Raj otrgnut od pustinje

Od dopisnika Probudite se! iz Litvanije

KRAJEM 18. veka, stanovnici jednog malog ribarskog sela shvatili su da je njihovo mesto osuđeno na propast. Godinama se ogromna peščana dina lagano približavala njihovom selu. Uzalud su se trudili da je preusmere trougaonim drvenim barijerama. Do 1797, dina je potpuno prekrila selo.

To je samo jedna epizoda 80-godišnje drame tokom koje su dine progutale 14 sela i oformile  pustinju na Kurskom poluostrvu, 100 kilometara dugom uskom delu zemlje na baltičkoj obali današnje Rusije i Litvanije. Priča o tome kako je došlo do opustošenja i obnove ove oblasti, koja je sada velika turistička atrakcija, neobično je zanimljiva.

Posledica lošeg upravljanja i osvajanja

Tokom mnogih vekova, pesak Kurskog poluostrva bio je prekriven bujnom vegetacijom. Šuma je stanovništvu omogućavala bogat ulov divljači. Do početka 18. veka, ovo područje je postalo važan deo poštanskog sistema između zapadne Evrope i Ruskog carstva. Kako je tokom perioda mira broj stanovnika rastao, krda stoke su previše puštana na tanani zeleni prekrivač, a ljudi su preterivali u seči šume. Nisu mogli ni da pretpostave koliko je vegetacija od koje su zavisili bila osetljiva.

Šumi je smrtni udarac zadat kada je 1757. godine ruska armija nagrnula i posekla drveće kako bi napravila stotine brodova s plitkim gazom za opsadu Kenigsberga (Kalinjingrada), jednog od važnijih gradova u Prusiji. U narednim decenijama vetrovi su formirali peščane dine i tako prouzrokovali prethodno spomenutu katastrofu.

Da li je to opustošeno područje moglo biti obnovljeno? Georg David Kuvert, odlučan poštanski službenik, i njegov otac Gotlib, bili su među onima koji su verovali u to. Zato su 1825. počeli sa pošumljavanjem poluostrva. Bila je to duga, iscrpljujuća borba. Tokom više od sto godina, u taj projekat se uključilo na stotine ljudi. Najpre su morali da učvrste zemljište posebnom vrstom trave koja uspeva na pesku i ima dubok  koren. Zatim su hiljade hektara pošumili raznim vrstama izdržljivih borova i breza. Pobeda je izvojevana, tako da je oko 70 posto kopna sada ponovo pod šumom. Kako bi bilo otići tamo malo u obilazak?

Raj za turiste

Danas Kursko poluostrvo ugosti čak 8 000 turista dnevno. To i ne čudi kada se uzmu o obzir njegove mnogobrojne atrakcije. Bez obzira na to da li pešačite, vozite bicikl ili putujete kolima, pejzaži se smenjuju velikom brzinom. Šume su dom za losove, srne, lisice i divlje veprove. Godišnje se na proputovanju ovde zaustavi oko milion ptica, a oko stotinu vrsta tu svija gnezda. Tu postoji oko 900 biljnih vrsta i još uvek ima dosta dina, iako sada zauzimaju svega 12 posto zemljišta.

Neke peščane dine se uzdižu i do 50 metara visine. Videti samo pesak i nebo predstavlja nezaboravan doživljaj. Kako se penjete, zapažate da neke dine imaju klasičan zakrivljen oblik koji je izvajao vetar. Kada stignete na vrh, koji kao da je nožem odsečen i odakle pesak nošen vetrom klizi niz dinu odvodeći je korak dalje, pred vama se javlja veličanstven prizor. Vidite uzani deo zemlje koji se proteže veoma daleko, ukrašen selima, šumama, proplancima i svetionicima. S jedne strane se valjaju talasi sa Baltičkog mora, a s druge se nalaze mirne vode Kurskog zaliva.

Posetioce krepi svež morski vazduh. Mnogi uživaju u jedrenju na dasci ili u vožnji jedrilice. Drugi pak idu u lagane šetnje kroz neka od sela izgrađenih u starinskom stilu. Svetlo okrečene kuće sa krovom od slame ili crepa doprinose atmosferi iz davno prošlih mirnih vremena. Jak miris sušene ribe i raširene mreže podsećaju turiste da je ovde ribolov oduvek bio glavno zanimanje. Ima puno vetrokaza, jer ribari žele da znaju smer duvanja vetra. Vetrokazi ovde služe i za izražavanje umetničkog nadahnuća i zanimljivo ih je upoređivati. Ukrašavajući jarbol svakog jedrenjaka, oni su ukazivali iz kog sela pomorci potiču. Očaravajući su i komadi ćilibara koje more ponekad izbaci na obalu. Posebno kada je oblačno, turisti posećuju muzeje u kojima je izložen nakit od ćilibara. U nekim komadima mogu se videti fosili biljaka i insekata.

Onda nije ni čudo što je litvanski predstavnik u Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, opisao Kursko poluostrvo kao raj. To je raj otrgnut od zemljišta koje je bilo opustošeno lošim postupanjem i ratom. Naravno, širom zemlje postoje mnoga mesta koja se i dalje uništavaju. Ali Biblija nas uverava da će pod Božjim Kraljevstvom cela naša planeta uskoro biti pretvorena u predivan raj u kom će pravedni ljudi živeti zauvek (Isaija 65:17, 21-25; 2. Petrova 3:13, 14).

[Mape na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

BALTIČKO MORE

LITVANIJA

KURSKO POLUOSTRVO

Kurski zaliv

RUSIJA

Kalinjingrad

[Slike na stranama 16, 17]

Kursko poluostrvo je dom za mnoge ptice i biljke, i mesto sa mnoštvom dina

[Izvori]

Tri umetnute fotografije na dnu strane: Gedimino Gražulevičiaus nuotrauka

Ptica i trava: Gedimino Gražulevičiaus nuotrauka; pozadina: UAB „Laiko spalvos“

FOTO: A. VARANKA

[Slike na 18. strani]

Divlji veprovi

Labudovi

Ćilibar

[Izvor]

Gornje tri fotografije: Gedimino Gražulevičiaus nuotrauka

[Slika na 18. strani]

Kursko poluostrvo svakog dana privlači na hiljade turista