Pogled u svet

Preopterećenje mozga?

Neki istraživači kažu da je „obavljanje previše poslova odjednom teško za mozak“, izveštava se u kanadskim novinama Toronto Star. Istraživanja ukazuju da je obavljanje više poslova odjednom uzrok smanjene efikasnosti, većeg broja grešaka, pa čak i bolesti. Primera radi, neke posledice mogu biti „slabije pamćenje, bolovi u leđima, podložnost gripu, loša probava i čak bolovi u desnima i zubima.“ Istraživanja Američkog nacionalnog instituta za zdravlje pokazuju da se pri obavljanju određenih zadataka aktiviraju različiti delovi mozga. Ali kada se pokušavaju obaviti dve ili više stvari odjednom, kao što su razgovor preko mobilnog telefona tokom vožnje automobila, „mozak zapravo kao da polako prestaje s radom“, kaže dr Džon Sladki, neurolog sa Univerziteta Emori. „Ne samo da mozak ne može to da obavlja, on se opire tome.“ Prema istraživačima, ljudi moraju da uspore i prihvate činjenicu da njihov mozak ne može da postigne sve što bi oni želeli.

 Otkrivene nove vrste riba

Naučnici koji istražuju basen venecuelanske reke Kaura nedavno su objavili „otkriće deset novih vrsta riba“. Među njima su i sićušna riba „s jarkocrvenim repom“, „som s krestom“ i „pirana koja jede voće isto kao i meso“, kaže se u venecuelanskim novinama El Universal. Ovo područje praktično netaknutih tropskih šuma i rečnih tokova opisano je kao jedno od mesta s najvećom raznovrsnošću živog sveta na planeti. Naučnici apeluju na vladu da zaštiti to područje, koje ugrožavaju poljoprivreda, ribolov, građevinski projekti, rudarstvo i kome preti opasnost od budućih projekata izgradnje hidroelektrana.

Stres u čekaonici

„Pacijenti u Nemačkoj moraju da provedu prosečno 48 minuta u čekaonici pre nego što budu prozvani kod doktora. Neki čekaju i mnogo duže“, navodi se u časopisu Psychologie Heute. Jedno nedavno istraživanje Instituta za menadžment, konsalting i strateški razvoj, koje je obuhvatilo rad 610 lekara, otkrilo je „koliko su pacijenti nezadovoljni zbog toga“. Na mestima gde lekari nisu preduzeli ništa da bi rešili taj problem, „u roku od godinu dana, broj redovnih pacijenata se smanjio za 19 posto“, kaže se u citiranom izveštaju. U ordinacijama gde su čekaonice bile prenatrpane, nivo stresa je i kod doktora i kod tehničara bio mnogo veći nego u drugim ordinacijama, a učinak na poslu bio je za trećinu manji. Nadalje, asistenti su pravili dvostruko više grešaka.

Zbunjeni oko toga šta je ispravno, a šta pogrešno

„Skoro svaki četvrti Australijanac priznao je da krade kancelarijski materijal s posla“, kaže se u sidnejskim novinama The Sun-Herald. Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 2 000 kancelarijskih radnika, otkrilo je da su, između ostalog, česte navike bile i zavirivanje u lične podatke kolega, korišćenje Interneta za lične potrebe tokom radnog vremena, skidanje nelicenciranog softvera koji se potom koristio na kompjuterima firme i upotreba službenog softvera kod kuće. „Ima mnogo onih koji su očigledno zbunjeni u pogledu toga šta je ispravno, a šta pogrešno“, izjavio je Gari Duli, koji je vodio ovo istraživanje.

Treba li oporezivati sahrane kućnih ljubimaca?

Japanske novine IHT Asahi Shimbun objašnjavaju da je jedan tamošnji budistički hram nedavno podneo tužbu protiv poreskih vlasti tražeći da prihod od sahrane, kremiranja i čuvanja pepela kućnih ljubimaca bude oslobođen poreza. Poreska uprava je tvrdila da kremiranje i religiozne službe za kućne ljubimce predstavljaju „poslove obuhvaćene ugovorom“ i da čuvanje pepela pretvara hram u neku vrstu „skladišta“. S druge strane, hram tvrdi da je „pomen religiozni čin čija je svrha da umanji tugu ožalošćenih vlasnika i da uteši dušu životinja“, a ne način da se zaradi novac.

Smanjenje broja avionskih nesreća

Časopis Flight International izveštava da je posle 1950-ih, kada je počela da se vodi statistika, broj avionskih nesreća širom sveta bio najniži tokom 2003. Takođe je posle 1990, uprkos tome što je od tada vazdušni saobraćaj gušći za 40 posto, najniži i broj smrtnih slučajeva, svega 702. Londonski Daily Telegraph kaže da je jedan razlog za „opšte poboljšanje bezbednosti smanjenje broja slučajeva u kojima je usled greške u navigaciji letilica udarila u neku uzvisinu. Smatra se da važnu ulogu igraju novi sistemi koji upozoravaju da se avion približava tlu, ali je ta tehnologija opisana kao ’ne potpuno pouzdana‘“. Mnogi stariji avioni nisu opremljeni takvim sistemima.

Gorka so čuva trudnice

Jednostavna, jeftina terapija pomoću magnezijum-sulfata (gorke soli) može upola smanjiti mogućnost pojave komplikacija tokom trudnoće s mogućim tragičnim ishodom, objašnjava londonski The Times. Eklampsija, opasan oblik visokog krvnog pritiska koji izaziva grčeve, godišnje je uzrok smrti više od 50 000 žena i njihove nerođene dece širom sveta. Iako se u Sjedinjenim Državama infuzija ili injekcije s magnezijum-sulfatom već godinama koriste za lečenje predeklampsije, koja ako se ne leči može dovesti do eklampsije, ta terapija u većini drugih zemalja nije u široj upotrebi. Stoga je jedan međunarodni tim lekara sa Instituta za medicinske nauke u Oksfordu, u Engleskoj, „odlučio da ispita efikasnost ove soli tako što je izvršio ispitivanje na 10 000 žena u 33 zemlje“, kaže The Times. „Nakon tri godine... ispitivanje je prekinuto pre roka jer je postalo očigledno koliko je tretman dao dobre rezultate: kod žena sa predeklampsijom koje su koristile magnezijum-sulfat, rizik od dobijanja grčeva smanjio se za 58 posto. Rizik od smrti smanjio se za 45 posto.“ Ovaj tretman „košta samo 3 funte [4,6 evra], što ga čini... pristupačnim ženama u zemljama u razvoju“.

Ishrana tinejdžera

„Uznemiravajuće veliki broj tinejdžerki preskače obroke zbog zabrinutosti za svoj izgled i zbog želje da liče na top-modele i popularne ličnosti“, navodi londonski Daily Telegraph. Jedno istraživanje o ishrani, koje je među 300 000 učenika sproveo Zavod za zdravstveno obrazovanje u školama u Britaniji, otkrilo je da preko 40 posto devojčica uzrasta između 14 i 15 godina „ne doručkuje pre polaska u školu. U poređenju s podacima iz 1984. godine, broj takvih slučajeva skoro se udvostručio“. Povećao se i broj onih koji preskaču ručak, i to sa 2 posto 1984, na 18 posto 2001. Zbog povećanog rizika da dođe do poremećaja u ishrani kao što su anoreksija nervoza i bulimija, od direktora ženskih škola zatraženo je da obrate pažnju na težinu svojih učenica. Takođe su i dečaci počeli više da se zanimaju za držanje dijeta. Među njima, 31 posto dečaka uzrasta 12 i 13 godina i 25 posto uzrasta 14 i 15 godina želi da smrša, dok je ranije to želelo 26, odnosno 21 posto njih.