Pogled u svet

Kineski zid nestaje

„Dve trećine Kineskog zida uništavaju turisti, preduzimači i erozija“, izveštavaju londonske novine The Guardian. „Ovaj deo svetske kulturne baštine polako nestaje... Kaže se da su neki njegovi delovi koji su na meti vandala, ispisani grafitima i razvaljeni kako bi se kamenje koristilo za pravljenje svinjaca i u rudnicima uglja.“ Svetski fond za zaštitu spomenika, koji Kineski zid opisuje kao ’jedan od najvećih spomenika kulture na zemlji‘, nedavno ga je stavio na listu najugroženijih svetskih arhitektonskih zdanja. Čak su i oni koji imaju zadatak da ga sačuvaju doprineli njegovom uništavanju. Izgleda da su u jednom slučaju, „slabo organizovani službenici zaduženi za očuvanje zida, koji su uz to bili i bez finansijskih sredstava“, dozvolili jednom preduzimaču da u dužini od 14 metara obori jedan njegov deo star 600 godina. Zbog ogromne dužine zida, koja iznosi oko 6 400 kilometara, odgovarajuće održavanje je praktično nemoguće.

 Slepi putnici

„Balast, voda koju brodovi nose radi ravnoteže i stabilnosti, sadrži hiljade morskih vrsta koje po ispuštanju u luku vrše invaziju na svoje novo stanište“, upozorava Svetski fond za svet prirode (WWF). Te novopridošle vrste, od meduza do algi, „mogle bi biti štetne baš kao i naftne mrlje“ i ugroziti brojne ekosisteme, navodi se u izveštaju Rojtersa. „Vrste koje prežive prekomorsko putovanje mogu se uspešno prilagoditi na novo stanište u kom nema grabljivica i parazita.“ Kao primer mogu poslužiti zebrasta dagnja koja je dospela iz Evrope i preplavila plovne puteve u oblasti Velikih jezera u Severnoj Americi, zatim jedna vrsta morske alge iz Azije koja je završila u Australiji i meduze iz Severne Amerike koje su stigle do Crnog mora. Procenjuje se da se širom sveta godišnje oslobodi oko deset milijardi tona vode koja služi kao balast. „Još uvek ne postoje praktična ekonomska rešenja za problem balasta“, izjavio je Andreas Tveteras, portparol WWF-a.

Internet i samoubistvo

Razvod, nezaposlenost i zloupotreba droge i alkohola i dalje se smatraju glavnim faktorima koji doprinose „velikom porastu samoubistava među mladim muškarcima“ u Engleskoj i Velsu, navodi se u jednom članku u londonskom listu The Times. Međutim, sve veću zabrinutost stvaraju čet prostorije na Internetu gde mladi ljudi otvoreno razgovaraju o tome. „Internet privlači one koji su najviše skloni samoubistvu: mlade muškarce. Sedamdeset pet posto samoubistava izvrše muškarci, a osamdeset posto njih imaju između 15 i 24 godine“, navodi citirani list. Moguće je da na Internetu postoje hiljade takozvanih sajtova smrti. „Većina onih koji posećuju veb-sajtove koji govore o samoubistvu misli da ih niko ne voli i već razmišljaju o tome, ili su to čak i pokušali. Na tim sajtovima se može naći mnoštvo saveta o tome kako sprečiti odvraćanje od samoubistva“, dodaje članak. Neki sajtovi podstiču potencijalne žrtve da ostvare svoj plan umesto da promene mišljenje.

Pošta za Boga

Svake godine, izraelska poštanska služba „isporuči stotine pisama adresiranih na Boga“, izveštava The Economist. „Pisma stižu iz svih krajeva sveta tokom čitave godine. Ipak, najviše ih ima uoči religioznih praznika kao što su Božić i Jom kipur.“ Pisma sadrže hvale, izraze bola i molbe — često za oproštaj i pomoć. Šta se dešava s njima? „Pisma sa adresom pošiljaoca vraćaju se natrag“, navodi The Economist. „Ostatak se isporučuje Zapadnom zidu (Zidu plača) u Jerusalimu i dospeva u ruke glavnom rabinu koji ih smešta u pukotine svetog zida. Ako se stekne utisak da pošiljalac nije Jevrejin, njegovo pismo se prosleđuje ministarstvu vera.“ Međutim, „pošta za Boga se isporučuje samo jednom ili dvaput godišnje“, navodi članak. Izraelska kompanija za telekomunikacije sada je „otvorila faks liniju kako bi se došlo do Boga, kao i Internet adresu za one koji žele da ostvare bržu vezu s nebom“.

Piratstvo u porastu

ICC međunarodna uprava za pomorstvo izveštava da je „tokom prošle godine zabeležen porast što se tiče učestalosti i nasilnosti piratskih napada u svetu — prijavljeno je ukupno 445 slučajeva u poređenju sa 370 njih u 2002... Broj napada vatrenim oružjem povećao se sa 68 tokom 2002. na 100, a broj otetih pomoraca skoro se udvostručio i iznosio je 359. Pirati su se u 311 slučajeva popeli na napadnuti brod, a ukupno je bilo oteto 19 brodova“. Što se tiče članova posade i putnika, na listi nestalih nalazi se 71 osoba, dok je 21 pomorac ubijen, što je 11 žrtava više nego prošle godine. Brodovi se opet najčešće napadaju u vodama Indonezije, gde je zabeležen 121 napad. Slede vode Bangladeša i Nigerije, sa 58 i 39 napada. Prema izjavi uprave za pomorstvo „sve prijavljene otmice mogu se svrstati u dve glavne kategorije“. Radi se o „operacijama nalik vojnim koje izvršavaju militantne grupe s namerom da otmu članove posade kako bi novac od otkupa iskoristili za ostvarivanje svojih ciljeva ili za napade na lake mete kao što su remorkeri i šlepovi“.

Seksualno iskorišćavanje od strane sveštenika

„Dva dugo očekivana istraživanja pokazala su da je tokom 52 godine Rimokatoličkom crkvom [u SAD] harala epidemija seksualnog iskorišćavanja dece u koje je bilo uključeno najmanje 4 posto sveštenika. Među njima je bilo najviše onih koji su zaređeni 1970. godine. Iz te klase, svaki deseti sveštenik je optužen za seksualno iskorišćavanje dece“, izveštava The New York Times. „Između 1950. i 2002, 4 392 sveštenika zlostavljalo je ukupno 10 667 dece. Ipak, upozorava se da navedeni podaci nisu potpuni“, jer mnogi slučajevi nisu prijavljeni. Jedno istraživanje, koje je sproveo Fakultet za kriminalistiku „Džon Džej“ iz Njujorka, otkrilo je da su „za iskorišćavanje dece optuženi sveštenici iz oko 60 posto religioznih redova u više od 95 posto biskupija“. Drugo istraživanje, koje je sproveo jedan katolički nacionalni odbor, ukazalo je da je u katoličkim bogoslovijama veoma rasprostranjena „tolerancija moralne raspuštenosti“.

Umereno vežbanje je preporučljivo

„Umereno vežbanje, kao što je hodanje u dužini od 20 kilometara nedeljno, može doprineti regulisanju ili čak gubitku telesne težine“, izveštava FDA Consumer. Osmomesečno istraživanje koje je obuhvatilo „182 gojazne osobe oba pola, u dobi između 40 i 65 godina, koje su vodile sedelački način života“, potvrdilo je da „postoji jasna veza između učestalosti fizičkog vežbanja i broja izgubljenih kilograma“. Učesnici su bili podeljeni u četiri grupe i držali su se svog uobičajenog načina ishrane. Članovi tri grupe bavili su se fizičkim aktivnostima različitog intenziteta. Članovi četvrte, kontrolne grupe nisu vežbali. „Nakon određenog vremena, članovi kontrolne grupe su se ugojili“, navodi se u članku. „U poređenju sa kontrolnom grupom, kod članova svih grupa koje su vežbale značajno se smanjio obim struka i kukova.“ Ova otkrića ukazuju na to da se težina često može kontrolisati umerenim vežbanjem, kao što je hodanje po pola sata dnevno.