Pogled u svet

Evropljani se sve više doteruju

„Tokom proteklih pet godina, vreme koje muškarci u proseku utroše na doterivanje povećalo se na 3,1 sat nedeljno, naspram 2,5 sata kod žena“, izveštavaju londonske novine The Daily Telegraph. Povećano zanimanje muškaraca za lični izgled odražava se u sve većoj potražnji za proizvodima za negu kože i kose, ličnu higijenu, kao i za parfemima. Prošle godine su ti proizvodi dostigli ukupnu vrednost od „13,6 milijardi funti [20 milijardi evra], a očekuje se da do 2008. ona bude 16,1 milijardu funti [24 milijarde evra]“. Vlasnica jednog kozmetičkog salona za muškarce izjavila je za citirane novine: „Posao prosto cveta jer mušterije troše i po 200 funti [300 evra] na masaže lica, manikir i pedikir.“ Osim toga, novine zapažaju da „sada 60 posto muških parfema kupuju oni sami, a ne njihove devojke ili supruge.“

 Previše stručnjaka

„Fakultetska diploma danas ne predstavlja garanciju da ćete dobiti posao“, navode novine iz grada Meksika El Universal. Nedavno istraživanje sprovedeno u Meksiku otkrilo je da je „u periodu između 1991. i 2000. godine, 40 posto stručnjaka moralo da se zaposli van struke“. To znači da oko 750 000 osoba koje su završile fakultet radi na poslu za koji nije potrebno takvo obrazovanje. Na primer, neki rade kao „telefonski operateri, vozači, mađioničari, klovnovi, [i] šankeri“. U izveštaju se procenjuje da će do 2006. u Meksiku biti 131 000 rukovodilaca, 100 000 računovođa, 92 000 kompjuterskih stručnjaka, 92 000 učitelja i 87 000 advokata više nego što ima slobodnih radnih mesta u njihovoj struci.

Automobili protiv bicikala u Kini

Kako ekonomija u Kini napreduje, sve više ljudi sa bicikla prelazi u automobil. Primera radi, bicikl kao glavno prevozno sredstvo trenutno koristi samo 25 posto stanovnika Pekinga, dok je pre deset godina to činilo 60 posto. Kanadske novine Toronto Star izveštavaju: „Samo u Pekingu, broj vozila na putevima godišnje se poveća za više od 400 000.“ Zbog toga je u tom gradu „prosečna brzina kretanja vozila samo 12 kilometara na čas“. Časopis National Geographic izveštava da je u Kini tokom 2003. „nova generacija uspešnih poslovnih ljudi prosto razgrabila preko dva miliona automobila, što je čak 70 posto više nego tokom 2002. godine“. U nastavku se kaže da je zbog toga što se oni koji putuju na posao sve više oslanjaju na snagu automobila umesto na snagu svojih nogu za okretanje pedala, „Kina možda već potisnula Japan sa mesta drugog najvećeg potrošača nafte u svetu“. Pa ipak, procenjuje se da se u Kini još uvek vozi oko 470 miliona bicikala.

Koristi od čitanja novorođenčetu

„Čitanje maloj deci ima tako veliki uticaj na njihov daljnji život da stručnjaci sada preporučuju roditeljima da počnu s tim već nakon nekoliko sati od rođenja bebe“, kaže The Toronto Star. Dr Ričard Goldblum, koji je pre dve godine vodio prvi obrazovni program za novorođenčad u Kanadi, kaže: „Jedna od stvari koje smo otkrili jeste da kada čitate bebi, ona već od prvih trenutaka života zaista obraća pažnju. Ona sluša.“ Istraživači ukazuju na to da čak i samo davanje knjiga deci u najranijem uzrastu poboljšava njihov fond reči i čitanje. Prema pomenutom listu, „cilj nije prisiliti mališane da nauče da čitaju, već ih stalno izlagati kvalitetnom načinu izražavanja kako bi stekli bogat fond reči i naučili da razlikuju slova i glasove, kao i da bi s vremenom savladali samu veštinu čitanja“.

Nezaštićene vrste nestaju

Peruanske novine El Comercio navode da su tokom zadnjih godina zagovornici očuvanja prirodnih bogatstava uspeli da zaštite preko 10 posto zemljine površine. Uprkos tom hvale vrednom trudu, „najmanje 300 vrsta ptica, sisara, kornjača i vodozemaca, kojima preti opasnost od istrebljenja“, nema apsolutno nikakvu zaštitu od strane sadašnjeg sistema prirodnih rezervata. Gustavo Fonseka, potpredsednik sektora za planiranje i naučna istraživanja organizacije Conservation International, kaže da je problem u tome što trenutni programi za očuvanje prirode, iako „politički atraktivni“, nisu dovoljni da se ostvari ono što je potrebno. „Moramo se posebno usredsrediti na očuvanje onih područja u kojima je najveća koncentracija ugroženih endemičnih vrsta“, kaže on. Ističući još jednu opasnost po ugrožene vrste, novine izveštavaju da je, posle prodaje droge i oružja, trgovina ugroženim vrstama jedna od najvećih protivzakonitih aktivnosti na planeti. Skoro polovina svih životinjskih vrsta prodatih na međunarodnom crnom tržištu potiče iz šuma Južne Amerike.

Čuvajte se „koktela“ sa alkoholom ili drogom

Novine The Australian upozoravaju da u toj zemlji „svakog dana skoro pet osoba postanu žrtve seksualnog zlostavljanja i to nakon što u pabovima, klubovima ili na privatnim žurkama popiju piće u koje su bez njihovog znanja dodati alkohol ili droga“. Neke od tih droga su bez boje, mirisa i ukusa. Pod njihovim dejstvom, žrtve mogu postati dezorijentisane, nepokretne ili se mogu onesvestiti. Neki su umrli. Istraživanje koje je širom Australije sproveo Institut za kriminologiju, otkrilo je da „svake godine oko 4 500 ljudi popije takvo piće, a 40 posto njih postanu žrtve seksualnog zlostavljanja“, kaže se dalje u novinama. Kada dejstvo pića prođe, žrtve se možda neće ni sećati šta im se desilo.

Nada za ozonski omotač?

„Nivo hlorofluorougljenika (CFC) u atmosferi konačno je počeo da opada“, izveštava časopis ECOS, koji izdaje australijska Organizacija Komonvelta za istraživanja u nauci i industriji. Atmosferski CFC oštećuje Zemljin zaštitni ozonski omotač. Preko 50 godina, sve do 2000, količina CFC-a u gornjem delu atmosfere konstantno je rasla. ECOS navodi da od tada koncentracija CFC-a „opada skoro jedan posto godišnje“. U izveštaju se kaže da taj pad „ukazuje da bi se ozonska rupa mogla zatvoriti do sredine ovog veka“. Međutim, ove hemikalije i dalje prouzrokuju štetu. Izveštaj navodi: „Uprkos tom padu, ove godine je rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika... dostigla veličinu od skoro 29 miliona kvadratnih kilometara, što znači da je više nego tri puta veća od površine Australije.“