One pomažu farmerima da prežive u sertau

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRAZILA

NA SEVEROISTOKU Brazila nalazi se sertao a, područje s nedovoljno padavina koje obuhvata 1 100 000 kvadratnih kilometara, po kom tumara oko deset miliona koza. Ovde leto traje devet meseci tokom kojih sunce nemilosrdno prži a sparina guši, dok je zemljište suvo i tvrdo. Reke nestaju, lišće opada, duva vreo i suv vetar, a životinje sa farmi slobodno tumaraju u potrazi za preostalom oskudnom vegetacijom.

Ipak, izgleda da brazilskim kozama uopšte ne smeta suva klima. Tokom najtežih suša, dok se stada goveda i ovaca smanjuju, broj koza raste. Kako one uspevaju da prežive?

Usta prilagođena za opstanak

Mnogi ljudi koji žive u sertau kažu da koze jedu svašta, pa čak i čizme, sedla i odeću. Profesor Žoao Ambrozio, istraživač iz Nacionalnog centra za proučavanje koza u Sobralu, u severoistočnom Brazilu, potvrđuje da koze mogu opstati hraneći se naizgled nesvarljivom hranom u koju spada korenje, suvo lišće i kora više od 60 vrsta biljaka. Druge životinje koje se uzgajaju na farmi, kao što su goveda, skoro isključivo zavise od trave.

Kozama sasvim sigurno koristi to što nisu izbirljive. Ipak, oblik usta im pruža posebnu prednost. Dr Ambrozio kaže da goveda uzimaju hranu jezikom i da ne mogu izdvojiti pojedinačne listove ili koru biljke. S druge strane, koze imaju mala usta, gipke usne i oštre zube, što im omogućava da izdvoje i obrste najhranljivije delove biljke. Upravo zbog te sposobnosti da pronađu, vešto izdvoje i pojedu to malo vegetacije one imaju reputaciju da je uništavaju. „Krivac za to što koze žive u takvim uslovima zapravo je čovek. One se samo trude da prežive“, kaže dr Ambrozio.

Uzgoj koza — korisna delatnost

Ne iznenađuje što su izdržljive brazilske koze ovde u sertau veoma važne za opstanak ljudi. Za mnoge porodice one predstavljaju značajan izvor proteina. Pošto govedina može biti skupa, često se priprema pečeno ili kuvano kozje meso, kao i bušada (kozji želudac nadeven škembićima i pirinčem). Njihova koža se prodaje  fabrikama za preradu kože čime se obezbeđuje dodatni prihod. Tako se u slučaju potrebe lako može doći do novca za kupovinu lekova ili drugih potrepština.

Dodatna prednost je ta što koze praktično same dolaze do hrane. Tokom dana mala stada slobodno pasu u prostoru katinge, to jest na području obraslom šipražjem. U sumrak, koze prepoznaju glas gazde i svaka od njih se poslušno vraća u svoj tor. Farmer ima posla oko njih uglavnom samo tokom sezone parenja, kada vrši odabir koza za klanje, brine o bolesnim kozama ili žigoše jariće. Koze je tako lako uzgajati da čak i žitelji većih mesta drže po nekoliko njih u dvorištu iza kuće ili ih, nasuprot lokalnim zakonima, puštaju da se slobodno kreću unaokolo. Nije neobično videti koze kako pasu čak i na gradskom trgu.

Vekovno iskustvo pokazuje da je uzgoj koza korisna delatnost, naročito na malim farmama. Za uzgoj osam koza potrebno je uložiti istu količinu rada i imati isti prostor kao i za uzgoj jedne krave. Osmotrite sledeće: Pretpostavimo da farmer ima pet krava. Ukoliko jedna ugine, to znači da je izgubio 20 posto stada. Međutim, pretpostavimo da umesto pet krava drži 40 koza. Takvo stado zahtevalo bi istu količinu zemlje i rada. Ako bi jedna koza uginula to bi bio gubitak od samo 2,5 posto. Lako je uvideti zašto oko milion brazilskih porodica na koze gleda kao na neku vrstu polise osiguranja u slučaju suše i uništenih useva.

Podstaknuti na naporan rad

Od više hiljada stada koza, u državi Baiji nalaze se neka od najvećih. Smatra se da u Uaui, malom mestu koje je od glavnog grada Baije udaljeno oko 800 kilometara, ima pet puta više koza nego stanovnika. Praktično sva sredstva za život meštana zavise od uzgoja koza ili s tim povezanih delatnosti. Oni često u šali kažu: „Ovde zapravo koze uzgajaju ljude.“

Jarići na svet dolaze u maju, oko pet meseci nakon početka sezone parenja. Vredni kozari rade od četiri sata ujutru do sedam sati naveče sakupljajući ih, dajući im vodu, tražeći one koji su se izgubili i spasavajući one koji su u nekoj opasnosti. Vešti pastiri svaki dan lasom hvataju i muzu stotine koza kako bi sprečili jariće da se nekontrolisano napiju mleka čime bi ugrozili život. Takođe je potrebno zalečiti im rane i zaštititi ih od štrklja, usled čega bi se na njihovoj koži mogle pojaviti rupice što bi se nepovoljno odrazilo na cenu na tržištu.

 Briga oko koza je nešto što se radi iz ljubavi, i što, na kraju krajeva, donosi i određeni dobitak. Tradicionalni sistem plaćanja poznat kao kvarteasao (deljenje na četiri dela), koji se primenjuje u Uaui i drugim seoskim mestima, marljivim pastirima donosi vredne nagrade. Tokom sezone parenja oni dobijaju svako četvrto jare, a kada je vlasnik stada velikodušniji — i svako treće. Izbor se vrši tako što svako jare dobija broj, a potom se izvlače numerisani žetoni. Budući da im tako mogu pripasti ne samo zdravi i debeli, već i hromi i mršavi jarići, pastiri vode računa o stadu kao da je njihovo.

Dodatne koristi od brazilske koze

Brazilske koze potiču od vrsta koje su početkom 16. veka doneli evropski doseljenici. Međutim, ovdašnje koze su obično sitnije građe i daju mnogo manje mleka od evropskih predaka.

Primera radi, brazilska vrsta kaninde ne daje ni jedan litar mleka dnevno, dok njoj srodna britanska alpska koza može dati oko 4 litra. Decenijama je san mnogih farmera i agronoma bio da iskombinuju izdržljivost brazilske koze i produktivnost njenog pretka s druge strane okeana. Na taj način, „krava siromašnog čoveka“, kako mnogi nazivaju ovdašnje koze, mogla bi za farmere u sertau biti zlata vredna.

Ukrštanjem brazilske koze s drugim vrstama koza dobijene su kako krupnije životinje tako i veći prinos mleka. U jednom poljoprivrednom istraživačkom institutu u državi Paraibi, na severoistoku Brazila, uspešno je ukrštena brazilska koza s nekim vrstama iz Italije, Nemačke i Engleske. Tako su dobijene krupnije životinje koje dobro podnose suvu klimu i daju više mleka. Vrste koje su pre davale manje od jednog litra mleka dnevno, sada daju između dva i četiri litra.

Istraživački centar u Sobralu zaslužan je za podjednako vredno otkriće za čiju je realizaciju potrebno još manje novca. Naime, istraživači su zapazili da koze jedu lišće samo sa određenih vrsta drveća. Međutim, to lišće im je bilo dostupno tek kada bi došlo vreme da otpadne. Da bi se kozama obezbedila dovoljna količina hrane, na takvom drveću su potkresane sve grane iznad određene visine. To je dovelo do toga da drveće pusti grane niže, nadohvat kozama. Kakav je bio rezultat? Koze koje su pasle na tim područjima bile su četiri puta teže.

Uprkos tim novinama, vlasnici malih stada još uvek se suočavaju s jednim problemom koji stručnjaci verovatno neće moći da reše. O čemu se radi? Pa, jedan farmer je objasnio: „Koze se naviknu na ljude koji se staraju o njima i tako postanu njihovi ljubimci. Zato se može javiti problem kada dođe vreme da se zakolju.“ Vlasnici jednostavno ne žele da se rastanu od svojih ljubimaca! Da li bi to mogao biti još jedan razlog zbog kog koze na ovom području opstaju?

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 27. strani]

Istina o kozjem mleku

Mnogi kažu da je teško za stomak, drugi da ima neugodan miris. Ali nemojte verovati glasinama koje kruže o kozjem mleku. Ukoliko imate tegobe kada koristite kravlje mleko, lekar ili dijetetičar može vam preporučiti da uzimate proizvode od kozjeg mleka. Iako ima više proteina i masti, njegove masne komponente su manje i lakše ih je svariti. Ali, šta je s njegovim neprijatnim mirisom?

Zapravo, kozje mleko nema nikakav miris. Ukoliko osetite snažan, neprijatan miris, razlog može biti taj što je koza ili pomuzena u nehigijenskim uslovima ili je bila u bliskom kontaktu s jarcem. Mirisne žlezde smeštene iza njegovih rogova proizvode hormon koji privlači ženke. Međutim, zbog tog hormona sve što jarac dotakne poprimiće neprijatan miris.

[Izvor]

CNPC–Centro Nacional de Pesquisa de Caprinos (Sobral, CE, Brasil)

[Mapa na 25. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

„Sertao“

[Slika na 26. strani]

Poseban oblik usta omogućuje kozi da obrsti najbolje delove biljke

[Izvor]

Dr Žoao Ambrozio–EMBRAPA (CNPC)

[Izvori slika na 25. strani]

Karta: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.; koze: CNPC–Centro Nacional de Pesquisa de Caprinos (Sobral, CE, Brasil)