Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Korkovado — nebrušeni dijamant Kostarike

Korkovado — nebrušeni dijamant Kostarike

Korkovado — nebrušeni dijamant Kostarike

Od dopisnika Probudite se! iz Kostarike

„NEBRUŠENI dijamant.“ Ovaj često korišćeni izraz na pravi način opisuje Nacionalni park Korkovado. On se nalazi na poluostrvu Osa, na jugu pacifičke obale srednjoameričke države Kostarike. Neopisiva prirodna lepota ove praktično netaknute kišne šume, njena izolovanost i činjenica da predstavlja dom za zadivljujuće mnoštvo drveća, insekata, gmizavaca i sisara, čine Korkovado očaravajućim mestom koje vredi posetiti.

Ali i pored njegove neobične lepote, ipak je ovaj park poput nebrušenog dijamanta. Nalazi se u jednoj od najvećih srednjoameričkih tropskih kišnih šuma. Ovde nećete naići na puno restorana, hotela i prodavnica suvenira. Osim nekoliko šumarskih domova i dugih staza za pešačenje, koje jedan turistički priručnik naziva najboljim stazama takve vrste u jednoj kišnoj šumi, postoji vrlo malo toga što vam može ukazati na prisustvo čoveka.

Od šume do parka

Početkom 1970-ih, ozbiljno se razmišljalo o pretvaranju ove kišne šume u nacionalni park. Međutim, to nije bio nimalo lak zadatak. Trebalo je obezbediti radnu snagu i znatna materijalna sredstva. Sredinom te decenije, neki su počeli da se naseljavaju na tom području. Osim toga, jedna pilana, koja je posedovala velike površine pod šumom, planirala je da obori priličan broj stabala, a i mnogi lovci su dolazili radi divljači.

Pa ipak, naučnici i biolozi iz svih delova sveta koji su shvatili važnost očuvanja ove kišne šume, usprotivili su se tome. Tako je 31. oktobra 1975, kostarikanska vlada osnovala Nacionalni park Korkovado. Od tada, velike seče i lov više ne predstavljaju opasnost po ovu šumu.

Druge fasete Korkovada

Korkovado se prostire na površini od 54 000 hektara i dom je mnogih biljnih i životinjskih vrsta. U okviru njegovih granica postoji najmanje osam životnih staništa, to jest ekosistema. U njima raste barem 500 vrsta drveća. Najveće od njih je kapok drvo. Prečnik njegovog stabla je veći od 3 metra, a može dostići visinu i od preko 70 metara.

Uživate li u posmatranju ptica? S obzirom na to da ovde živi skoro 400 vrsta, sigurno biste imali šta da vidite i to bi vam pružilo pravo zadovoljstvo. Park je dom najveće populacije ari makaoa u Kostariki. Dok lete, čini se da njihove predivne boje, koje se prelivaju na tropskom suncu, ostavljaju trag na nebu.

Možda biste ipak više voleli da se zadržite na tlu. Nema problema! U Korkovadu prebiva 116 vrsta vodozemaca i gmizavaca, uključujući i zmiju kopljoglavku. Međutim, nemojte je posmatrati predugo niti joj prići previše blizu, jer ovu otrovnicu prati glas da je neobično agresivna! Među vodozemcima se nalazi vrsta žabe koja je providna — ako se stavi na čistu staklenu površinu, možete videti njene unutrašnje organe kako rade!

Ovde se možete zanimati i posmatranjem nekih od 140 vrsta sisara. Tu žive jaguari, oceloti, četiri vrste majmuna, tri vrste mravojeda, dve vrste lenjivca i dve vrste oklopnika. Ovde se nalazi i čak 10 000 vrsta insekata.

Širli Ramirez Karvahal, biolog i koordinator programa za očuvanje divljine u Korkovadu, rekla je za Probudite se! da se planira stavljanje ogrlica sa radio-odašiljačem na jaguare i druge životinje. To će naučnicima pomoći pri proučavanju njihovih navika ishrane i veličine njihove teritorije. Dobijene informacije će koristiti upravi parka da odredi treba li granice parka proširiti kako bi za sve životinje bilo dovoljno hrane. Time bi se izbegla pojava genetskih oboljenja usled parenja životinja u bliskom srodstvu.

Ali, u Korkovadu se, osim bogatom životinjskom svetu, možete diviti i drugim stvarima. Možete posetiti pećinu Salsipuedes, čuvenu po tome što se u njoj nalazi deo blaga engleskog mornara i istraživača ser Fransisa Drejka. Samo nekoliko kilometara severno od Korkovada nalazi se Drejkov zaliv, gde se navodno ovaj istraživač 1579. zaustavio tokom plovidbe oko sveta.

U prošlosti, zlatna groznica je pretila da ugrozi ovaj „dijamant“. Pronalazak zlatnog grumenja teškog i po jedan kilogram pokrenuo je tokom 1930-ih prvi talas groznice. Tri decenije kasnije, priča se ponovila, a isto se desilo i nekoliko godina nakon osnivanja parka. Ovaj poslednji talas doneo je nekoliko stotina kopača. Vlada je 1986. godine zabranila potragu za zlatom u Korkovadu.

Kao i svako drugo mesto, i Korkovado ima svoje probleme. U razgovoru s dopisnikom ovog časopisa, Herardo Čavez, zamenik upravnika Nacionalnog parka Korkovado, spomenuo je neke od njih. On je rekao da, osim neprekidne borbe da se obezbede finansijska i druga sredstva, problem predstavlja i krčenje šuma u okolini parka, kao i protivzakoniti lov. Da bi park napredovao, svaki od ovih problema obavezno mora biti rešen u skoroj budućnosti.

Nema sumnje da je Nacionalni park Korkovado jedno od retkih praktično netaknutih područja na planeti. Baš kao što ljudi cene pravi dijamant zbog njegove lepote i postojanosti, tako će se i u godinama koje dolaze hiljade oduševljenih turista koji cene prirodne lepote diviti ovom nebrušenom dijamantu Kostarike. Za hrišćane, ovaj park služi kao podsetnik na to koliko će cela zemlja biti lepa kada je Bog bude pretvorio u raj! (Luka 23:43).

[Mapa na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Nacionalni park Korkovado

[Slika na 15. strani]

Kišna šuma

[Izvor]

Steve Pace

[Slike na 15. strani]

Bukovača i crvene pečurke koje rastu samo u kišnim šumama Kostarike

[Slika na 15. strani]

©kevinschafer.com

[Slika na stranama 16, 17]

Kišna šuma se prostire sve do obale okeana

[Slika na stranama 16, 17]

Otrovna žaba Dendrobates pumilio

[Slika na stranama 16, 17]

Izletnik ispod vodopada

[Slika na 17. strani]

Majmuni veverice

[Slika na 17. strani]

Ocelot

[Slika na 17. strani]

Plavokruni motmot

[Slika na 17. strani]

Lenjivac

[Slika na 17. strani]

Ara makao

[Izvori slika na 17. strani]

Plaža: Barbara Magnuson/Larry Kimball; žaba: © Michael and Patricia Fogden; vodopad: ©kevinschafer.com; ostale fotografije: Steve Pace