Naša izmučena planeta

GODINE 1805, poznati istraživači Meriveder Luis i Vilijam Klark stigli su do Kolumbije, reke u današnjoj državi Vašington, SAD. a Pažnju im nije toliko privukla reka koliko ogroman broj lososa u njoj. „U reci ima neverovatno mnogo lososa“, napisali su u svom dnevniku. „Plivaju niz rečnu struju u tako ogromnom broju da dospevaju na obalu, gde ih Indijanci kupe, rasecaju i suše na drvenim okvirima.“ Lososa je bilo toliko da su ih Indijanci sušili kako bi ih potom koristili kao ogrev!

Današnja situacija je potpuno drugačija. „Naučnici već više od jedne decenije znaju da riba iz okeana nestaje brže nego što se obnavlja“, kaže se u jednom izveštaju u časopisu Newsweek. Primera radi, procenjuje se da se u severnom delu Atlantskog okeana populacija lososa smanjila za 90 posto.

Međutim, nije ugrožen samo riblji svet, već se uveliko iscrpljuju i rezerve drugih prirodnih bogatstava poput fosilnih goriva, minerala i šuma. Svetska fondacija za očuvanje prirode izveštava da je između 1970. i 1995. izgubljeno 30 posto prirodnih bogatstava naše planete. Iskorišćavanje tih bogatstava je često mač s dve oštrice, jer se na taj način mogu uništiti prirodna staništa.

Neki ljudi smatraju da je čovek, budući da je odgovoran za te probleme, sposoban i da ih reši. Na primer, zadnjih godina u mnogim industrijalizovanim gradovima vazduh je manje zagađen. Da li takav zračak nade znači da čovečanstvo preuzima kontrolu nad situacijom u kojoj se nalazi naša planeta?

[Fusnota]

[Izvor slike na 3. strani]

© Kevin Schafer/CORBIS