Koliko je važno negovati potencijal deteta

ONO što osoba nauči ili propusti da nauči tokom detinjstva može uticati na njene sposobnosti u budućnosti. Šta onda roditelji treba da pruže deci kako bi se ona razvila u uravnotežene, uspešne odrasle osobe? Pogledajte do kakvih su zaključaka došli neki na osnovu istraživanja sprovedenih u poslednjim decenijama.

Uloga sinapsi

Sve razvijenija tehnika za praćenje funkcija ljudskog mozga omogućava naučnicima da detaljnije nego ikada ranije ispituju razvoj mozga. Takva ispitivanja su pokazala da je period ranog detinjstva presudan za razvoj moždanih funkcija neophodnih za obrađivanje informacija, normalno ispoljavanje emocija i razvoj jezičkih sposobnosti. „U ranim godinama veze između neurona u mozgu stvaraju se izuzetno velikom brzinom kako se struktura mozga menja pod uticajem neprestanog uzajamnog delovanja genetskih faktora i uticaja okoline“, kaže se u časopisu Nation.

Naučnici smatraju da većina tih veza, takozvanih sinapsi, nastaje u prvih nekoliko godina života. U tom periodu se „kod deteta stvaraju veze neurona koje će u budućnosti biti odgovorne za razvoj inteligencije, samosvesnosti, poverenja i motivacije za učenje“, kaže doktor Beri Brezaltan, stručnjak na polju dečjeg razvoja.

Tokom prvih nekoliko godina života, veličina, struktura, kao i funkcije mozga drastično se povećavaju. U okruženju koje mozgu šalje puno impulsa i informacija umnožava se broj sinapsi, te tako nastaje razgranata mreža neuronskih veza u mozgu. Zahvaljujući tim vezama nastaje proces razmišljanja, učenja i rezonovanja.

 Izgleda da što više stimulusa, to jest nadražaja, primi dečji mozak, to se više nervnih ćelija aktivira i nastaje više veza među njima. Zanimljivo je da ti stimulusi nisu samo intelektualne prirode, koje dete stiče posmatranjem događaja, likova ili slušanjem jezika. Naučnici su otkrili da su takođe potrebni i emocionalni stimulusi. Istraživanje pokazuje da će se manje neuronskih veza razviti kod dece kojima je bilo uskraćeno grljenje i maženje i s kojima se drugi nisu igrali niti su pokazivali emocije prema njima.

Odgoj i potencijal deteta

Na kraju, kako deca odrastaju, neke suvišne veze se u izvesnoj meri gube. Telo izgleda odbacuje neke sinapse koje su možda nepotrebne. To može snažno uticati na potencijal deteta. „Ukoliko detetov mozak ne dobija pravu vrstu stimulusa u pravo vreme, tada se neurološki sistem neće ispravno razviti“, kaže Maks Kanader, naučnik koji se bavi ispitivanjem mozga. Prema rečima dr Frejzera Mustarda, posledice mogu biti: niži koeficijent inteligencije (IQ), slabe govorničke i matematičke sposobnosti, zdravstveni problemi u odraslom dobu, pa čak i problematično ponašanje.

Dakle, izgleda da iskustva koja osoba doživi kao beba mogu imati izvesnog uticaja na njen život. Iskustva iz ranog detinjstva mogu uticati na to da li će se osoba razviti u stabilnu ličnost ili će biti preosetljiva, da li će naučiti da razmišlja o apstraktnim pojmovima ili će joj nedostajati ta sposobnost, da li će biti saosećajna ili ne. To znači da roditelji imaju veoma važnu ulogu. „Ključnu ulogu tokom tih ranih iskustava ima obzirna osoba koja brine o detetu„, primećuje jedan pedijatar.

To možda zvuči vrlo jednostavno. Negujte i čuvajte svoju decu, i ona će napredovati. Nažalost, kao što je to roditeljima poznato, nije uvek baš tako jednostavno znati kako ispravno odgajati decu. Roditelji koji se vode intuicijom nisu baš uvek uspešni.

Prema jednom istraživanju, 25 posto anketiranih roditelja nije znalo da je način na koji su odgajali svoju decu mogao da utiče na povećanje ili smanjenje stepena njihove inteligencije, samopouzdanja, kao i ljubavi prema učenju. Ove činjenice navode na sledeća pitanja: Koji je najbolji način da razvijate potencijal vašeg deteta? Šta možete učiniti kako bi raslo u zdravom okruženju? Hajde da to razmotrimo u sledećem članku.

[Slika na 6. strani]

Deca koja ne dobijaju nikakve stimuluse možda se neće razvijati kao ostala