Pisano je da ću ga videti

Ispričala Rozalija Filips

„Postaćeš velika zvezda! Imaš dara, uspećeš!“ Ove reči mi je, dok je sedeo za klavirom, uputio vođa naše grupe, nekoliko trenutaka pre nego što se zavesa podigla. Četvoro ostalih članova ansambla izrazili su mi dobrodošlicu. Bila sam novi vokal u grupi. Stajala sam na bini, odevena u crvenu haljinu sa šljokicama, boreći se s tremom. Bio je to moj prvi nastup, i to u jednoj od najvećih dvorana u gradu Meksiku. Tako je započela moja karijera u svetu šou-biznisa! Bio je mart 1976. i tek je narednog meseca trebalo da napunim 18 godina.

OTAC mi je umro tri godine ranije i sećanje na njega još uvek je bilo živo u mom srcu i umu. Ni publika ga nije zaboravila. Cenili su ga i divili mu se kao jednom od najboljih komičara u Meksiku. Glumio je u više od 120 filmova tokom perioda koji se često naziva zlatno doba meksičke kinematografije. Njegovo ime, Herman Valdez, „Tin-Tan“, pojavljivalo se na velikim bioskopskim reklamama širom Srednje i Južne Amerike, kao i španskog govornog područja u Sjedinjenim Državama i Evropi. Čak i danas, više od 30 godina nakon njegove smrti, na televiziji se često prikazuju filmovi u kojima je glumio.

Još dok sam bila devojčica, u porodici je bilo puno poznatih ličnosti. Majka i tetke su osnovale pevački trio Las Hermanitas Julián (Sestre Hulijan). Ujak Hulio Hulijan bio je čuveni tenor u Evropi, dok je njegova supruga, Španjolka Končita Domingez, bila sopran. Osim toga, stričevi, Manuel „Loco“ (ludi) Valdez i Ramon Valdez, poznatiji kao Don Ramon, bili su popularni TV komičari.

Za mog brata Karlosa i mene, filmski i muzički studiji, kao i pozorišta bili su poznata mesta pošto nas je otac često vodio sa sobom na posao i turneje. Tako je uspevao da očuva porodično jedinstvo. Kakav je samo kontrast postojao između izveštačenosti u svetu zabave i našeg doma, gde je vladala prava sloga i ljubav! Sećam se oca kao veoma srdačnog čoveka, punog snage i ljubavi prema životu. Bio je izuzetno darežljiv, ponekad čak i previše. Naučio me je da sreća ne zavisi od stvari koje čovek poseduje, već od spremnosti da se daje.

 Težak udarac

Krajem 1971, majka je bratu i meni saopštila strašnu vest da je otac oboleo od neizlečive bolesti. Narednih godinu i po dana, gledala sam ga kako pati dok se borio pod dejstvom jakih lekova.

Još pamtim dan kada sam gledala kako ga hitna pomoć odvodi u bolnicu. Znala sam da se nikada neće vratiti. Osećala sam neopisivu bol. Odlučila sam da pošto on pati, i ja moram patiti. Ugasila sam cigaretu o dlan i neutešno plakala. Otac je umro 29. juna 1973. Počela sam da se pitam: ’Zašto je neko toliko dobar, neko ko je toliko uveseljavao druge, morao da nas napusti? Gde je on sada? Može li me čuti? Kakvu svrhu moj život ima bez njega?‘

Besciljna karijera

Prošlo je neko vreme dok se nisam oporavila, a zatim sam počela da studiram uređenje enterijera. Međutim, u to vreme sam bila pomalo buntovna i napustila sam školu. Majka i ja smo odlučile da više vremena provodimo zajedno. Išle smo na prijeme koje su organizovale ličnosti iz sveta zabave. Često bi domaćin rekao: „Rozalija, molim te otpevaj nam neku od svojih pesama.“ Ljudima se dopadao moj glas i osećajnost u pevanju. Govorili su da sam nasledila talenat od roditelja.

Na jednom od tih prijema, Arturo Kastro, kompozitor i vođa grupe Arturo and His Castros 76 čuo me je kako pevam i pozvao me da im se pridružim. Isprva nisam nameravala da prihvatim poziv. Iako sam volela muziku i od četrnaeste godine svirala gitaru i komponovala, nisam želela da postanem profesionalni izvođač. Ali majka me je podsticala na to, a bilo je potrebno i da pomognem porodici u finansijskom pogledu, tako da sam pristala. Ubrzo je usledio moj prvi nastup koji sam ranije opisala.

Od početka karijere stalno sam bila zaposlena. Putovali smo širom Meksika, izvodeći po dva koncerta svake večeri. Nastupali smo i u Gvatemali, Venecueli, Njujorku i Las Vegasu. U grupi sam pevala dve godine. Onda sam dobila ponudu da snimam filmove. Igrala sam dve sporedne i jednu glavu ulogu, za koju sam dobila dve značajne nagrade.

Jednog dana sam primila telefonski poziv iz najveće meksičke televizijske kuće. Ponudili su mi ekskluzivni ugovor, kao i glavnu ulogu u sapunskoj seriji koja bi se zvala po meni. Dospela bih u sam vrh sveta zabave. Imala bih odličnu platu, iako ne bih stalno radila. Pošto sam smatrala da ne zaslužujem sve to, i bojala se da ću tako izgubiti slobodu, odbila sam ugovor. Ipak, prihvatila sam ulogu, ali samo zato da bih mogla da nastavim studije glume na fakultetu. Pa ipak, nisam bila srećna. Mučilo me je to što su se glumci godinama naprezali da dođu do glavne uloge, a ja sam je odmah dobila, i to uglavnom zato što mi je otac bio Tin-Tan.

Zatim sam počela da snimam ploče. Na prvoj se nalazila pesma iz TV serije, koju sam ja napisala i komponovala. Kasnije sam snimala u jednom poznatom londonskom studiju. Snimila sam još puno ploča, filmova i serija. U novinama su počeli da izlaze članci o meni, tako da bi se moglo reći da sam bila na vrhuncu slave. Ipak, nešto je nedostajalo. Videla sam nadmenost i takmičarski duh među izvođačima. Među njima nije bilo ni trunke morala i iskrenosti. Izgubila sam poverenje u ljude.

U jesen 1980, imali smo veliki porodični skup. Tu je bio i ujka Hulio koji je u međuvremenu napustio operu. Slušala sam ga dok je govorio o raju koji je obećao Bog. Objasnio je da će nepravda i tuga nestati i da će na zemlji vladati ljubav. Rekao je i da se pravi Bog zove Jehova. Najviše me je privuklo to što sam čula da će u raju biti uskrsnuti naši voljeni umrli. Oduševila me je mogućnost da ponovo vidim oca. Mnogo mi je nedostajao i čeznula sam  za njegovom podrškom i ljubavlju. Kako bi bilo divno da ponovo budemo zajedno! Ali duboko u sebi nisam verovala da je to moguće. Ujka Hulio mi je dao Bibliju i pozvao majku i mene da dođemo na kongres Jehovinih svedoka koji je trebalo da se održi kroz nekoliko nedelja. Rekle smo da ćemo možda doći.

Odluka da promenim život

Jedne noći, sedela sam na krevetu sa cigaretom u ruci i čitala Bibliju koju sam dobila od ujaka. Ono što sam pročitala u knjizi Poslovice dovelo me je do zaključka da svetlo, razumevanje i život potiču od Boga, dok tama, konfuzija i smrt potiču iz drugog izvora. Te iste noći, ugasila sam poslednju cigaretu i čekala da se majka vrati kući. Sva uplakana, molila sam je da me podrži u donošenju nekih važnih odluka. Kasnije sam otišla u pozorište gde sam imala probe za ulogu Kordelije u Šekspirovom Kralju Liru. Odustala sam od uloge i raskinula vezu sa jednim od glavnih glumaca.

Međutim, još uvek nisam znala kako da služim Bogu, tako da nisam imala na koga da se oslonim. Pala sam u tešku depresiju. Molila sam se Bogu da mi pomogne da pronađem sredinu gde mogu da pripadam ovakva kakva jesam, a ne zbog svog talenta ili slave. Prekinula sam kontakt sa svim dotadašnjim poznanicima i prestala sa svim poslovima.

Put ka pravom uspehu

Usred te konfuzije, setila sam se ujakovog poziva na kongres. Pozvala sam ga i on je došao po mene. Atmosfera na kongresu me je duboko dirnula. Videla sam uredne ljude koji se nisu prostački izražavali, nisu pušili, niti su se trudili da ostave utisak na druge. Biblijske misli koje sam tamo čula podsetile su me na ono što sam pročitala u knjižici Da li je Biblija stvarno Reč Božja? a, koju sam pronašla u kući nedugo nakon očeve smrti.

Negde u to vreme ponuđena mi je glavna uloga u novoj TV seriji. Dopala mi se pošto je izgledalo da podržava vrednosti za koje sam na kongresu čula da ih Bog odobrava. Stoga sam je prihvatila. S druge strane, u glavi mi je stalno bila misao iz Biblije: „Ne ujarmljujte se nejednako s nevernicima. Jer... šta imaju zajedničko svetlost i tama?“ (2. Korinćanima 6:14).

U meni je rasla želja da ugodim Bogu. Želela sam da sa ujakom i ujnom odem na sastanak u Dvoranu Kraljevstva. Iako sam do njihove skupštine morala da putujem sat vremena, naredne tri nedelje odlazila sam tamo na sastanak. Ujak je odlučio da me odvede u skupštinu u blizini moje kuće. Stigli smo na kraj sastanka. Upoznala sam se sa Izabel, skromnom i ljubaznom devojkom mojih godina. Kada me je ujak predstavio kao Rozaliju Valdez, ona nije poklonila naročitu pažnju mom imenu. To mi se veoma dopalo. Ponudila se da proučava Bibliju sa mnom u mom domu.

Počele smo s proučavanjem pomoću knjige Istina koja vodi do večnog života. b Izabel se spremno prilagođavala mojim obavezama. Ponekad je morala da čeka do kasno uveče dok ne završim snimanje serije. Zaista sam bila zahvalna što je postojao neko ko je bio zainteresovan za mene jednostavno zbog toga što sam želela da saznam biblijsku istinu! Izabel je bila iskrena, poštena i pristojna. Ranije sam mislila da takve  osobine mogu razviti samo oni koji studiraju filozofiju i umetnost. Dogovorile smo se da proučavamo po nekoliko sati odjednom, ponekad i više puta nedeljno.

Isprva mi je bilo teško da se oslobodim nekih svojih pogrešnih verovanja, ali biblijska istina ih je postepeno zamenila. Sećam se kako me je dirnulo Božje obećanje: „Još malo i nestaće bezdušnika. Pogledaćeš na mesto njegovo, i njega već neće više biti. Ali smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:10, 11). Isto tako, nada da ću ponovo videti oca u raju bivala je sve jača. Često sam razmišljala o Isusovim rečima: „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći će, oni koji su činili dobro na uskrsenje života“ (Jovan 5:28, 29).

Čim sam završila sa snimanjem pomenute TV serije, usledile su nove ponude. Iako bih time stekla još veću slavu, takve uloge bi ostavile utisak da sam osoba koja toleriše nemoral, idolopoklonstvo i druge loše stvari. Znala sam da je Satana stvaran i da on ne želi da služimo Jehovi. Zato sam odbila te ponude i počela da idem na sve sastanke. Naravno, majka i brat nisu razumeli zašto se odričem tolikih mogućnosti i novca. Ali, mogli su da primete da sam se potpuno promenila. Od nesrećne, potištene osobe, postala sam živahna i razdragana. Konačno sam pronašla svrhu života!

Ono što sam učila želela sam da podelim s drugima i ubrzo sam postala objavitelj predivne poruke o Božjem Kraljevstvu. Ponekad je bilo teško usmeriti pažnju stanara na tu poruku. Pošto sam bila poznata ličnost, mnogi su me prepoznavali. Dešavalo se da moj saradnik i ja pozvonimo kod ljudi dok se na televiziji prikazivala serija u kojoj sam igrala. Ljudi nisu mogli da veruju da stojim na njihovim vratima!

Krstila sam se 11. septembra 1982. u znak predanja Jehovi. Pronašla sam pravu svrhu života i preda mnom je stajala potpuno drugačija karijera. Izabel je bila veoma revna u službi i to je puno uticalo na mene. Ona je služila kao opšti pionir, to jest punovremeni sluga Jehovinih svedoka. Ubrzo smo išle zajedno na neke njene biblijske studije. Postala mi je najbolji prijatelj.

Pošto sam skoro potpuno prestala da se bavim nekadašnjim poslom, majka i ja smo morale da se zadovoljimo skromnijim načinom života. U međuvremenu sam komponovala muziku za svoju četvrtu ploču, na kojoj su se nalazile i pesme o mojim novim vrednostima i verovanjima. Napisala sam pesmu o čvrstoj nadi da ću ponovo videti oca. Nazvala sam je „Pisano je — videću ga“. Kada sam je otpevala majci, bila je veoma dirnuta. Uvidela je koliko sam bila uverena u to. Oduševila sam se kada je rekla da želi da proučava Bibliju. Dve godine kasnije, postala je Jehovin sluga i dan-danas je aktivna u službi.

S vremenom, bilo mi je sve lakše da odbijem ponude za posao. Kada bih se suočila sa izazovima ili iskušenjima, samo bih zamislila prelepu sliku raja u kom je otac sa nama i to bi ojačalo moje pouzdanje i odlučnost da nastavim da služim Jehovi.

Jednog dana sam dobila ponudu za ulogu u španskoj verziji dečje emisije Ulica Sezam. Mislila sam da to ne bih mogla da prihvatim i rekla sam producentu da zbog biblijskih načela kojih se pridržavam ne mogu da ističem stvari poput praznika i rođendana. Rekao je da će, ako prihvatim posao, poštovati moja uverenja i da ćemo sklopiti ugovor u kojem će, između ostalog, biti detaljno opisan moj stav. Potpisala sam ugovor i snimila 200 epizoda. Tako sam završila glumačku karijeru.

Postojao je još samo jedan ugovor koji sam ranije sklopila sa diskografskom kućom. Tako sam snimila deset pesama, među kojima se nalazila i ona o ocu i uskrsenju.  Pevala sam je na televiziji i na koncertima, i tada sam koristila priliku da nešto kažem o svojim verovanjima. Međutim, izdavačka kuća je počela da vrši pritisak da se oblačim izazovno. Dala sam otkaz.

Blagoslovi u službi Bogu

U decembru 1983, Izabel i ja smo posetile objekte Jehovinih svedoka u Bruklinu. Tamo sam upoznala Rasela Filipsa, za koga sam se kasnije udala. Dopisivali smo se skoro dve godine. Dobro se sećam dana kada sam započela s pionirskom službom — Rasel mi je čak iz Njujorka poslao ruže!

Narednih godinu dana služila sam kao pionir zajedno sa Izabel. Onda je ona dobila poziv da služi u meksičkoj podružnici Jehovinih svedoka. Način na koji je pričala o svojoj novoj dodeli, stvorio je u meni želju da proširim službu i da, ako je Jehovina volja, i ja služim u Betelu.

Rasel je još jedan blagoslov koji sam dobila. Zahvaljujući njegovoj ljubavi prema Jehovi i njegovoj organizaciji, naučila sam da cenim punovremenu službu. Voleo je Betel, gde je služio tri godine. Nakon venčanja, služili smo kao opšti pioniri u Koloradu. Kasnije smo pozvani da služimo kao međunarodni saradnici na izgradnji objekata podružnica u drugim zemljama. Na naše veliko iznenađenje, dobili smo dodelu u Meksiku! U aprilu 1990, rado smo prihvatili veliku prednost da postanemo članovi meksičke betelske porodice. Raselov primer služio mi je kao veliki podsticaj. Divila sam se samopožrtvovanom duhu koji ga je podstakao da napusti domovinu i porodicu kako bi unapređivao interese Kraljevstva ovde u Meksiku.

Moj suprug i ja smo zaista uživali u služenju u meksičkoj podružnici. Ali okolnosti su se promenile kada sam ostala u drugom stanju. Nismo to planirali, ali pošto smo se uvek divili roditeljima koji odgajaju decu u istini, ulogu roditelja smatrali smo novom dodelom. U oktobru 1993, rodio nam se Evan, a dve i po godine kasnije Giana. Iako odgajanje dece zahteva puno truda, osećamo da smo nagrađeni svaki put kada naša deca, koja sada imaju 11 i 8 godina, u službi govore o svojoj veri.

Rasel sada služi u Regionalnom odboru za gradnju Dvorana Kraljevstva, a ja sam nedavno nastavila s punovremenom pionirskom službom. Tokom proteklih 20 godina, pomogla sam da 12 članova moje porodice, kao i 8 drugih osoba, upoznaju biblijsku istinu i postanu Jehovine sluge.

Kada me deca pitaju: „Mama, da li ti je bilo teško da napustiš šou-biznis?“, citiram im reči apostola Pavla: „Ja zaista i smatram sve gubitkom zbog nenadmašne vrednosti spoznanja o Hristu Isusu, mom Gospodu. Radi njega sam izgubio sve i smatram to gomilom otpadaka, da dobijem Hrista“ (Filipljanima 3:8). Veoma sam zahvalna što me je Jehova izbavio od ispraznog, besmislenog života i što mi je omogućio da postanem deo njegovog predivnog naroda! Stalno mu zahvaljujem za bezbrojne blagoslove koje na nas izliva preko svog Sina, Isusa Hrista. Često radosno zapevam pesmu koju sam napisala o svom ocu. Potpuno sam uverena da ću ga ponovo videti.

[Fusnote]

[Slika na 10. strani]

Sa roditeljima i bratom kada sam imala godinu dana

[Slika na stranama 12, 13]

Sa grupom Arturo and His Castros 76

[Izvor]

Angel Otero

[Slika na 14. strani]

Sa mojom porodicom

[Izvor slike na 10. strani]

Activa, 1979