Uzroci i posledice stresa

ŠTA je stres? Stres se može definisati kao fizička ili mentalna napetost izazvana bilo kojim fizičkim, hemijskim ili emocionalnim faktorom. Da li to znači da je stres uvek štetan? Ne. Kao što zapaža dr Melisa Stepler, „umeren stres i blaga napetost ponekad mogu biti korisni. Kada smo pod blagim pritiskom dok radimo na nekom projektu ili zadatku koji nam je poveren, to nas obično podstiče da damo sve od sebe i da dobro obavimo posao“.

Ali, kada stres postaje problem? Dr Stepler kaže: „To je slučaj samo onda kada smo izloženi dugotrajnom stresu, ili kada ne umemo da se izborimo s njim. Tada on negativno utiče na nas.“ Razmotrite neke uobičajene uzroke stresa.

Zarađivanje za život

Kralj Solomon je rekao: „Jedina radost koju čovek može imati, to je da se najede i napije, i da mu duša uživa u zadovoljstvu usred rada njegova“ (Propovednik 2:24). Međutim, za mnoge je radno mesto poput ratnog poprišta.

U jednom izveštaju Evropskog zavoda za bezbednost i zdravlje zaposlenih navode se neki od razloga zbog kojih su radnici često pod stresom. To su, između ostalog, loša komunikacija između uprave i zaposlenih, činjenica da radnici skoro uopšte ne mogu uticati na odluke uprave koje se tiču njih, zatim neslaganje sa saradnicima, nesigurno radno mesto i niska primanja. Bez obzira na to koji su uzroci, zaposleni roditelji koji se bore s pritiscima na radnom mestu mogu biti iscrpljeni do te mere da ne mogu na odgovarajući način udovoljiti potrebama svoje porodice. A te potrebe mogu biti izuzetno velike. Primera radi, u Sjedinjenim Državama, u periodu od godinu dana, oko 50 miliona ljudi brinulo je o bolesnom ili ostarelom članu porodice. Finansijski problemi takođe mogu biti jedan od značajnih izvora stresa u porodici. Za Ritu koja ima dvoje dece, finansijske poteškoće su počele kada je njen suprug Leandro ostao vezan za invalidska kolica  usled saobraćajne nesreće. Rita priznaje: „Finansijski problemi stvaraju napetost. Kad nemate novca da platite sve račune, to utiče na vaše raspoloženje.“

Problemi samohranih roditelja

Samohrani roditelji koji se bore da udovolje potrebama svoje porodice takođe se suočavaju s veoma velikim stresom. Često samohrane majke ustaju rano da bi pripremile doručak, zatim pomažu deci da se obuku i vode ih u školu, žure da na vreme stignu na posao, gde se trude da ispune sve što se od njih zahteva. Usled toga, na kraju radnog dana mogu biti fizički i emocionalno iscrpljene. Tada počinje drugi krug stresa, dok žure da uzmu decu iz škole, spreme večeru i pobrinu se za kućne poslove. Marija, koja ima četiri ćerke tinejdžerskog uzrasta, poredi svoj život sa ekspres-loncem i kaže: „Ponekad sam pod tako velikim pritiskom da mi se čini da ću eksplodirati.“

Deca pod stresom

Sociolog Ronald Pitser kaže: „Mnogi mladi se bore s velikim stresom.“ Oni se suočavaju sa fizičkim i emocionalnim promenama u pubertetu. Tu su takođe i pritisci kojima su izloženi u školi. Prema knjizi Childstress!, običan školski dan je „prepun problema i pritisaka koji prouzrokuju stres. To mogu biti problemi u vezi sa učenjem, sportskim aktivnostima, odnosima s vršnjacima i s nastavnicima“.

 Uz sve te probleme, u nekim zemljama vlada i strah od nasilja u školi — a da i ne spominjemo strahovanja mladih zbog terorističkih napada i drugih nesreća. „Ako roditelji budu i dalje stalno pričali o tome kako je svet zastrašujuće mesto“, piše jedna tinejdžerka, „počećemo da živimo u strahu.“

Roditelji treba da budu izvor snage za svoju decu. Ali, gospodin Pitser kaže: „Nažalost, kada deca ili mladi pokušaju da razgovaraju o onome što ih duboko pogađa, roditelji to često ne shvataju ozbiljno — oni negativno reaguju, pokušavaju da izbegnu razgovor ili ih ignorišu.“ U nekim slučajevima, roditelji propuštaju da udovolje potrebama dece jer su preokupirani vlastitim bračnim problemima. „Tata i mama su se stalno svađali“, rekao je 11-godišnji Tito čiji su se roditelji na kraju razveli. Kao što se zapaža u knjizi Childstress!, „tuče i svađe nisu jedini uzrok emocionalnog stresa. Deca su uznemirena i kada osete da među roditeljima postoji netrpeljivost, bez obzira na to što je ona možda prikrivena slatkorečivošću“.

Cena stresa

Bilo da ste mladi ili stari, bilo da je stres koji osećate vezan za posao ili za školu, činjenica je da hroničan stres može vrlo štetno uticati na vaše zdravlje. Jedan medicinski stručnjak objašnjava: „Reakcija tela na stres može se uporediti sa onim što se dešava kada se avion priprema za poletanje.“ Kada ste pod stresom, vaše srce brže kuca, a pritisak naglo raste. Povećava se nivo šećera u krvi. Dolazi do lučenja hormona u krv. Isti stručnjak nastavlja: „Ukoliko ste duže vreme izloženi stresu, svi vaši organi koji reaguju na stres (mozak, srce, pluća, krvni sudovi i mišići) postaju hronično previše ili premalo aktivni. To s vremenom može narušiti fizičko ili psihičko zdravlje.“ Spisak zdravstvenih problema koji se mogu javiti kao rezultat stresa, zabrinjavajuće je dugačak: srčana oboljenja, moždani udar, pad imuniteta, rak, mišićnoskeletna oboljenja i dijabetes, da spomenemo samo neka od njih.

Posebno je zabrinjavajuće to što mnogi — a naročito mladi — pokušavaju da se izbore sa stresom na pogrešan način. Dr Beti Jangs sa žaljenjem kaže: „Veoma je tužno videti kako u želji da pobegnu od problema, tinejdžeri pribegavaju takvim stvarima kao što su zloupotreba alkohola i droge, bežanje iz škole, delinkvencija, promiskuitet, agresija i nasilje, ili bežanje od kuće — što je postupanje koje ih vodi do daleko ozbiljnijih problema nego što su oni od kojih pokušavaju da pobegnu.“

Stres je sastavni deo savremenog načina života; on se ne može potpuno izbeći. Ali, kao što će sledeći članak pokazati, postoji mnogo toga što možemo učiniti kako bismo ga držali pod kontrolom!

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„Ponekad sam pod tako velikim pritiskom da mi se čini da ću eksplodirati“

[Slika na 5. strani]

Samohrani roditelji su često izloženi mnogim pritiscima

[Slika na 6. strani]

Previše školskih obaveza može opteretiti mlade