Monteverde — prirodni rezervat u oblacima

POKRENI

Monteverde — prirodni rezervat u oblacima

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KOSTARIKE

Vreli pasati koji duvaju sa Karipskog mora na svom putu nailaze na planine visoke i po 1 700 metara. Dok se uzdižu na te visine, ovi vetrovi se hlade i vlaga iz njih se kondenzuje. Pri tom se stvaraju gusti, niski oblaci, koji kupaju planine kišom ili ih obavijaju maglom. Tako nastaje maglovita šuma, neobična prirodna pojava zadivljujuće lepote koja oduzima dah.

GODINA je 1951. Četrdeset četiri člana religiozne grupe poznate pod nazivom kvekeri, kreću iz svog doma u Alabami (SAD) u potragu za mirnim mestom gde bi mogli da osnuju religioznu zajednicu. Put ih dovodi na planine prekrivene oblacima u severozapadnom delu Kostarike, u Srednjoj Americi. Na tom izolovanom području zemlja je plodna i relativno jeftina.

Međutim, pretvaranje te zemlje u poljoprivredno dobro nije lak posao. Marvin Rokvel, jedan od tih prvih naseljenika, priseća se: „Jedini put u planine bila je staza za volovsku zapregu. Proširili smo je pijucima i ašovima tako da smo mogli da prođemo džipovima.“ Uz pomoć lokalnog stanovništva, uspeli su da se nastane u maglovitoj šumi. Svoj novi dom odgovarajuće su nazvali Monteverde, što na španskom znači „Zelena planina“.

Naseljenici su doneli dve odluke sa dalekosežnim rezultatima. Osnovali su farmu jer su znali da moraju imati neki izvor prihoda. Ali trebalo je proizvoditi nešto što bi izdržalo dug put niz planinu do kupaca. Odlučili su da prave sir. U malom pogonu koji je tada nastao, sada se svakog dana proizvede više od četiri tone sira i drugih mlečnih proizvoda, poput kisele pavlake, topljenog sira za mazanje i sladoleda.

Naseljenici su odlučili i da sačuvaju 541 hektar netaknutog planinskog predela prekrivenog šumom, koji se nalazio iznad njihovih kuća. Pošto je ovdašnji rečni sliv služio kao izvor vode za njihovu malu hidroelektranu, zaključili su da je mudro da ga zaštite. Međutim, ubrzo je izuzetna raznolikost flore i faune u tom području privukla pažnju naučnika, posebno nakon otkrića zlatne krastače. (Vidite okvir o zlatnoj krastači.) Tokom 1960-ih, jedna grupa naučnika i meštana osnovala je rezervat Maglovite šume Monteverdea, utočište sveta netaknute prirode, koje je nedugo zatim prošireno i na ovaj rečni sliv. Od tada se rezervat povećao i trenutno se prostire na oko 10 500 hektara.

Rezervat Maglovite šume Monteverdea jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija Kostarike. Godišnje čak 50 000 turista putuje strmim, vijugavim zemljanim putem do Monteverdea. Ljubitelji ptica i prirodnjaci hrle kako bi videli hiljade vrsta ptica, životinja i biljaka kojima rezervat i okolina predstavljaju dom.

Biljni svet

Osnovu ekosistema rezervata čini oko 500 vrsta drveća. Neka od njih se čvrsto drže na strmim planinskim liticama, odolevajući snažnim vetrovima zbog čijih udara postaju zakržljala i čvornovata. Ona koja rastu u zaštićenim delovima „obučena“ su u neprozirne haljine, sačinjene od puzavica, trava i žbunova, koje im prekrivaju stabla. Kako te biljke, zvane epifite, opstaju bez dubokog korena u zemlji? U jednom priručniku stoji: „Iako nemaju razvijen koren, epifite u ovom veoma vlažnom okruženju dobijaju obilje vode. Ogroman deo vegetacije crpi dovoljno hranljivih sastojaka iz uvelog lišća koje nosi kiša sa visokih krošnji.“

Trista vrsta orhideja svojim bojama unose živost u pretežno zeleno okruženje. Veliki deo preostalog prostora popunjava 200 vrsta paprati koje ovde uspevaju. Neke od njih visoke su 12 metara i stare 150 godina.

Otkud tolika raznolikost biljnog sveta na tako malom prostoru? Kao prvo, granice rezervata protežu se do Pacifika s jedne i Karipskog mora s druge strane. Ogromna razlika u vlažnosti i temperaturi na različitim visinama omogućava postojanje šest ekoloških zona u kojima život buja u zadivljujućoj raznolikosti.

Ptičji i životinjski svet

Monteverde je raj za ljubitelje ptica. Godine 1996. evidentiran je broj ptica na jednom području u Monteverdeu, prečnika 25 kilometara. Za samo 24 sata, uočeno je 369 vrsta! Ima ih raznih, od sićušnog kolibrija do veličanstvenog kecala. Mnogi posetioci dolaze samo da bi videli kecala — jednu od tropskih ptica s najimpresivnijim perjem. U Monteverdeu se gnezdi oko 100 parova, ali ih je ponekad teško uočiti jer se njihovo zeleno perje stapa sa šumskim zelenilom. Ipak, teško je ne zapaziti kolibrije koji često svraćaju na hranilice postavljene na lokalnim prodavnicama i restoranima. Predivno obojeni u svetlucavo ljubičastu, smaragdnu i tirkiznu boju, preleću put od cveća do hranilica mašući krilima suviše brzo za naše oko.

Monteverde predstavlja dom i za sto vrsta sisara. „Ovde se nalazi jedno od retkih preostalih staništa u kom boravi sledećih pet vrsta iz porodice mačaka: jaguar, ocelot, puma, margej i jaguarundi“, navodi se u priručniku Costa Rica Handbook. Ipak, oprezne velike mačke drže se podalje od ljudi. „Puma se vidi otprilike jednom u šest meseci“, rekao je za Probudite se! upravnik rezervata Rafael Bolanjoz. „Jaguar se opazi tek jednom u tri godine.“ Mnogo je verovatnije da ćete videti neku od 120 vrsta vodozemaca i gmizavaca.

Kakva budućnost očekuje Monteverde? Ulaže se trud da se zaštićeno područje proširi. Na primer, nedavnim pripajanjem šumskog rezervata Santa Elena i Dečje večne kišne šume, površina ovog prirodnog rezervata je više nego udvostručena. (Vidite donji okvir.) Postoji nada da će te mere doprineti očuvanju obilja života u maglovitim šumama.

[Okvir/Slika na 17. strani]

Nestanak zlatne krastače

Zlatnu, zapravo svetlucavonarandžastu krastaču, otkrio je 1960-ih biolog Džej Savidž visoko u šumama Monteverdea. Izgleda da je doskora Monteverde bilo jedino mesto na planeti gde se ona mogla naći. „Godine 1985, primećeno je mnoštvo od oko 1 000 primeraka ove vrste“, zapaža Rafael Bolanjoz, upravnik rezervata Maglovite šume Monteverdea. „Ali samo dve godine kasnije, moglo se naći samo nekoliko njih.“ Smatra se da je zlatna krastača izumrla.

Dr Alan Paunds, koji prati izumiranje 20 vrsta žaba i krastača u rezervatu Maglovite šume Monteverdea, zapaža da je „ekstremna količina dnevnih padavina... neposredno prethodila ugrožavanju i izumiranju mnogih vrsta vodozemaca, uključujući i zlatnu krastaču kao endemičnu vrstu“.

[Izvor]

[Okvir na 18. strani]

Dečja večna kišna šuma

U jednoj maloj seoskoj školi u Švedskoj, devetogodišnji učenici iz jednog odeljenja pitali su šta mogu preduzeti da bi se spasle kišne šume. Uz pomoć učiteljice, sakupljali su novac koji je 1988. upotrebljen za kupovinu 6 hektara ugroženih kišnih šuma. Tako je nastala Dečja večna kišna šuma. Glas o tome nadaleko se čuo i toj akciji pridružila su se deca iz 44 zemlje. Deca su sakupila dovoljno novca za kupovinu nekoliko hiljada hektara šume koja je postala deo zaštićenog područja i koja sa tri strane okružuje rezervat Maglovite šume Monteverdea.

[Mapa na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Monteverde

[Slika na 16. strani]

Epifite

[Slika na 16. strani]

Paprat

[Slika na stranama 16, 17]

Orhideja

[Slika na 18. strani]

Kolibri

[Izvor]

THE HUMMINGBIRD SOCIETY / Newark Delaware USA

[Slika na 18. strani]

Kecal

[Izvor]

[Slika na 18. strani]

Crvenooka gatalinka

[Izvor slike na 17. strani]

PROBUDITE SE!