„Doktor Livingston, pretpostavljam?“

Od dopisnika Probudite se! iz Tanzanije

„Dana 10. novembra 1871, pod mangovim drvetom koje se nalazilo na ovom mestu sreli su se Henri M. Stenli i Dejvid Livingston“ (Natpis na ploči koja se nalazi na spomeniku podignutom u znak sećanja na Dejvida Livingstona, u Udžidžiju, pored jezera Tanganjika, Tanzanija.)

PROŠLO je više od jednog veka otkako je Stenli izgovorio čuveni pozdrav: „Dr Livingston, pretpostavljam?“ Verovatno samo mali broj ljudi izvan Tanzanije razume značaj ovog susreta.

Stoga je korisno posetiti Livingstonov memorijalni muzej u Tanzaniji. Tamo nas srdačno dočekuje naš vodič, gospodin Mbingo. „Na mestu gde je podignut spomenik, nekada se nalazilo veliko mangovo drvo, pod kojim su se sreli Stenli i Livingston“, objašnjava on. Sada su tamo dva ogromna mangova stabla. „Vidite“, nastavlja naš vodič, „tokom 1920-ih, primećeno je da prvobitno mangovo drvo umire. Pokušali su da ga spasu, ali bezuspešno. Zato su u blizini spomenika zasađene dve nove sadnice.“

Ko je bio Livingston?

Dok sedimo u hladu jednog od mangovih stabala, gospodin Mbingo nam priča da je Dejvid Livingston rođen 1813. u malom škotskom gradu Blantajru. „Iako je odrastao u siromašnoj porodici, uspeo je da se školuje uz rad i da stekne zvanje lekara i misionara.“ Saznajemo da je Londonsko misionarsko društvo poslalo Livingstona u Afriku, gde je proveo 30 godina i postao poznat kao istraživač i misionar.

„Dr Livingston je boravio u Africi u tri navrata“, kaže naš vodič. „Prvi put je to bilo 1841, kada je došao u Južnoafričku Republiku. Četiri godine kasnije, venčao se s Meri Mofat, ćerkom misionara Roberta Mofata.“ Imali su četvoro dece. Mada ga je supruga pratila na mnogim putovanjima, Livingston je provodio malo vremena s porodicom, budući da je bio potpuno zaokupljen istraživanjima. Meri Livingston je umrla 1862. od malarije, dok je pratila svog supruga na jednoj od njegovih ekspedicija.

U delu The New Encyclopædia Britannica piše: „Livingston je želeo da unapređuje hrišćanstvo, trgovinu i prosvećenost — trojstvo za koje je verovao da će odigrati presudnu ulogu u otvaranju Afrike prema spoljašnjem svetu — i to počev od granica Južnoafričke Republike prema severu, pa sve do samog srca kontinenta. Svoju nameru je jasno izneo u čuvenoj izjavi koju je dao 1853: ’Otvoriću put u unutrašnjost ili me neće biti.‘“ Prema tome, Livingston nije putovao samo da bi širio jevanđelje. On se strastveno zalagao za ukidanje trgovine robljem. Osim toga, postao je oduševljeni istraživač i nameravao je da pronađe izvor Nila.

 Međutim, Livingston je uvideo da je unapređivanje hrišćanstva, trgovine i prosvećenosti prevelik zadatak za jednog čoveka. Godine 1857, rekao je grupi studenata na Univerzitetu Kembridž: „Znam da ću za nekoliko godina umreti u toj zemlji, koja je sada otvorena. Nemojte dozvoliti da se ponovo zatvori! Vraćam se u Afriku da prokrčim put za trgovinu i hrišćanstvo. Da li ćete vi nastaviti delo koje sam započeo? Ostavljam ga vama.“

U svakom slučaju, Livingston je neprestano putovao širom centralne Afrike. Otkrio je, između ostalog i ogromne vodopade na reci Zambezi, koje je nazvao Viktorijini vodopadi, po kraljici Viktoriji. Ove vodopade je kasnije opisao kao ’najdivniji prizor koji je video u Africi‘.

Potraga

„Livingston je 1866. krenuo na svoje poslednje putovanje“, objašnjava naš vodič. „Međutim, počele su nevolje s njegovom pratnjom. Neki su ga napustili i vratili se na Zanzibar, gde su počeli da šire glasine da je Livingston umro. Ali on je nastavio putovanje. U Udžidžiju, na istočnoj obali jezera Tanganjika, osnovao je bazu za svoje ekspedicije.

„Međutim, u Evropi se skoro tri godine o Livingstonu ništa nije znalo. Verovalo se da je mrtav. Stoga je izdavač novina New York Herald poslao novinara po imenu Henri Morton Stenli da ga pronađe — živog ili mrtvog. Naravno, Livingston je bio živ i nije se izgubio. Ali očajnički su mu bile potrebne nove zalihe namirnica, opreme i ostalog. Osim toga, bio je prilično bolestan. U novembru 1871, jedan od njegovih slugu došao je do kuće u kojoj je on stanovao, vičući: ’Mzungu anakuja! Mzungu anakuja!‘“, što na svahiliju znači: „Dolazi beli čovek!“

Stenli je tražio Livingstona skoro osam meseci. On je u Afriku doputovao iz Indije i 6. januara 1871. iskrcao se na ostrvo Zanzibar. Dana 21. marta krenuo je iz Bagamoja, grada na istočnoj obali Afrike, sa šest tona zaliha i 200 unajmljenih ljudi. Predstojalo im je putovanje od 1 500 kilometara, kroz neistraženo područje, što se pokazalo kao poduhvat pun opasnosti! Nakon obilnih kiša reke su se izlile. Stenli i njegovi ljudi patili su od malarije i drugih bolesti, kao i od iscrpljenosti. Reke su bile pune krokodila. Stenli je užasnuto gledao kako jedan od njegovih poslednjih magaraca postaje njihov plen. Jednom prilikom, i sam je za dlaku izbegao da ne završi u čeljustima krokodila! Uprkos svemu, bio je čvrsto  odlučan da ostvari svoj cilj. Ohrabrio se kada je čuo da jedan vrlo star beli čovek živi u okolini Udžidžija.

Dok se približavao Udžidžiju, Stenli se pripremao za susret s Livingstonom. U knjizi Stanley, autora Ričarda Hola, piše: „Stenli je bio umoran i slab, ali je smatrao da bi mogao da pokaže da je odvažniji od [prethodnih istraživača] dok sa svojom pratnjom bude ulazio u grad. Na kraju krajeva, bio je to istorijski trenutak — trenutak u kom će on učestvovati, ali o kom će i pisati. Svi članovi ekspedicije obukli su najbolju odeću koju su imali. Stenli je stavio novu traku oko svog tropskog šlema, obukao čisto belo flanelsko odelo i dobro izglancao svoje čizme.“

Sledi Stenlijev opis onoga što se zatim desilo: „Ekspedicija se napokon zaustavila... Tamo je stajala grupa najuglednijih Arapa. Dok sam im prilazio, primetio sam da se među njima nalazi jedan belac, stariji čovek. Podigli smo šešire u znak pozdrava i ja sam upitao: ’Doktor Livingston, pretpostavljam?‘, a on je odgovorio: ’Da‘.“

Šta se potom desilo

Stenli u početku nije nameravao da ostane duže — želeo je samo da intervjuiše Livingstona i da zabeleži njegovu priču. Međutim, njih dvojica su se brzo sprijateljili. Naš vodič priča: „Stenli je ostao s Livingstonom nekoliko sedmica, i za to vreme su zajedno istraživali jezero Tanganjika. Stenli je pokušao da ubedi Livingstona da se vrati u Evropu, ali on je želeo da ostane i pronađe izvor reke Nil. Tako su se 14. marta 1872. njih dvojica teška srca rastali. Stenli se vratio na okeansku obalu, gde je nabavio potrebne namirnice i poslao ih Livingstonu. Nakon toga, otputovao je u Evropu.“

Šta se desilo s Livingstonom? Naš vodič objašnjava: „U avgustu 1872, Livingston je iznova započeo svoju potragu za izvorom Nila. Krenuo je na jug, u Zambiju. Međutim, umor i bolest su uzeli svoj danak. Umro je 1. maja 1873. Njegove sluge... balsamovale su njegovo telo, a srce i druge unutrašnje organe sahranili su na tlu Afrike. Zatim su Livingstonovi posmrtni ostaci preneseni u oko 2 000 kilometara udaljen Bagamojo, gde su ih preuzeli misionari. Organizovano je da se pošalju brodom na Zanzibar, a potom u Britaniju. Livingstonovo telo doneto je u London 15. aprila 1874. i nakon tri dana sahranjeno u Vestminsterskoj opatiji. Bilo je potrebno skoro godinu dana da stigne na svoje konačno počivalište.“

Stenli se vratio u Afriku da nastavi istraživanje koje je Livingston započeo. Predvodio je ekspedicije koje su istraživale područja oko Viktorijinog jezera i jezera Tanganjika, kao i duž moćne reke Kongo.

Hrabrost i odlučnost ljudi poput Livingstona i Stenlija, zaista su vredne divljenja. Enciklopedija Britannica piše o Livingstonu: „Njegova otkrića — na polju geografije, tehnike, medicine i društvenih nauka — prava su riznica znanja koja je još uvek predmet istraživanja.“ Iako su Livingston i Stenli ostali upamćeni kao dvojica istraživača, a ne kao propovednik i novinar, zahvaljujući njihovom radu otvorena su vrata da se nakon više decenija u Africi počne širiti biblijsko spoznanje.

Misionari Jehovinih svedoka su na taj način bili u prilici da pomognu stotinama hiljada Afrikanaca da prihvate biblijsku istinu. U stvari, u Udžidžiju, gde je Stenli prvi put sreo Livingstona, stanovništvo je dobro upoznato s biblijskim obrazovnim delom koje obavljaju Jehovini svedoci. Stoga, kad vide Svedoke na svojim vratima, nije neobično da pitaju: „Jehovini svedoci, pretpostavljam?“

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Viktorijino jezero

Livingstonova putovanja

Kejptaun

Port Elizabet

Kuruman

Jezero Ngami

Linjanti

Luanda

Viktorijini vodopadi

Kelimane

Mozambik

Mikindani

Čitambo

Jezero Tanganjika

Njangve

Udžidži, mesto u kom su se sreli Livingston i Stenli

Stenlijeva potraga za Livingstonom, 1871.

Zanzibar

Bagamojo

Udžidži, mesto u kom su se sreli Livingston i Stenli

[Izvor]

Karta: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na stranama 22, 23]

Dejvid Livingston

[Izvor]

Livingston: iz knjige Missionary Travels and Researches in South Africa, 1858.

[Slika na stranama 22, 23]

Henri M. Stenli

[Slika na 23. strani]

Viktorijini vodopadi

[Slika na 24. strani]

Jedan od Jehovinih svedoka prenosi biblijsku poruku u Udžidžiju