Gledište Biblije

Da li je blagost znak slabosti?

„Gospodnji sluga ne treba da se svađa, nego da prema svima bude blag“ (2. TIMOTEJU 2:24, Savremeni srpski prevod).

DUGO pre nego što se rodimo, naša koža postaje osetljiva na dodir. Od dana rođenja, žudimo za majčinim nežnim milovanjem. Tokom detinjstva se smejemo, emocionalno se razvijamo i učimo da komuniciramo s drugima, a na sve to veliki uticaj ima količina pažnje koju nam poklanjaju roditelji.

Međutim, Biblija je prorekla da će tokom poslednjih dana ljudi biti „neposlušni roditeljima, nezahvalni, nelojalni, bez prirodne naklonosti“. Lepe osobine poput ljubaznosti i samilosti nedostajaće u velikoj meri, pošto će ljudi biti „samoljubivi“ i „brutalni, bez ljubavi prema dobroti“ (2. Timoteju 3:1-3).

Danas mnogi osećaju potrebu da budu grubi i neosetljivi. Oni tvrde da je blagost znak slabosti. Da li je to tako?

 Blagi, ali i snažni

Jehova Bog je opisan kao „veliki ratnik“ (Izlazak 15:3). On je Izvor sve moći (Psalam 62:11, NW; Rimljanima 1:20). Pa ipak, kada je nagradio vernog čoveka Jova pokazao je da ga njegova snaga ne sprečava da bude „vrlo nežan u naklonosti i milosrdan“ (Jakov 5:11). Jehova je rekao da je prema Izraelu gajio najnežnija osećanja, poput osećanja majke koja se smiluje na „plod utrobe svoje“ (Isaija 49:15).

Isus je na sličan način pokazivao snagu i blagost. Snažno je osudio licemerne religiozne vođe svog vremena (Matej 23:1-33). Takođe, energično je isterao pohlepne menjače novca iz hrama (Matej 21:12, 13). Ali, da li ga je mržnja prema korupciji i pohlepi učinila neosetljivim? Nipošto! Isus je bio poznat po tome što je bio blag prema drugima. Čak je sebe uporedio s kvočkom koja „sakuplja piliće svoje pod krila“ (Luka 13:34).

Biti grub ili ispoljiti unutrašnju snagu?

Pravi hrišćani treba da oponašaju Hrista time što će obući „novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji“ (Efešanima 4:20-24). Podstaknuti smo da ’svučemo staru ličnost s njenim postupcima‘, baš kao što rak odbacuje stari oklop da bi mogao da raste (Kološanima 3:9). Međutim, za razliku od raka čije telo otvrdne ubrzo nakon što odbaci stari oklop, nama je zapoveđeno da se trajno obučemo u „samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost... i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12). Stoga, blagost treba da bude jedna od naših istaknutih osobina.

Oblačenje u lepe osobine nije znak slabosti. Baš suprotno, to zahteva da ’u svom unutrašnjem čoveku ojačamo snagom posredstvom Jehovinog duha‘ (Efešanima 3:16). Na primer, Li kaže: „Ne tako davno, bio sam surova, zla osoba. Pošto sam imao pirsing po telu, sama moja pojava delovala je opasno. Bio sam odlučan da zgrnem puno novca i nisam prezao od toga da se prostački izražavam i da budem nasilan kako bih ostvario svoj cilj. Nisam imao ni trunke samilosti.“ Ipak, Li je počeo da proučava Bibliju s jednim kolegom i upoznao je i zavoleo Jehovu Boga. Odbacio je staru ličnost i naučio da ispoljava samokontrolu. Sada on pokazuje ljubav prema ljudima tako što dobrovoljno koristi svoje vreme kako bi proučavao Bibliju s njima.

Jedno vreme je i apostol Pavle bio „drznik“ i pribegavao je nasilju da bi ostvario svoje ciljeve (1. Timoteju 1:13; Dela apostolska 9:1, 2). Međutim, kada je osetio milosrđe i ljubav koju su mu ukazali Jehova Bog i Isus Hrist, počeo je da se trudi da i on pokazuje takve osobine (1. Korinćanima 11:1). Iako je čvrsto zastupao hrišćanska načela, naučio je da bude blag u postupanju s drugima. Da, Pavle je bez ustezanja pokazivao nežnu naklonost prema braći (Dela apostolska 20:31, 36-38; Filimonu 12).

Steći snagu da bi se pokazivala blagost

Kao što pokazuju primeri Lija i apostola Pavla, ako se neko trudi da na blag način postupa s drugima, ne znači da ima slab karakter. U stvari, upravo je suprotno. Neophodna je prava snaga da bi osoba promenila način razmišljanja i postupanja i da bi se borila protiv sklonosti tela da ’vraća zlo za zlo‘ (Rimljanima 12:2, 17).

I mi možemo naučiti da pokazujemo nežnu samilost. U tome nam pomaže čitanje Božje Reči i razmišljanje o ljubavi i milosrđu koje su nam Jehova Bog i njegov Sin, Isus Hrist, već ukazali. Na taj način, dozvolićemo da nam moć Božje Reči omekša srce (2. Letopisa 34:26, 27; Jevrejima 4:12). Bez obzira na porodično vaspitanje ili neprijatna iskustva iz prošlosti, možemo postati ’blagi prema svima‘ (2. Timoteju 2:24, Savremeni srpski prevod).

[Slika na 18. strani]

Dobar otac je blag prema svojoj deci