Lepota skrivena u tami

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ SLOVENIJE

DRŽEĆI malu lampu, Luka Čeč se polako probijao kroz gustu podzemnu tamu. Duboko ispod zemljine površine uspuzao se na jednu visoku stenu. Prizor koji je ugledao oduzimao je dah. Pred njegovim očima ukazao se sjajan, blistav svet. Šta je u stvari otkrio? Nov hodnik u Postojnskoj jami u Sloveniji.

Ovo otkriće u proleće 1818. označilo je početak turističke delatnosti koja danas prosto cveta. Takođe je otvorilo put i speleolozima, naučnicima koji se bave istraživanjem pećina. Da biste se pobliže upoznali sa ovim zadivljujućim sistemom pećina, pođite s nama u posetu Postojni, gradu u zapadnom delu Slovenije.

Područje s mnoštvom pećina

Sa svojom 20 kilometara dugačkom mrežom hodnika i pećina, Postojnska jama spada među najveće pećine u Evropi. Nalazi se na području Slovenije koje se naziva Kras. To je zapravo krečnjačka visoravan, omeđena Julijskim Alpima s jedne i Dinarskim planinama s druge strane, koja se od Jadranskog mora proteže ka unutrašnjosti dužinom od oko 50 kilometara. Podzemne pećine Postojne samo su deo od nekoliko hiljada takvih pećina u ovoj oblasti.

Danas reč „kras“ ima široko značenje. Ovaj termin koriste geolozi širom sveta da bi opisali teren koji je sličan terenu istoimene visoravni u Sloveniji. Takvih kraških područja ima u mnogim delovima sveta: u Australiji, Indokini, Kini, Rusiji i Srednjoj Americi, kao i na Karipskim ostrvima i na Mediteranu. Njih karakteriše neplodno, stenovito zemljište na kom su usled erozije nastale podzemne pećine, ponori, kao i podzemne reke i jezera.

Pošto kras pokriva veći deo površine Slovenije, na njenoj teritoriji se nalazi mnoštvo pećina i drugih podzemnih geoloških formacija. Postojnska jama spada u rang svetski poznatih  podzemnih pećina kraških područja, kao što su Mamutska pećina u Kentakiju, SAD, i pećina pod nazivom Frula od trske, u Kujlinu, u Kini.

U jami

Janez Vajkard Valvazor, slovenački naučnik iz 17. veka, prvi je opisao Postojnsku jamu u svom delu pod nazivom Slava Kranjske kneževine. Valvazor je napisao da pećine na tom području imaju „čudno oblikovane stubove“, i uporedio ih sa „svakojakim vrstama gamadi, zmija i drugih životinja... s različitim vrstama čudovišta, izobličenim licima, duhovima i tome slično“. Dodao je: „Još veći strah i užas vas obuzima kada na sve strane vidite mnogobrojne hodnike, jame i provalije.“ Zato uopšte ne čudi što se nakon čitanja ovog zloslutnog opisa, malo njih usudilo da dublje istražuje u jezivoj tami ovih pećina!

Međutim, s vremenom je popularnost Postojnske jame porasla, naročito nakon otkrića Luke Čeča 1818. godine. Već sledeće godine, jama je bila otvorena za javnost. Međutim, obilazak ovog čuda prirode omogućen je tek kada je uvedena železnica 1872, a zatim i električno osvetljenje 1884. Šta se ovde može videti?

Postojnske pećine poznate su po prelepim hodnicima. Oni izgledaju kao da su prekriveni draguljima zahvaljujući živim bojama i grotesknim oblicima stalaktita i stalagmita. Neki hodnici sjaje poput dijamanata, dok drugi imaju tamne nijanse oker boje i boje rđe. Natpisi na zidovima pokazuju da su i u prošlim vekovima posetioci uživali u neobičnoj lepoti ovih pećina.

Nove vrste životinja

Pored novih i neobičnih geoloških formacija, istraživanjem ovih ogromnih pećina otkrivene su i dotad nepoznate vrste životinja. Do danas, u postojnskim pećinama otkriveno je više od deset novih vrsta.

Za jedno od tih otkrića, koje je veoma cenjeno među speleolozima širom sveta, zasluga pripada Luki Čeču. On je 1831. otkrio neobičnu pećinsku bubu koja je dobila naziv Leptodirus hohenwarti, što znači „uskovrata“. Kao što i samo ime kaže, ova buba ima uzan vrat. Pored toga, ima i malenu glavu, naduven trbuh i neobično duge pipke i noge. Nažalost, prvi pronađeni primerak bube slučajno je uništen, a opsežnije istraživanje bilo je moguće tek nakon 14 godina kada je pronađena druga buba ove vrste.

Drugo čudno stvorenje koje je pronađeno u ovoj oblasti jeste čovečja ribica. To je zapravo vrsta daždevnjaka koji je slep. Janez Valvazor ga je davne 1689. nazvao ’potomkom zmaja‘. Ovaj mali vodozemac predmet je brojnih naučnih ispitivanja.

Obližnje jame

Pored Postojnske jame, u ovoj oblasti zastupljeni su još mnogi drugi sistemi podzemnih pećina. U blizini se nalaze neobično lepe Škocjanske jame, koje se od 1986. nalaze na listi Svetske kulturne i prirodne baštine. Ogromne pećine i kanjoni ovog sistema posetioce ispunjavaju strahopoštovanjem. Za njih se kaže da su najveći u Evropi. Primera radi, jedan deo ovog sistema dugačak je 300, širok 100, a visok 110 metara!

Poput nekog stražara, na ulazu Predjamske jame nalazi se velika tvrđava koja je nekada služila kao rezidencija legendarnog viteza Erazema Jamskog. Kaže se da je ovaj zamak vekovima odolevao napadačima. Zalihe hrane i druge potrepštine mogle su se dopremati kroz tajne podzemne hodnike koji vode do pećine ispod zamka. Erazem se navodno rugao napadačima tako što im je bacao sveže višnje ili pečeno meso, dajući im tako do znanja da u opkoljenom zamku ne vlada oskudica. Bilo da je ta priča istinita ili ne, tajni hodnici zaista postoje.

Istraživanje fascinantnog sveta pećina u ovoj kraškoj oblasti može doneti mnogo neočekivanih iznenađenja. Poznati skulptor Henri Mur opisao je Postojnsku jamu sledećim rečima: „Ovo je najbolja izložba prirodnih skulptura koju sam video.“ Ako budete imali priliku da je posetite, verovatno ćete se i vi složiti s njim.

 [Okvir/Slika na 24. strani]

„Čovečja ribica“

Daždevnjak Proteus anguinus na lokalnom području poznat je kao čovečja ribica zbog neobične boje kože koja podseća na boju ljudske kože. Ovaj vodozemac koji spada u kičmenjake živi isključivo u podzemnim vodama kraškog područja koje se proteže od severoistočne Italije, preko Slovenije, do južnog dela dinarske regije. Njegova bezbojna koža i zakržljale oči ne stvaraju mu teškoće, s obzirom na to da od stadijuma jajeta pa sve do svoje smrti živi u potpunom mraku. Zapanjujuće je što su neki primerci navodno živeli čak 100 godina. Inače, ova vrsta vodozemaca može živeti bez hrane nekoliko godina.

[Izvor]

Arne Hodalic/www.ipak.org

[Slike na 24. strani]

1. Jedna od pećina u Škocjanskim jamama visoka je 110 metara

2. Ova tvrđava čuva ulaz u Predjamsku jamu

3. Postojnska jama postala je poznata širom sveta

[Izvor slike na 23. strani]

Arne Hodalic/www.ipak.org