Zlatne gravure na čeliku

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ŠPANIJE

VIKTOR je 74-godišnjak kome je vid oslabio zbog nebrojenih sati koje je proveo usredsređujući pogled na sitne detalje. Pa ipak, oči mu zaiskre svaki put kada ga neko zamoli da opiše 50 godina koje je proveo oblačeći čelik u zlato. Viktor je vešt zanatlija koji je svojim zanatom, damasciranjem, počeo da se bavi sa 14 godina.

„Za mene je izrada predmeta damasciranjem mnogo više od običnog posla“, objašnjava Viktor. „Dešavalo se da ostanem budan i po 24 sata, potpuno zaokupljen poslom.“ Dok rukuje svojim alatom koji već godinama koristi baveći se ovom vrednom veštinom, na licu mu se vidi da ima lepe uspomene na život koji je proveo stvarajući ova jedinstvena umetnička dela.

Od Damaska do Španije

Šta je damasciranje? To je postupak pri kom se metalna površina ukrašava zlatnim ili srebrnim gravurama ili umecima od ovih plemenitih metala. Arheolozi su u egipatskim grobnicama pronašli predmete sa ovakvim ukrasima, koji potiču još iz 16. veka pre n. e.

Premda izgleda da su prvi predmeti ukrašeni damasciranjem pravljeni u Kini ili u Egiptu, ime ove veštine potiče iz drevnog grada Damaska. Vešte zanatlije iz ove sirijske prestonice pravile su predmete takve lepote da je ova tehnika postala sinonim za taj grad. Zahvaljujući tome što se nalazio na važnom raskršću puteva između zemalja istočnog Sredozemlja, Mesopotamije i Orijenta, Damask je postao trgovački centar. Ovaj značajan trgovački položaj prouzrokovao je da tradicionalne veštine ovog grada, kao što je izrada zlatnih ili srebrnih gravura na metalu, dospeju do zemalja daleko od Sirije.

 Za samo nekoliko vekova, damasciranje je pustilo korene u Evropi i do 16. veka španski grad Toledo postao je glavni centar ove umetnosti. Mačevi, oklopi i štitovi iz Toleda, kao i drugi brižljivo izrađeni predmeti ukrašeni na ovaj način odišu elegancijom i jedinstvenošću.

Umetnost kontrasta

U damasciranju iz Toleda dolazi do izražaja kontrast između svetlucavosti zlatnih i srebrnih umetaka, i izrazito crne pozadine čelika. Tu se kombinuju ukrasni motivi kao što su slova kufskog, to jest starog arapskog pisma, kao i cvetne i geometrijske forme tipične za kulture Arapa i Mudehara. Pozivamo vas da krenete s nama u Toledo da biste videli kako su zanatlije sačuvale ovu veštinu.

Dok se šetate uskim, vijugavim ulicama starog Toleda, neće vam biti teško da zamislite da ste se vratili u srednji vek. I uskoro ćete otkriti da damasciranje nije izgubljeno. U izlozima mnogih prodavnica zapazićete razne predmete izrađene ovom tehnikom, kao što su broševi, narukvice, dugmad za manžetne, igle za kravate, kutijice za lekove, naprsci, minđuše i ukrasni tanjiri. Štaviše, u nekim radnjama možete čak posmatrati zanatliju kako jednom rukom vešto drži zlatnu nit, a drugom pomoću čeličnog šila tu nit utiskuje u metalnu  površinu. Na taj način čelik se ukrašava zlatom, što predstavlja samu osnovu damasciranja.

Veština koja zahteva puno truda

Ako se malo približite, zapazićete da zanatlija ima nekoliko čeličnih pločica različitih oblika i veličina. Izabrao je jednu okruglu pločicu i započinje s prvim korakom, to jest sa brazdanjem. To je ucrtavanje unakrsnih tankih linija na površinu metala pomoću rezaljke, gravirne alatke napravljene od veoma čvrstog čelika. Posle toga, on će rezaljkom grubo skicirati motiv koji želi da napravi.

Nakon toga, majstor postavlja metalnu pločicu na pokretno drveno postolje pokriveno smolom. To postolje pruža oslonac i zaštitu za pločicu, što je neophodno za sledeći korak.

Sada počinje utiskivanje. Držeći zlatnu nit u jednoj ruci, majstor pomoću posebne alatke, blagim udarcima utiskuje zlato u metalnu pločicu i to sve dok cela slika ne bude gotova. Pločica je sada pokrivena lepom arabeskom, geometrijskim figurama, pticama, cvećem ili čak panoramom starog Toleda. Neke zanatlije kombinuju više motiva na jednoj slici.

Zatim sledi proces fiksiranja za koji je potrebno upotrebiti malo deblje šilo. Preciznim lupkanjem tom alatkom, majstor završava utiskivanje zlatne niti u pripremljenu metalnu površinu.

Komplikovane šare dolaze do izražaja zahvaljujući sledećem koraku koji se naziva bruniranje. Pločica se potapa u mešavinu kaustične sode i kalijum-nitrata i to na temperaturi od 800 stepeni Celzijusa. Ovaj postupak dovodi do oksidiranja metalne površine i daje joj veoma crnu boju. Metalna osnova — sada tamna poput crnog somota — pravi kontrast u odnosu na zlatne šare, karakteristične za damasciranje.

Zatim sledi završni korak, doterivanje i poliranje šara. Prilikom doterivanja zlatnim crtežima se udahnjuje život. Oblikuju se svi sitni detalji, kao što su perje ptica ili latice cveća. Umetničko delo se zatim polira poludragim kamenom ahatom, što zlatu daje sjaj koji pravi izrazit kontrast u odnosu na veoma crnu pozadinu. Napokon se pojavljuje jedna prekrasna slika!

Zaslugu za jedinstvenost ovih predmeta izrađenih damasciranjem treba pripisati mnogim zanatlijama koje su kroz vekove sačuvale ovu drevnu veštinu. Zahvaljujući njima, možemo se diviti tim prelepim zlatnim i srebrnim gravurama na čeliku.

[Slika na 16. strani]

Ukrasni nož za otvaranje pisama

[Slika na 17. strani]

Toledo, Španija

[Slika na 17. strani]

Minđuše

[Slika na 17. strani]

Privezak

[Slika na 17. strani]

Starinska kutijica za nakit

[Slike na 18. strani]

Brazdanje

Utiskivanje

Fiksiranje

Bruniranje

Doterivanje

Poliranje

[Izvor slike na 16. strani]

Sve fotografije: Agustín Sancho

[Izvor slike na 17. strani]

Uglovi stranica, privezak i kutijica za nakit: Agustín Sancho