5; 4:11). Načela koja su omogućila takvu promenu i danas mogu imati isti efekat.

Borba protiv predrasuda danas

Skoro svako od nas ima neko unapred formirano mišljenje, međutim, to ne znači obavezno da ćemo razviti predrasude. „Predrasude nastaju samo ukoliko se unapred formirani sud ne promeni u svetlu novih saznanja“, kaže se u knjizi The Nature of Prejudice. One se često mogu otkloniti kada ljudi upoznaju jedni druge. Međutim, isti izvor zapaža da će do „promene u stavovima verovatno dovesti samo određena vrsta kontakta koji ljudima omogućava da zajednički obavljaju stvari“.

 To je način na koji je Džon, pripadnik naroda Igbo iz Nigerije, savladao predrasude koje je imao prema narodu Hausa. On priča: „Na fakultetu sam upoznao neke studente iz naroda Hausa. Postali smo prijatelji i ustanovio sam da su dobri ljudi. S jednim od njih sam radio na zajedničkom projektu i lepo smo sarađivali. Međutim, pre njega sam sarađivao s kolegom iz mog naroda koji nije bio spreman da obavi svoj deo posla.“

Sredstvo za borbu protiv predrasuda

Prema izveštaju Unesko protiv rasizma, „obrazovanje može biti vredno sredstvo u borbi protiv novih oblika rasizma, diskriminacije i uskraćivanja nekih prava“. Jehovini svedoci smatraju da je biblijsko obrazovanje najbolja pomoć u ovom pogledu (Isaija 48:17, 18). Kada ljudi primenjuju biblijska učenja, sumnja ustupa mesto poštovanju, a mržnju zamenjuje ljubav.

Jehovini svedoci su ustanovili da im Biblija pomaže da pobede predrasude. Zaista, zahvaljujući Bibliji, oni imaju i motivaciju i priliku da, kao ljudi iz različitih kultura i naroda, zajednički učestvuju u određenim aktivnostima. Kristina, koja je citirana u prvom članku ove serije, kaže: „Naši sastanci u Dvorani Kraljevstva pomažu mi da izgradim samopouzdanje. Na njima se osećam sigurno zato što drugi prema meni nemaju predrasude.“

Džasmin, koja je takođe Svedok, seća se da se prvi put suočila s rasizmom kada je imala devet godina. Ona kaže: „Četvrtak je najlepši dan u sedmici jer te večeri idem u Dvoranu Kraljevstva. Ne osećam se prezrenom, već naprotiv, veoma cenjenom i voljenom.“

Dobrovoljne aktivnosti koje organizuju Jehovini svedoci zbližavaju ljude različitog porekla. Sajmon je rođen u Britaniji, iako je njegova porodica poreklom s Karipskih ostrva. Kada je kao zidar radio za jednu građevinsku firmu, često je primećivao da ljudi imaju predrasude prema njemu. Međutim, to nije bio slučaj kada je kao dobrovoljac godinama služio svojoj braći u veri. „Radim sa Svedocima iz mnogih zemalja“, kaže Sajmon, „međutim, naučili smo da se dobro slažemo. S nekima od njih koji potiču iz drugih zemalja i koji su drugačijeg porekla, sklopio sam veoma bliska prijateljstva.“

Naravno, Jehovini svedoci nisu savršeni. Iz tog razloga, neki možda moraju da se bore s naginjanjem ka predrasudama. Međutim, to što znaju da je Bog nepristran pruža im snažan motiv da tu borbu nastave (Efešanima 5:1, 2).

Oni koji se odupiru uticaju predrasuda imaju brojne koristi od toga. Kada se družimo s ljudima drugačijeg porekla, život nam postaje bogatiji. Osim toga, Bog će putem svog Kraljevstva uskoro formirati ljudsko društvo u kom će vladati pravednost (2. Petrova 3:13). Tada će predrasude biti zauvek izbrisane.

[Okvir na 11. strani]

Da li imam predrasude?

Razmislite o sledećim pitanjima kako biste uvideli da li možda nesvesno gajite neke predrasude:

1. Da li smatram da ljudi određene etničke, regionalne ili nacionalne pripadnosti imaju neke nepoželjne karakterne crte — da su možda glupi, lenji ili škrti? (Vezano za ovu vrstu predrasuda postoje mnoge šale.)

2. Da li sam sklon da za ekonomske ili socijalne probleme krivim doseljenike ili ljude druge etničke pripadnosti?

3. Da li dozvoljavam da dugotrajna netrpeljivost prema nekom narodu na području gde živim stvara u meni mržnju prema ljudima iz tog naroda?

4. Da li na svaku osobu s kojom dođem u kontakt gledam kao na pojedinca — bez obzira na boju kože, kulturu, ili etničku pripadnost?

5. Da li rado upoznajem ljude čija se kultura razlikuje od moje? Da li se trudim da to činim?

[Slika na 8. strani]

U poređenju o dobrom Samarićaninu, Isus nas je poučio kako da savladamo predrasude

[Slika na 8. strani]

„Zaista shvatam da Bog nije pristran“, izjavio je Petar u Kornelijevom domu

[Slika na 9. strani]

Biblijska učenja ujedinjuju ljude različitog porekla

[Slika na 9. strani]

Jehovini svedoci sprovode u delo ono što uče

[Slika na 10. strani]

Kristina — „Sastanci u Dvorani Kraljevstva pomažu mi da izgradim samopouzdanje“

[Slika na 10. strani]

Džasmin — „Ne osećam se prezrenom, već naprotiv, veoma cenjenom“

[Slike na 10. strani]

Sajmon, dobrovoljac na gradnji — „Naučili smo da se dobro slažemo“