„Kad bi samo znali!“

KADA završe srednju školu, mnogi mladi teže za nekim materijalističkim ciljevima. Ali, Dejvid je imao drugačiji stav. U septembru 2003, njegov prijatelj i on preselili su se iz američke države Ilinois u Dominikansku Republiku. a Dejvi, kako su ga zvali prijatelji i rođaci, odlučio je da nauči španski i da se pridruži Jehovinim svedocima u skupštini Navas kako bi im pomogao u biblijskom obrazovnom delu. Skupština ga je srdačno prihvatila. „Dejvi je obavljao sve što bismo ga zamolili“, kaže Huan, jedini starešina u toj skupštini. „Uvek se zalagao za druge i braća su ga volela.“

Dejvi je voleo svoju dodelu. „Predivno mi je“, napisao je prijatelju u Sjedinjenim Državama. „Služba je fantastična! Na svakim vratima razgovaramo i po 20 minuta jer ljudi žele da čuju što više. Već vodim šest biblijskih studija, ali treba nam još objavitelja. U skupštini nas ima svega 30 krštenih, a na jednom sastanku bilo je čak 103 osobe!“

Nažalost, 24. aprila 2004, Dejvi i jedan mladić iz iste skupštine tragično su izgubili život. Dejvi je uvek sa oduševljenjem vršio svoju službu i podsticao druge mlade iz svoje domovine da mu se pridruže. „Imaćeš drugačiji pogled na život“, rekao je jednoj mladoj Svedokinji.

Sam Dejvi je, između ostalog, počeo drugačije da gleda na materijalne stvari. „Kada nam je došao u posetu“, priseća se njegov otac, „bio je pozvan na skijanje. Zanimalo ga je koliko bi to koštalo. Rekao je da nema šanse da potroši toliko novca na skijanje kada od toga u Dominikanskoj Republici može da živi nekoliko meseci!“

Dejvijeva revnost uticala je na druge. „Kada sam čula šta je sve radio i koliko je bio srećan“, kaže jedna devojka iz njegovog kraja, „shvatila sam da bih i ja mogla da budem poput njega. Njegova smrt me je navela da se pitam šta bi ljudi rekli o meni kada bih umrla i da li bi moj primer tako pozitivno uticao na njih.“

Kao Jehovini svedoci, Dejvijevi roditelji, brat i sestra potpuno su uvereni da će ga Bog uskrsnuti u novom svetu pravednosti koji je pred nama (Jovan 5:28, 29; Otkrivenje 21:1-4). U međuvremenu, teši ih to što je Dejvi koristio život na najbolji mogući način — služeći svom Stvoritelju (Propovednik 12:3). Jednom prilikom, on je o svojoj odluci da služi gde je veća potreba rekao: „Želeo bih da svi mladi učestvuju u ovakvom delu i da dožive isto što i ja. Ne postoji ništa bolje od služenja Jehovi celom dušom. Kad bi samo znali!“

[Fusnota]