Snežne bebe sa Magdalenskih ostrva

POKRENI

Snežne bebe sa Magdalenskih ostrva

SUZE su mi navrle na oči dok sam netremice posmatrao belo krzneno stvorenje koje je bilo pravo preda mnom. Sada kada mi se ispunio 20-godišnji san, prosto nisam mogao da verujem da sam zaista tu, ispružen na ledu, doslovno na nekoliko centimetara od njuškice grenlandske foke! Dok sam ne trepćući gledao u njene oči crne kao ugalj, prošla me je jeza — ali ne od hladnoće, nego od uzbuđenja. Nisam hteo da propustim nijedan treptaj, dah niti pomeranje brkova na ovoj maloj krznenoj lopti koju sam imao pred sobom.

Naša grupa se nalazila na 100 kilometara udaljenoj ogromnoj santi leda usred Sen Lorensovog zaliva, između Njufaundlenda i kanadskog kopna. Moja žena i ja smo leteli do Magdalenskih ostrva, blizu kojih se nalazi područje gde se koti najveći čopor grenlandskih foka. Naši vodiči su nas uverili da naša narandžasta fluorescentna zaštitna odela neće uplašiti mladunce.

Šta je grenlandska foka

Grenlandske foke su perajari, što znači da imaju peraja. Odrasle životinje imaju na leđima karakterističan beleg u obliku harfe.

Grenlandske foke su sisari, dakle udišu vazduh, donose na svet žive mladunce i imaju mlečne žlezde za dojenje. Većinu vremena provode u hladnim vodama severnog Atlantika. Međutim, ove snažne foke su dobro opremljene za život u tom ledenom staništu. Odrasle životinje su teške oko 135 kilograma i narastu do 1,6 metara dužine.

One imaju oštre kandže na prednjim perajima i koriste ih za kretanje po ledu, kopanje rupa u ledenom pokrivaču i za držanje na ivici tih rupa. Zadnja peraja su veća od prednjih i prvenstveno se koriste za potisak u vodi. Izuzetno okretna u vodi, ova morska stvorenja mogu za godinu dana da pređu čak 8 000 kilometara.

Grenlandske foke nemaju uši, već male otvore na bočnim stranama glave, koji se zatvaraju kada zarone. One imaju odličan sluh. Mogu odrediti odakle dolazi zvuk pod vodom — što ljudi ne mogu!

Oči ove foke su krupne i isturene, što im omogućava da dobro vide pri slabom svetlu pod vodom. Kada su na bleštavom ledu, zenice im se potpuno suze, zahvaljujući čemu i tada mogu lako da gledaju.

Život mladunaca

Ženke iz čopora koji smo posmatrali došle su sa Grenlanda obilazeći severnu Kanadu da bi se ovde okotile. Njihovo plutajuće ledeno porodilište služi kao zaštita od grabljivica. Mladunci veoma brzo dolaze na svet, u roku od jednog minuta! Dok stignete da pripremite fotoaparat, mladunče već gleda u vas! Čim se okoti, majka se okrene i primakne njušku njuškici svog mladunčeta. Ona pamti jedinstveni miris i glas svog mladunčeta. Nakon toga će brinuti o tom mladunčetu — i nijednom drugom — otprilike naredne dve sedmice.

Mladunče ubrzo traži hranu od mame. Kada su gladni, oglašavaju se kao da dozivaju: „Ma-ma.“ Nakon što se najedu, ušuškaju se u udubljenje u snegu i ledu i utonu u lagan san. Pošto uvek spavaju na istom mestu, njihovo telo oblikuje jedan udoban ledeni krevetac.

Kada dođu na svet, grenlandske foke su obično teške oko 10 kilograma i dugačke oko 90 centimetara. Na početku nemaju salo koje bi im čuvalo toplotu, ali to se brzo menja! Tokom prvih desetak dana, ove foke dobijaju na težini od jednog do dva kilograma dnevno. Taj brzi rast je moguć zahvaljujući bogatom majčinom mleku, koje ima i do 50 posto masti. a Za manje od dve nedelje, mladunče će imati 35 kilograma!

Promena boje krzna

Na osnovu boje krzna, lako možete odrediti starost mladunčeta grenlandske foke. Do kraja prvog dana, novorođenče se suši, otkrivajući svoje meko krzno. Tada je žućkasto. Ta boja potiče od plodove vode i ona polako izbledi na sunčevoj svetlosti za neka tri do četiri dana. Kada nestane žuta boja, mladunče postaje belo. Nakon približno dve sedmice, majka odlazi i više se nikada ne vraća.

Mladunci dozivaju, ali nema ko da ih čuje. Ponekad, u želji da nađu neku sigurnost, oni dopužu jedni do drugih i skupe se u manje grupe. Uskoro po belom krznu počinju da se pojavljuju sive mrlje. Negde između 12. i 21. dana, dobiće sivo krzno i potom, do kraja prvog meseca, sva meka bela dlaka će otpasti i biti zamenjena sjajnim sivim vodootpornim krznom.

Naredne faze u životu mladunčeta

Mladunci grenlandske foke preživljavaju zahvaljujući naslagama sala, sve dok ih na kraju glad ne natera da potraže hranu u vodi. Ali, avaj! Kada uđu u vodu, njihova debeljuškasta tela ne mogu da potonu! Oni instinktivno počinju da mlataraju perajima, pljuskajući po površini vode. Zahvaljujući ovome, oni jačaju peraja za plivanje. Istovremeno, sagorevaju naslage masti i na kraju više nisu toliko debeli da ne bi mogli da zarone. Sada se njihov veliki apetit može zadovoljiti, jer je voda puna račića i sitnih riba.

Kada napune godinu dana, foke se linjaju. Između treće i sedme godine, one postaju polno zrele i lako se prepoznaju po šari na leđima koja podseća na harfu. Grenlandske foke mogu da žive do 35 godina.

Susret licem u lice

Nakon što smo obukli zaštitna odela i proverili da li smo poneli paketiće za utopljavanje ruku i nogu, nas 17 se ukrcalo u helikoptere i letelo oko 80 kilometara. Gledajući ispod sebe, svuda smo mogli da vidimo samo svetlucavi beli led koji se stapa s plavim horizontom. Na kraju smo stigli i sleteli na zaleđeno more. Pertlamo čizme s kramponima i idemo što tiše možemo, koliko god nam to dozvoljava krckanje leda pod nogama. Gledajte! Iza one ženke je pufnasto snežno mladunče žućkaste boje! Izgleda kao velika, krznena gusenica koja se trudi da prati svoju majku. Čim sam ga ugledao, zaljubio sam se u njega!

Ležem na led, pošto bi foka mogla da pomisli da sam polarni medved ako bih ostao da stojim. Majke mogu da budu prilično agresivne, pa stoga čekam da ona koju posmatram ode u rupu u ledu. Njeno malo mladunče, koje sam nazvao Sadi, bezbrižno spava na oko 6 metara od mene. Puzim sve bliže i bliže. Ona polako otvara oči.

Sada Sadi gleda pravo u mene. Skoro da se ne mičem. Najednom, Sadi želi da vidi o čemu se radi! Gega se ka meni mnogo brže nego što sam mislio da može. Izgleda tako velika dok mi se primiče, ali sudeći po boji krzna, stara je svega dva do tri dana. Sadi se zaustavlja na samo nekoliko centimetara od mog lica i polako istražuje dok sitno mrda svojom njuškicom. Mogu da čujem kako njuška. Uzdiže se i časti me vlažnim „poljupčićima“ svuda po licu i vratu!

Za divno čudo, ova divna mala beba se privija uz mene i polako tone u san! Čak mi dozvoljava da nežno spustim ruku preko nje. Osećam njenu meku kratku dlaku među prstima. Iznenađuje me koliko se lepo oseća kraj mene. Tapšao sam i milovao Sadi sve dok nije došlo vreme da se ukrcamo u helikopter i krenemo kući. Sadi se nije ni pomerila kada sam se polako podigao.

Ispunjen strahopoštovanjem, sa suzama u očima tiho sam zahvaljivao našem Bogu, Jehovi, što je stvorio ovo divno malo stvorenje. Susret s mladunčetom grenlandske foke delovao mi je kao neko čudo. To iskustvo me podseća na ono što je rekao psalmista: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! sva si ih ti mudro uredio... Eno more veliko i široko: tu vrve bez broja životinje male i velike“ (Psalam 104:24, 25) — Priloženo.

[Fusnota]

a Poređenja radi, mleko krave muzare ima 4 posto masti.

[Okvir na 26. strani]

Da li ste znali?

◼ Kada naiđu snažne oluje ili usled drugih nepovoljnih uslova, ženke grenlandske foke mogu da odlože porođaj na nekoliko dana dok ne nađu neko povoljnije mesto.

◼ Grenlandske foke mogu da rone do 240 metara dubine i da ostanu pod vodom do 30 minuta.

◼ Foke mogu da spavaju pod vodom. Svakih pet do deset minuta, one promole glavu da bi udahnule vazduh. Zatim ponovo zarone u vodu, a da se pri tome uopšte ne probude!

[Okvir na 27. strani]

Odloženo usađivanje

„Izuzev tri sedmice tokom godine“, stoji u knjizi Seasons of the Seal, „odrasla ženka foke je uvek skotna. Trudnoća traje sedam i po meseci.“ Kako je to moguće? „Nakon oplodnje“, objašnjava se u ovoj knjizi, „oplođena jajna ćelija se jedno vreme deli, a potom prestaje s deobom. Ta blastocista, koja je još uvek manja od glave čiode, prestaje da raste. Ona se slobodno kreće u materici i u tom periodu je praktično beživotna čestica. Nakon jedanaest sedmica, blastocista se usađuje u zid materice i nastavlja da raste.“ Iz kog razloga kasni usađivanje blastociste? „Najvažnije je da ženka donosi mlade na svet u intervalima od skoro tačno jedne godine, kako bi se koćenje poklopilo sa idealnom veličinom i debljinom leda na kojem će se ona okotiti.“

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

KANADA

[Izvor]

[Slika na 23. strani]

Satelitski snimak Magdalenskih ostrva

[Izvor]

NASA JSC

[Slika na 24. strani]

Žuto krzno

[Slika na 25. strani]

Belo mladunče

[Slika na 25. strani]

Rutavo mladunče

[Izvor]

[Slika na 25. strani]

Mladunče koje već pliva

[Izvor]

[Slika na 26. strani]

Mladunče grenlandske foke s majkom

[Izvor]

[Slika na 26. strani]

Odrasla grenlandska foka koja pliva ispod tankog sloja leda

[Izvor]

PROBUDITE SE!