Razigrani morski konjići
Razigrani morski konjići
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE
PRILIKOM susreta, i jedno i drugo menjaju boju. Izgleda kao da se on ponosno nadima, dok ga ona posmatra sa odobravanjem. Približavaju se jedno drugom da bi se nežno dodirnuli, a zatim zagrlili. Dok prvi sunčevi zraci dopiru do njih, počinju da se kreću u ritmu, izvodeći jedan od najelegantnijih plesova u prirodi — ples morskog konjića.
„Morski konjići su veoma zanimljivi, jedinstveni i očaravajući“, kaže dr Kit Martin-Smit, stručnjak za morske vrste. Međutim, u prošlosti ljudi nisu znali kako da ih klasifikuju. Prvi prirodnjaci su koristili naziv Hippocampus, koji se u grčkoj mitologiji odnosio na konje sa zadnjim delom tela u obliku ribljeg repa, koji su vukli kola boga mora Posejdona.
Smatra se da su u srednjem veku ulični prodavci nudili morske konjiće tvrdeći da se radi o mladuncima zmajeva koji bljuju vatru. Morski konjići su u stvari ribe sa puno kostiju, iako se svojim izgledom i stilom plivanja razlikuju od većine njih. Zbog načina na koji se kreću kroz vodu ili lebde u njoj, mogu se uporediti sa lepo oblikovanim figuricama od kristala ili sa živim šahovskim figurama.
Morski konjići žive u većini toplih priobalnih voda u svetu. Odlikuju se neverovatnom raznolikošću oblika i veličina. Prema procenama, broj vrsta se kreće od 33 pa do više od 70. Među njima su minijaturni Hippocampus bargibanti, koji bi komotno mogao stati na nokat vašeg prsta, kao i trbušasti Hippocampus abdominalis, koji može dostići dužinu i od preko 30 centimetara.
Ni zuba ni želuca, a bez problema!
Zbog neobične građe — glave nalik konjskoj, oklopa sačinjenog od koštanih pločica i repa poput majmunskog — morski konjići su bolje opremljeni za stajanje u mestu nego za kretanje unaokolo. Stiče se utisak da su zadovoljni kada se repom vežu za neki odgovarajući „stub“ i kada u tom položaju provedu veći deo dana hraneći se. Ako žele da se kreću napred, to čine lagano pomoću malenog leđnog peraja, pri čemu pravac kretanja određuju bočnim perajima. Regulisanjem količine vazduha u unutrašnjem vazdušnom mehuru, mogu da se podižu i spuštaju baš kao podmornica.
Za gladne morske konjiće ishrana predstavlja važnu
aktivnost. Njuškom sačinjenom od kostiju brzo će usisati male račiće i druge ljuskare koji plivaju pored njih. Pošto morski konjići nemaju ni zube ni želudac koji bi koristili za varenje hrane, oni dnevno moraju uhvatiti do 50 račića kako bi preživeli. Za ove efikasne lovce to nije problem jer imaju odličan vid. Jednim okom traže plen dok drugim, koje funkcioniše nezavisno, gledaju iza sebe. Inače, oni razlikuju više boja nego mi. Takođe imaju oštriji vid od većine riba.Morski konjići moraju biti oprezni zbog grabljivica. Da krabama i kornjačama ne bi poslužile kao ručak, mnoge vrste se skoro savršeno stapaju s morskom travom, koralima ili mangrovim drvećem. Savršeno se prilagođavaju sredini zahvaljujući telu prekrivenom pegama i raznoraznim bodljicama i izraslinama, kao i sposobnosti da potpuno izmene boju kako bi odgovarala okruženju. „Tako se dobro maskiraju da morate biti izuzetno pažljivi ako želite da ih uočite“, kaže istraživač Rudi Kijter.
Ples i romansa
Za razliku od većine drugih riba, mužjak i ženka morskog konjića ostaju zajedno čitavog života i retko se udaljuju jedno od drugog. Svakog jutra u zoru, oni potvrđuju svoju vezu jedinstvenim plesom. „Ples morskih konjića je tako lep i graciozan da je pravi užitak gledati ga“, kaže Trejsi Vorland, koja ih uzgaja. Na kraju plesa, svaki partner se vraća na svoje mesto gde se hrani tokom ostatka dana. Ples prilikom parenja je mnogo složeniji. Kada ženka priđe mužjaku, on naduvava svoju kesicu, dobija jarku boju i paradira pred njom. Lagano se kreću jedno oko drugog i prepliću repove. Vrteći se u potpunom skladu, par zatim poskakuje po morskom dnu podsećajući na konje koji se propinju. U toj igri provode skoro pola sata, krećući se pri tom gore-dole, obrćući se i menjajući boje.
Naravno, ples prilikom parenja predstavlja uvod u stvaranje potomstva. „Kako se vreme parenja približava, ples morskih konjića postaje duži i češći, i može se ponavljati tokom dana“, kaže Kijter. „Na vrhuncu, par se lagano podiže do površine, isprepletenih repova i tela zbijenih jedno uz drugo. Tada ženka nežno polaže jaja u mužjakovu kesicu nalik kengurovoj torbi.“ Budući otac zatim nalazi mirno mesto kako bi jaja bezbedno smestio u svoju kesicu. On ih zatim oplođuje, što označava početak najneobičnije bremenitosti u životinjskom carstvu.
„San svake žene“
„Divno je to što mužjaci morskog konjića mogu da postanu bremeniti i da donesu mlade“, rekla je jedna žena. „To je san svake žene“, našalila se druga. Jedan mužjak je u toku samo jedne godine sedam puta doneo mlade na svet, pri čemu je bremenitost svaki put trajala po 21 dan!
Smešteni duboko u očevoj kesici, morski konjići dobijaju kiseonik i hranu putem razgranate mreže krvnih sudova. S vremenom salinitet unutar kesice raste, što ih priprema za život u morskoj vodi. Kada dođe vreme da se izlegu, njihovog oca čeka posao koji traje od nekoliko sati do dva dana. Njegova kesica se otvara i mladi morski konjići izlaze jedan po jedan u spoljašnji svet. Broj mladunaca koji se izlegu varira od vrste do vrste i može iznositi do 1 500.
Ljubimac, raritet i lek
Uprkos tome što se odlikuju visokim priraštajem, morski konjići su izloženi sve većoj globalnoj opasnosti. Neki stručnjaci procenjuju da se svake godine uhvati, proda ili kupi 30 miliona primeraka. Većina je namenjena potrebama azijske tradicionalne medicine, gde se koriste za lečenje različitih bolesti, od astme i preloma kostiju do impotencije.
Godišnje se oko milion morskih konjića iskoristi za pravljenje privezaka za ključeve, pritiskivača za papir i broševa koji se zatim prodaju na tržištu rariteta. Ribolov posebnim mrežama, razaranje koralnih grebena dinamitom i zagađenje prete osetljivim priobalnim područjima gde morski konjić živi. Takođe, morski konjići se love i prodaju za akvarijume, uprkos tome što u zatočeništvu malo njih preživi usled podložnosti bolestima i nedostatka odgovarajuće hrane koja im je potrebna.
Da bi se obuzdao lov na morske konjiće, predložene su zakonske mere čime bi se od mnogih zemalja zahtevalo da pruže garanciju da izvoz ove ribe neće ugroziti ni njihovu populaciju ni ekološku ravnotežu. Bolje metode i napredna tehnologija omogućavaju malom broju uzgajivača da zadovolje potrebe akvarijuma.
Budućnost morskih konjića usko je vezana za budućnost okeana. „Očigledno je da ljudska aktivnost ugrožava okeane. Preterano koristimo sva njihova bogatstva“, izražava žaljenje Kijter. Da li ćemo zbog takozvanog napretka ostati bez ovih ljupkih morskih „plesača“? „Moramo biti pozitivni“, kaže Martin-Smit. „Dobra volja postoji. Naš posao je da što više ljudi podstaknemo da vode računa o živom svetu na planeti. Kada to ostvarimo, doći će do promena. Ako spasemo morske konjiće, možda možemo spasti i okeane.“ Možda. Ipak, dobra vest je ta da postoji pouzdaniji izvor nade (Otkrivenje 14:7).
[Slika na 15. strani]
Minijaturni Hippocampus bargibanti (u prirodnoj veličini)
[Izvor]
© Reinhard Dirscherl/Visuals Unlimited
[Slike na stranama 16, 17]
Morski konjići imaju sposobnost da potpuno izmene boju kako bi odgovarala okruženju
Kratkoglavi Hippocampus breviceps
Trbušasti Hippocampus abdominalis
Prugasti Hippocampus erectus
[Slika na 16. strani]
Ćubasti Hippocampus procerus
[Slika na 17. strani]
Kratkoglavi Hippocampus breviceps
[Slika na 17. strani]
Mužjak vrste Hippocampus breviceps donosi mlade na svet
[Slika na 17. strani]
Mladunčad vrste Hippocampus breviceps
[Izvori slika na 16. strani]
Hippocampus erectus: © Ken Lucas/Visuals Unlimited; sve ostale fotografije: Rudie H Kuiter
[Izvor slike na 17. strani]
Sve fotografije: Rudie H Kuiter