Najrobi — „mesto sveže vode“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KENIJE

„Pusto, vlažno močvarno područje po kom šibaju vetrovi, bez traga bilo kakve ljudske naseobine, utočište hiljadama divljih životinja svake vrste. Jedini dokaz povremenog prisustva ljudi bio je trag točkova starog karavana po rubu te blatnjave ravnice“ (POREKLO NASEOBINA U KENIJI).

OVAJ opis Najrobija otkriva da je pre nešto više od jednog veka to područje bilo dom lavova, nosoroga, leoparda, žirafa, zmija otrovnica i mnoštva drugih vrsta divljih životinja. Osvežavajuća voda reke koja je tuda proticala bila je omiljeno pojilo na koje su hrabri pripadnici naroda Masaji dovodili stoku. Zapravo, Masaji su tu reku zvali Uaso Najrobi, što znači „hladna voda“, a mesto Enkari Najrobi, što znači „mesto sveže vode“, odakle i potiče naziv ovog područja koje će potpuno izmeniti istoriju Kenije.

 Važan događaj u razvoju Najrobija bila je izgradnja kenijske železnice, nekada poznate kao „sumanuti ekspres“. a Do sredine 1899, između priobalnog grada Mombase i Najrobija postavljeno je 530 kilometara pruge. U to vreme, radnicima na pruzi pretila je opasnost od dva lava nadaleko poznata kao „ljudožderi iz Cavoa“, koji su usmrtili mnogo njihovih kolega. Osim toga, trebalo je savladati opasan teren Velike rasedne doline. Pošto je bilo predviđeno da železnička pruga prodre u unutrašnjost zemlje, Mombasa više nije bila odgovarajuće mesto za glavno stovarište. Uprkos svom negostoljubivom izgledu, primat najpogodnijeg mesta za smeštaj radnika i za skladištenje građevinskog materijala preuzeo je Najrobi. To je doprinelo tome da ovaj grad kasnije postane prestonica Kenije.

Početkom 20. veka, Najrobi je izabran da bude administrativni centar novoformiranog Istočnoafričkog protektorata, kako je Kenija tada bila poznata. Za grad u povoju od velike koristi bi bilo dobro planiranje. Umesto toga, oko železničke stanice nikao je „vašar“, niz grubo podignutih objekata načinjenih od dasaka, talasastog lima i drugog dostupnog materijala, zbog čega je Najrobi podsećao na neko sirotinjsko naselje. Izgled to malo objekata s početka 20. veka, gradu uopšte nije pružao perspektivu budućeg međunarodnog centra. Takođe je postojala i stalna opasnost od divljih životinja koje su lutale tim područjem.

Stanovnike novog naselja uskoro su zadesile teške bolesti. Prvi pravi ispit za nove gradske vlasti bilo je izbijanje kuge. Šta se pokazalo kao delotvorno rešenje? Da bi se zaraza zaustavila, pogođeni delovi grada bili su spaljeni! U sledećih pola veka, Najrobi se polako oslobađao ružne prošlosti i izrastao je u trgovački i društveni centar Istočne Afrike.

Razvoj modernog grada

Iz Najrobija, lociranog na visini od oko 1 680 metara, pruža se divan pogled na okolno područje. Kada je dan vedar, lako se mogu uočiti dva značajna obeležja Afrike. Na severu se nalazi 5 199 metara visoka planina Kenija, najviša planina u zemlji i druga po visini u Africi. Južno, na granici s Tanzanijom vidi se 5 895 metara visoka planina Kilimandžaro, najviša u Africi. Pre 150 godina, večiti sneg i led Kilimandžara, koji leži blizu ekvatora, izazvali su interesovanje evropskih geografa i istraživača.

U proteklih više od 50 godina, Najrobi je doživeo potpunu transformaciju. Njegov razvoj je očigledan po visokim i impresivnim zgradama koje sve više zaklanjaju horizont. Načinjene od stakla i čelika, one sjaje na zalazećem tropskom suncu i pružaju panoramu koju zaista vredi videti. Posetilac glavnog poslovnog  dela grada često bude iznenađen kada sazna da je pre samo sto godina to područje bilo utočište divljih životinja i veoma opasno po ljude.

Međutim, to se s vremenom promenilo. Zasađene su egzotične biljke: prelepa bugenvilija, rascvetala žakaranda, napredni eukaliptus i australijska akacija. Nekada prašnjave staze postepeno su pretvorene u avenije s tri trake, duž kojih tokom vrelih dana egzotične biljke pružaju hladovinu pešacima. Botanički vrt blizu centra grada dom je za najmanje 270 vrsta drveća. Možemo pretpostaviti zašto je jedan pisac naveo da Najrobi „izgleda kao da je podignut usred neke šume“. Bujna vegetacija je uveliko doprinela regulisanju temperature tako da je ona sada prijatna — tokom dana je toplo, a preko noći sveže.

Mesto gde se stapaju različite kulture

Poput nekog velikog magneta, Najrobi privlači pripadnike raznoraznih kultura. U njemu sada ima više od dva miliona stanovnika. Izgradnja železničke pruge bila je dobar povod za naseljavanje ove oblasti. Indijci koji su živeli u ovoj oblasti počeli su da se bave unosnim poslovima koji su se razvili i proširili po celoj zemlji. Zatim su došli i preduzetnici iz Australije, Kanade i nekoliko afričkih zemalja.

Najrobi je mesto gde se stapaju različite kulture. Na ulici možete sresti indijsku gospođu u lepršavom sariju koja ide u tržni centar, pakistanskog inženjera koji žuri na gradilište, besprekorno odevenog holandskog stjuarda koji je krenuo u jedan od hotela ili japanskog biznismena koji žuri na važan poslovni sastanak, možda na naprednu najrobijsku berzu. Pored toga, možete videti i žitelje ovog grada kako čekaju na autobuskim stanicama, trguju na štandovima, buvljacima i prodavnicama, ili idu na svoja radna mesta koja se nalaze u poslovnim zgradama ili u okviru mnogih industrijskih postrojenja.

Paradoksalno je to što se malo Kenijaca koji žive u ovom gradu mogu nazvati pravim „Najrobijcima“. Većina njih je došla iz  drugih krajeva zemlje u potrazi za boljim životom. Gledano u celini, stanovnici Najrobija su prijateljski naklonjeni i gostoprimljivi. Možda je upravo njihovo gostoprimstvo doprinelo tome da grad postane sedište mnogih svetskih i regionalnih organizacija i udruženja. Tako se, na primer, ovde nalazi svetsko sedište Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine.

Šta privlači posetioce?

Kenija je zemlja u kojoj živi mnoštvo vrsta divljih životinja. Veliki broj nacionalnih parkova i rezervata godišnje privuče hiljade posetilaca. Najrobi je polazna tačka mnogih izleta. Ipak, i on sam predstavlja turističku destinaciju. Vrlo je malo gradova u svetu gde životinje žive maltene na njihovom pragu. Nacionalni park Najrobi, koji je od centra grada udaljen manje od 10 kilometara, pravi je raj za ljubitelje životinja. b Ovde se iz prve ruke mogu videti nekadašnji stanovnici Najrobija. Životinje i ljude deli svega nekoliko redova ograde od žice. Tako je u septembru 2002, u spavaćoj sobi jedne kuće u Najrobiju uhvaćen odrastao mužjak leoparda koji je zalutao iz obližnje šume!

Od gradskog centra potrebno je nekoliko minuta hoda do Muzeja Najrobi, gde svakodnevno dolaze stotine posetilaca u želji da saznaju nešto više o bogatoj istoriji Kenije. Park zmija, koji se nalazi u sklopu muzeja, dom je mnogih vrsta gmizavaca. Krokodila izgleda uopšte ne uzbuđuje neprestano posmatranje posetilaca. Isto je i sa kornjačom. Onako spora, među užurbanim mnoštvom ljudi, deluje sasvim ravnodušno. Naravno, glavni stanovnici parka su kobre, pitoni i šarke. Imajući to na umu, obavezno uzmite u obzir upozorenje: „Oprez — zmije otrovnice!“

Drugačija voda

Iako reka kojoj Najrobi duguje svoje ime i dalje teče, ona je zagađena otpadom iz industrijskih postrojenja i domaćinstava, što je uobičajena pojava u mnogim gradovima u razvoju. Međutim, stanovnici Najrobija već godinama dobijaju ’vodu‘ koja dolazi iz jednog višeg izvora. To je biblijska poruka koja omogućuje večni život, a prenose je Jehovini svedoci (Jovan 4:14).

Godine 1931, mnogo pre nego što je Najrobi dostigao današnju veličinu, Grej i Frenk Smit, dva brata iz Južnoafričke Republike, stigli su u Keniju s ciljem da ovde prenesu biblijsku istinu. Iz Mombase su krenuli putem koji je pratio železnicu, prkoseći mnogim opasnostima — ponekad su čak spavali u blizini divljih životinja. U Najrobiju su pored druge biblijske literature uručili 600 brošura. Danas u ovom velegradu ima oko 5 000 Svedoka u 61 skupštini. Putem skupštinskih sastanaka, većih skupova, oblasnih i međunarodnih kongresa, stanovnici Najrobija su upoznati sa aktivnostima Jehovinih svedoka. Mnogi su rado prihvatili njihovu poruku nade koja se temelji na Bibliji.

Svetlija budućnost

„U industrijalizovanim gradovima često postoji problem nedostatka adekvatnog prostora za stanovanje... Fabrike zagađuju vazduh i vodu“, navodi Encyclopædia Britannica. Najrobi nije izuzetak. Takođe, pošto postoji stalan priliv ljudi iz seoske sredine, ovi problemi se čak mogu povećavati. Zbog toga što im je neprestano izložen, Najrobi je poput nekog dragulja čiji sjaj lako može iščeznuti.

Na sreću, dolazi vreme kada će pod Božjim Kraljevstvom svi ljudi potpuno uživati u životu koji neće otežavati problemi uobičajeni za današnje gradske sredine (2. Petrova 3:13).

[Fusnote]

[Mapa na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Najrobi

[Slika na 18. strani]

Planina Kilimandžaro

[Slika na 18. strani]

Planina Kenija

[Izvor]

Duncan Willetts, Camerapix

[Slika na 18. strani]

Buvljak

[Slika na 19. strani]

Frenk i Grej Smit, 1931.

[Izvor slike na 17. strani]

© Crispin Hughes/Panos Pictures