Ugroženi atlantski losos

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ IRSKE

LOSOS je poznat po sposobnosti da se kreće uzvodno i preskače vodopade na svom putu do mrestilišta. U jednoj priči se govori o ribolovcu koji je na mestu gde je lovio ribu primetio „mnoštvo lososa koji su bezuspešno pokušavali da preskoče [vodopad]“. Neki su čak završili na obali reke, u podnožju vodopada. Ribolovac je na obližnjoj steni zapalio vatru i na nju stavio tiganj. Priča kaže da su „nakon neuspelih pokušaja, neki od zlosrećnih lososa slučajno upali u tiganj“. Zato se taj čovek kasnije hvalio da ’u njegovoj zemlji ima toliko lososa da ljudi uopšte ne moraju da ih love, već oni sami upadaju u tiganj‘.

Naravno, u toj priči se verovatno radi o preterivanju. Pa ipak, lososi zaista preskaču vodopade. Međutim, u izveštaju koji je objavio Irski zavod za proučavanje lososa navodi se da je poslednjih godina „zabeležen ogroman pad u broju lososa koji se sele uzvodno ka mrestilištu“. Jedno istraživanje je otkrilo da je jedne godine, od skoro 44 000 mladih lososa koji su bili obeleženi a potom pušteni, na mrestilište stiglo svega 3 posto (oko 1 300).

Šta je dovelo do tog tragičnog smanjenja populacije atlantskog lososa? Da li će ga opet biti tako mnogo kao nekada? Uvid u uzroke i moguća rešenja ovog problema možemo dobiti ako razmotrimo zanimljiv i neobičan životni ciklus ove izuzetne ribe.

Život u reci

Život lososa započinje u periodu između novembra i februara, na šljunkovitom rečnom dnu. Dok mužjak odbija suparnike, ženka kopa nekoliko malih jama dubine do 30 centimetara. U svaku od njih polaže po nekoliko hiljada jaja koja nakon oplodnje pokriva šljunkom da bi ih zaštitila.

U martu ili aprilu, iz jaja se izleže riba neobičnog oblika. Naziva se alevin, i dugačka je svega oko tri centimetra. Sa njene donje strane nalazi se glomazna kesa sa žumancem. Riba se isprva skriva ispod šljunka, crpeći hranljive sastojke iz svoje pokretne „ostave“. Kada se nakon četiri ili pet nedelja kesa isprazni, mlađ, kako se riba sada naziva, izlazi iz skrovišta ispod kamenja i ulazi u maticu reke. Dužine je oko pet centimetara i izgleda kao prava riba. Sada ima samo dva cilja: da nađe nov izvor hrane, naime male insekte i plankton, a zatim sigurno skrovište. U ovoj fazi nastrada više od 90 posto mlađi. Razlog je nedostatak hrane ili životnog prostora, ili pak to što ih pojedu grabljivice kao što su pastrmke,  vodomari, čaplje i vidre.

„Nakon oko godinu dana“, kaže Majkl, koji se već neko vreme bavi proučavanjem riba, „losos naraste do veličine od oko 8 do 10 centimetara. Sada se naziva mladi losos, i karakterističan je po tamnim šarama duž obe strane tela. Kada dostigne dužinu od oko 15 centimetara, tamne šare ustupaju mesto jednoličnoj metalik srebrnoj boji. Izvanredne i složene promene koje potom slede izdvajaju ga od većine drugih riba.“

Majkl nastavlja: „U periodu maj-jun, kod sada već dvogodišnjeg lososa budi se neki unutrašnji nagon i on se pridružuje hiljadama drugih lososa koji kreću nizvodno ka rečnom ušću.“ Ali, zar slatkovodno stvorenje može da živi u moru? Na to pitanje Majkl odgovara: „Obično ne može, ali složene promene na njegovim škrgama, omogućavaju mu da iz morske vode odstranjuje so. Nakon što se te promene odigraju, dvogodišnji losos, koji je toliko mali da može da stane na vaš dlan, kreće na svoje čuveno putovanje.“

Život u moru

Zašto tako mala riba napušta reku koju dobro poznaje? Kuda ide? Losos treba da dođe do mesta gde ima hrane kako bi se potpuno razvio. Ako umakne grabljivicama, kao što su kormorani, foke, delfini i kitovi-ubice, stići će na odredište gde će se hraniti nekim vrstama zooplanktona, peščanim jeguljama, haringama i drugom ribom. Za samo godinu dana njegova težina će se uvećati 15 puta — sa oko 200 grama na skoro tri kilograma. Ako u okeanu provede pet godina, može dostići težinu od 18 kilograma, pa  i više od toga. Neki primerci su imali preko 45 kilograma!

Tačna lokacija mesta gde se lososi radi hrane skupljaju u velikom broju otkrivena je tek 1950-ih, kada su ribolovci koji su lovili u komercijalne svrhe počeli da ih hvataju u blizini obale Grenlanda. Drugo slično mesto pronađeno je kasnije kod Farskih ostrva, severno od Škotske, a zatim i još neka. Postoje izveštaji da se losos hrani čak ispod arktičkog leda! Kada su takva mesta otkrivena, atlantski losos se našao u ozbiljnoj nevolji. Na Grenlandu i Farskim ostrvima izgrađena su ogromna postrojenja za preradu ribe. Ribolovci su lovili na hiljade tona ribe, tako da je broj lososa koji su se vraćali u reke radi mrešćenja naglo opao. Uviđajući ozbiljnost ovog problema, vlade su radi zaštite lososa u moru, postavile ribolovcima više ograničenja i kvota.

Povratak u reku

Odrasli losos se na kraju vraća u reku iz koje je potekao, zatim pronalazi partnera, i čitav ciklus počinje ispočetka. „Ono što je zaista zadivljujuće“, objašnjava Majkl, „jeste to što ova izuzetna riba nepogrešivo prelazi hiljade kilometara putujući delovima okeana u kojima nikada ranije nije boravila! Uspeh tog poduhvata i dalje zbunjuje naučnike. Neki od njih kažu da se losos orijentiše pomoću zemljinog magnetnog polja, okeanskih struja ili čak zvezda. Smatra se da pri povratku u ušće, losos prepoznaje reku po njenom ’mirisu‘, to jest hemijskom sastavu.“

„On se opet prilagođava životu u slatkoj vodi“, kaže Majkl, „a zatim ulazi u reku. Na njegovom putu kući možda će mu se isprečiti vodopadi i brzaci. Instinkt koji ga vodi toliko je jak da će losos, sada mnogo veći i jači, svom snagom nastojati da savlada svaku prepreku na koju naiđe.“

Još veće teškoće za lososa predstavljaju skoro nepremostive brane, hidroelektrane i druge veštačke prepreke. Šta se dešava kada dođe do njih? „Mnogi ljudi koji vode računa o očuvanju lososa obezbeđuju mu prolaz drugim putem“, kaže Dirdri, koja se bavi proučavanjem ove ribe. „Pravi se blagi, stepenasti nagib, pod nazivom ’lososove lestvice‘, čime se premošćava velika prepreka. To lososu omogućava da bezbedno nastavi svoj put uzvodno, ka mrestilištu.“

„Međutim, to ne funkcioniše uvek“, nastavlja Dirdri. „Videla sam da neki lososi ignorišu lakši put. Oni prepoznaju samo prvobitnu maršrutu i neprestano pokušavaju da preskoče veštačku prepreku.  Mnogi uginu od iscrpljenosti ili od neprekidnog udaranja u nju.“

Uzgajališta lososa

Meso lososa je hranljivo. Pošto atlantskog lososa u prirodi ima sve manje, izgrađeni su objekti za komercijalni uzgoj ove ribe. Losos se uzgaja u priobalnim bazenima sa slatkom vodom dok ne napuni dve godine. Zatim se prebacuje u okean, u ograđeni prostor nalik kavezu, gde se uzgaja dok ne odraste. Tada je spreman za prodaju restoranima i ribarnicama.

I lososa koji se uzgaja na ovaj način pogađaju teškoće. U uzgajalištu se hrani veštačkom hranom, a prostor u kavezu je skučen. Ta dva faktora čine ga vrlo podložnim bolestima i delovanju parazita, kao što je morska vaš. Neka od zaštitnih sredstava mogu biti vrlo jaka. „Ronio sam ispod nekih kaveza s lososima“, kaže ronilac po imenu Ernest, „i bilo je očigledno da je morsko dno na mnogim od tih mesta postalo beživotno.“

Ugrožena riba

Mnoštvo lososa biva uhvaćeno posebnim mrežama na otvorenom moru pre nego što dođu do svoje reke. Njihova visoka cena na tržištu podstiče pojedine ribolovce da ih nezakonito love. Osim toga, mali broj lososa koji uspe da se vrati u reku mora da izbegne pecaroše koji imaju dozvolu za lov. U cilju njihove zaštite preduzete su različite mere — ograničavanje ribolova na određena mesta na reci kao i trajanja sezone lova, uz naplaćivanje skupih taksi. I pored toga, procenjuje se da će na svom povratku kući biti uhvaćen svaki peti losos.

Zatim, losos se može zaraziti različitim bolestima, što ima ozbiljne posledice po njegovu populaciju. Jedna od tih bolesti, poznata kao gnojna nekroza, izaziva pojavu čireva na telu što dovodi do smrti. Industrijsko zagađenje i upotreba pesticida, koji završe u rekama, predstavljaju još jednu potencijalno smrtonosnu opasnost koja preti lososu, kao i drugim stvorenjima koja žive u vodi.

Imajući na umu sve te opasnosti, ne čudi što je ova riba u nevolji. Uprkos najboljim namerama mnogih, lososa i dalje pogađaju problemi. Ravnoteža u prirodi biće obnovljena tek kada Stvoritelj zemlje, Svemoćni Bog, zaustavi čovekovo uništavanje planete (Isaija 11:9; 65:25).

[Dijagram/Mapa 14, 15]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Iz reka u Sjedinjenim Državama, Rusiji i Španiji, atlantski losos putuje u mesta gde se hrani, nedaleko od Farskih ostrva i Grenlanda. Potom se vraća kući da bi se mrestio

[Mapa]

Sjedinjene Države

Grenland

Island

Farska ostrva

Francuska

Rusija

Španija

[Dijagram/Slike na 15 strani]

ČUDESAN ŽIVOTNI CIKLUS

Odrasli losos ← Dvogodišnji losos

↓ ↑

Mrešćenje Mladi losos

↓ ↑

Jaja Mlađ

↓ ↑

Jaja sa formiranim očima → Alevin

[Slike]

Alevin

Mladi losos

[Izvori]

Životni ciklus: © Atlantic Smon Federation/J.O. Pennanen; alevin: U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C.; mladi losos: © Manu Esteve 2003

[Slike na stranama 16, 17]

Pri povratku u mrestilište losos može preskočiti ovaj vodopad ili proći lakšim putem koristeći „lososove lestvice“ (uvećani isečak desno)

[Slike na stranama 16, 17]

Lososu prete nekontrolisan ribolov i bolesti koje se pojave na uzgajalištima

[Izvori]

Fotografija: Vidar Vassvik

UWPHOTO © Erling Svensen

[Izvor slike na 14. strani]

© Joanna McCarthy/SuperStock