Pogled u svet

Tehnologija potiskuje komunikaciju

„Mnogi Britanci sve više zavise od moderne tehnologije, zbog čega ih plaši pomisao na razgovor licem u lice“, izveštava londonski The Times. Jedna anketa koju je među 1 000 odraslih sprovela kompanija British Gas, pokazala je da Britanci u proseku dnevno provedu nešto manje od četiri časa „koristeći tehnologiju čija je prvobitna namena bila da omogući ljudima da imaju više slobodnog vremena“. Prema izveštaju, „prosečan Britanac dnevno provede 88 minuta razgovarajući preko fiksnog telefona, dodatnih 62 minuta razgovara preko mobilnog telefona, 53 minuta šalje elektronsku poštu i 22 minuta piše i šalje poruke preko mobilnog telefona“. Zaključak ove ankete je da su ozbiljno narušene veštine komunikacije, kao što je razgovor licem u lice. Mnogi koji su anketirani priznali su da koriste mobilni telefon za slanje poruka „kako bi izbegli suvišni razgovor ili da bi izbegli razgovor uopšte“.

 Skupa navika

Pušenje košta mnogo, i to ne samo pušače, već i njihove poslodavce, kao i one koji ne puše, tvrdi profesor Kari Rejula sa Finskog instituta za zaštitu na radu. Samo pauze koje pušači prave tokom radnog vremena „koštaju nacionalnu ekonomiju skoro 16,6 miliona evra godišnje“, izveštava se u vestima na veb-sajtu finske radio-televizije. Procenjeno je da „radnici koji puše jednu kutiju cigareta dnevno, odsustvuju s posla 17 dana godišnje“. Taj iznos je još veći zbog bolovanjaProfesor Rejula nadalje zapaža: „Istraživanja pokazuju da pušači češće doživljavaju nezgode na poslu.“ Uz to, prema izveštaju, pušenje dovodi do većih troškova za čišćenje, kao i za električnu energiju, „pošto ventilacioni uređaji moraju da rade punom snagom“. Još ozbiljnija je činjenica da „od bolesti povezanih s pasivnim pušenjem, u Finskoj godišnje umre 250 nepušača koji su bili izloženi duvanskom dimu na poslu ili u slobodno vreme“.

Lako dostupne droge

U Poljskoj se droge koje se uzimaju radi zabave mogu nabaviti lakše nego pivo, izveštava časopis Wprost. „One se mogu kupiti u svakoj diskoteci, u klubovima, kafićima, studentskim domovima, na fakultetima, u srednjim [i] osnovnim školama.“ Povrh toga, u većim gradovima droga se „može poručiti telefonom i dobiti brže nego pica“, piše pomenuti časopis. Niske cene, velika ponuda i činjenica da se „sintetičke droge smatraju bezopasnim“, piše Wprost, navele su više od polovine poljskih tinejdžera da ih „bar jednom“ probaju. Kako tvrdi gospođa Katarzina Pulavska-Popjelaž, upravnica jednog rehabilitacionog centra za mlade, dugotrajno korišćenje jedne takve droge, spida (metamfetamina), može voditi do „samoubistva, srčanog napada, psihoza i bolesne mršavosti“.

Oživljavanje misa na latinskom

U Nemačkoj su „sve popularnije crkvene službe na latinskom jeziku“, izveštava časopis Focus. Sveštenici u „gradovima kao što su Frankfurt, Diseldorf i Minster primetili su da su crkve pune kada se misa drži na latinskom jeziku, dok je inače broj prisutnih na misama sve manji“, zapaža se u pomenutom časopisu. Zbog popularnosti misa na latinskom, jedna crkva u Minhenu povećala je broj crkvenih službi na tom jeziku sa dva puta mesečno na dva puta sedmično, s dodatnim misama tokom državnih praznika.

Vek rata

„Genocid je doprineo tome da 20. vek bude najkrvavije stoleće u istoriji čovečanstva“, izveštava se u novinama Buenos Aires Herald. Genocid se definiše kao sistematsko i plansko uništavanje cele jedne nacije, rase, političke ili etničke grupe ljudi. Procenjuje se da je u krvoprolićima tokom 20. veka ubijeno više od 41 milion ljudi. Jedan skorašnji primer je Ruanda, gde je 1994. izvršen pokolj nad oko 800 000 ljudi, što su uglavnom učinili „civili zaslepljeni propagandom koja je širila mržnju“. Analitičari kažu da je tokom jednog perioda od 100 dana, u proseku ubijeno 8 000 ljudi dnevno. Procentualno gledano, to je „pet puta više nego u nacističkim gasnim komorama tokom Drugog svetskog rata“, navodi Herald.

Kako aligatori love

Pripremajući doktorat na Univerzitetu u Merilendu, jedna studentkinja je otkrila nešto što je promaklo stručnjacima — aligatori na njušci imaju receptore za pritisak koji im omogućavaju da osete kretanje plena u vodi. Na čeljustima aligatora i drugih gmizavaca iz porodice krokodila nalaze se sićušna ispupčenja koja izgledaju poput tačkica nastalih ubodom igle. Biolog Dafni Sours otkrila je da su ta ispupčenja u stvari sićušni detektori za pritisak koji omogućavaju ovim gmizavcima da primete blaga talasanja vodene površine oko njih. „Oni love noću, vireći iz vode i čekajući da plen zatalasa vodenu površinu. Njihove čeljusti se nalaze tačno na granici između vazduha i vode“, objašnjava Dafni Sours. „Kada su gladni, brzo napadaju sve što dotakne vodu.“ Receptori za pritisak koje je ona otkrila toliko su osetljivi da mogu da registruju promenu koju izazove pad samo jedne kapljice vode.

Žive kante za smeće

Međunarodni tim stručnjaka koji je ispitivao uticaj otpadaka na živi svet u moru, ustanovio je da se u želucu burnice ledare, ptice sa Severnog mora, nalazi u proseku 30 komadića plastike. To je „dva puta veća količina od one koja je nalažena u ovim pticama početkom 1980-ih“, izveštavaju londonske novine The Guardian. Burnice ledare su ispitivane jer „jedu skoro sve i ne povraćaju hranu koju su progutale“. U želucima uginulih burnica nađene su plastične igračke, alatke, kanapi, čaše od polistirena, pena za punjenje dušeka, plastične boce i upaljači. Dr Den Barlou, iz škotskog Društva prijatelja Zemlje, koji je predvodio ovaj tim istraživača, kaže: „Ovo istraživanje pokazalo je da su morske životinje koje žive u blizini škotske obale postale žive kante za smeće.“ U izveštaju se dodaje: „Poznato je da preko 100 od ukupno 300 vrsta morskih ptica često slučajno proguta plastiku.“

Znakovni jezik na Internetu

Da bi komunicirale s prijateljima, gluve osobe su godinama koristile teleprintere, a odskora i elektronsku poštu. Sada, zahvaljujući uvođenju veb-kamera, to jest kompjuterskih Internet kamera, gluvi mogu da komuniciraju preko Interneta koristeći znakovni jezik. Međutim, kako piše kanadski National Post, „veb-kamere pružaju ograničenu, dvodimenzionalnu sliku, što znači da se ne može sve jasno preneti, baš kao što se podignuta obrva ili podrugljiv osmeh ne mogu videti preko telefona“. Spore Internet veze i drugi tehnički problemi mogu još više otežati razgovor znakovnim jezikom pomoću veb-kamera. Kako gluve osobe uspevaju da savladaju takve prepreke? Oni polako pokazuju i ponavljaju znakove i naučili su da „prilagode svoje pokrete ili položaj tela kako bi rešili problem perspektive“, pišu pomenute novine. Osim toga, ustanovili su da mogu naglasiti ono što žele da kažu ukoliko ruke približe kameri tako da izgledaju veće.