Kako uspevaju da se izbore

DANAS je za mnoge majke najveći izazov to što moraju da rade kako bi pomogle u zbrinjavanju materijalnih potreba porodice. Osim toga, iz različitih razloga, neke od njih moraju same da podižu decu.

Margarita iz Meksika je samohrana majka koja je odgajila dvoje dece. „Nije bilo lako pružiti im moralnu i duhovnu pouku“, kaže ona. „Kada je bio u tinejdžerskim godinama, moj sin se vratio sa neke zabave pripit. Rekla sam mu da ga neću pustiti da uđe u kuću ako se to ponovi. Kada se to sledeći put ipak desilo, zaključala sam vrata i nisam ga pustila unutra, iako mi se srce cepalo. Na svu sreću, nikad se više nije napio.“

Kratko nakon toga Margarita je počela da proučava Bibliju, što joj je pomoglo da u svoju decu usadi prave moralne vrednosti. Sada su njeni sin i ćerka Jehovini svedoci i učestvuju u punovremenoj službi.

Kad muževi odu u inostranstvo

Mnogi muškarci iz siromašnijih zemalja odlaze u ekonomski razvijenije zemlje kako bi našli zaposlenje, prepuštajući brigu o deci svojim suprugama. Lakšmi iz Nepala, kaže: „Moj suprug radi u inostranstvu već sedam godina. Deca više slušaju njega nego mene. Kada bi on kao glava porodice stalno bio sa nama, bilo bi mnogo lakše.“

Uprkos poteškoćama na koje nailazi, Lakšmi uspeva da se izbori. Pošto ima ograničeno obrazovanje, pobrinula se za to da njena deca imaju privatne časove kako bi bolje savladala gradivo. Međutim, ona posebnu pažnju obraća na njihovo duhovno obrazovanje tako što svake sedmice proučava Bibliju s njima. Osim toga, svakog dana zajedno razmatraju  predviđeni biblijski stih i redovno idu na hrišćanske sastanke.

Majke sa ograničenim obrazovanjem

U mnogim zemljama, dodatni izazov predstavlja relativno visoka stopa nepismenosti među ženama. Govoreći o nepovoljnom položaju majke koja nije obrazovana, Aurelija iz Meksika, koja ima šestoro dece, kaže: „Moja majka je uvek govorila da školovanje nije za žene. Ja ne znam da čitam i ne mogu da pomognem svojoj deci oko domaćih zadataka. Zaista mi je teško zbog toga. Nisam želela da moja deca pate poput mene, tako da sam činila sve što je bilo u mojoj moći kako bih im omogućila da se školuju.“

Čak i ako imaju ograničeno obrazovanje, majke mogu značajno uticati na svoju decu. Istinita je izreka: „Obrazujući žene, vi obrazujete učitelje ljudi.“ Bišnu iz Nepala, koja ima tri sina, nekada je bila nepismena, ali želja da upozna biblijsku istinu i da je prenese svojim sinovima podstakla ju je da uloži veliki trud kako bi naučila da čita i piše. Ona je vodila računa o tome da njena deca rade domaće zadatke i redovno je išla u školu kako bi razgovarala s njihovim nastavnicima o tome kako napreduju.

Bišnin sin Silaš priča o duhovnoj i moralnoj pouci koju im je pružila majka: „Najviše mi se dopadalo to što je mama, kada bismo pogrešili, koristila primere iz Biblije kako bi nas ispravila. Takvo poučavanje je bilo delotvorno i pomoglo mi je da prihvatim savet.“ Bišnu je uspešno poučavala svoje sinove, i sada su sva trojica bogobojazni mladi ljudi.

Antonija iz Meksika, koja ima dvoje dece, priča: „Završila sam samo osnovnu školu [koja u Meksiku traje šest godina]. Živeli smo u veoma udaljenom selu, a najbliža škola u kojoj bih mogla da nastavim školovanje bila je daleko. Ali želela sam da moja deca steknu bolje obrazovanje, i zato sam im posvetila puno vremena. Naučila sam ih da čitaju i pišu slova i brojeve. Moja ćerka je znala da napiše svoje ime i sva slova pre nego što je pošla u školu, a sin je dobro čitao još pre nego što je krenuo u vrtić.“

Na pitanje šta je činila kako bi svojoj deci pružila duhovno i moralno obrazovanje, Antonija odgovara: „Pričala sam im biblijske priče. Pre nego što je progovorila, moja ćerka je gestovima mogla da dočara neke biblijske priče. Moj sin je imao četiri godine kada je prvi put učestvovao u programu na hrišćanskom sastanku tako što je čitao deo iz Biblije.“ Mnoge majke koje imaju ograničeno obrazovanje veoma uspešno poučavaju svoju decu.

Suprotstavljanje štetnim običajima

U narodu Cocil, u Meksiku, običaj je da se devojčice već sa 12 ili 13 godina prodaju radi braka. Često ih kupuju mnogo stariji muškarci koji žele da imaju drugu ili treću ženu. Ako muškarac ne bude zadovoljan devojčicom, može da je vrati roditeljima i dobije nazad svoj novac. Petrona se i sama kao devojčica suočila s tim običajem. Njena majka je bila prodata radi braka, rodila je dete i razvela se — sve to pre nego što je napunila 13 godina! Njeno prvo dete je umrlo,  a ona je nakon toga bila prodata još dva puta. Rodila je ukupno osmoro dece.

Petrona nije želela takav život i objašnjava kako je uspela da to izbegne: „Kada sam završila osnovnu školu, rekla sam mami da ne želim da se udam, već da hoću da nastavim školovanje. Rekla mi je da ona ne može da mi pomogne i da treba da razgovaram sa ocem.“

„Nameravam da te udam“, rekao mi je otac. „Znaš da govoriš španski. Znaš da čitaš. Šta bi još htela? Ako hoćeš da se školuješ, moraćeš to sama da plaćaš.“

„Upravo to sam i učinila“, objašnjava Petrona. „Vezla sam odeću i tako sam zarađivala za svoje potrebe.“ Na taj način se izborila da ne bude prodata. Nakon što je Petrona odrasla, njena majka je počela da proučava Bibliju i to joj je dalo hrabrost da svoje mlađe ćerke poučava biblijskim načelima. Na temelju vlastitog iskustva mogla je da ih pouči kakve žalosne posledice donosi običaj prodavanja maloletnih devojčica radi braka.

U mnogim kulturama ukorenjeno je gledište da samo očevi imaju pravo da pružaju disciplinu sinovima. Petrona objašnjava: „Žene iz naroda Cocil poučavaju se da treba da budu podređene muškarcima. Muškarci su veoma grubi prema njima. Dečaci oponašaju očeve i govore majkama: ’Ti nemaš pravo da mi govoriš šta da radim. Poslušaću samo ono što mi otac kaže.‘ Stoga majke ne mogu da poučavaju svoje sinove. Ali otkako je počela da proučava Bibliju, mama sa uspehom poučava moju braću. Oni napamet znaju savet iz Efešanima 6:1, 2: „Deco, slušajte svoje roditelje... ’Poštuj svog oca i majku‘“.

 Meri, majka iz Nigerije, priča svoje iskustvo: „Odrasla sam u području gde tradicija ne dozvoljava majkama da poučavaju ili disciplinuju sinove. Ali, bila sam odlučna da sledim biblijski primer Loide i Evnikije — Timotejeve bake i majke — i da ne dozvolim da me lokalni običaji spreče da poučavam svoju decu“ (2. Timoteju 1:5).

Još jedan običaj koji se praktikuje u mnogim zemljama jeste, kako ga neki nazivaju, „obrezivanje žena“, to jest sakaćenje ženskih polnih organa. To je operacija kojom se devojčicama odstranjuje manji ili veći deo spoljašnjih polnih organa. Široj javnosti je taj običaj obelodanila Varis Diri, poznata manekenka i posebni predstavnik Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo. Kada je imala pet godina, majka ju je podvrgla toj operaciji, u skladu sa lokalnim somalijskim običajem. Prema jednom izveštaju, između osam i deset miliona devojaka i devojčica na Bliskom istoku i u Africi, u opasnosti su da budu podvrgnute operaciji sakaćenja polnih organa. Procenjuje se da je čak i u Sjedinjenim Državama u opasnosti oko 10 000 devojčica.

Kakva verovanja se kriju iza ovog običaja? Neki smatraju da su ženske genitalije povezane s grehom i bestidnošću, da čine devojku nečistom i stoga neprikladnom za brak. Uz to, odsecanje to jest uklanjanje genitalija smatra se nekom vrstom garancije da će devojčica ući u brak nevina, kao i da će nakon venčanja biti verna svom suprugu. Majka koja bi se usprotivila ovom običaju, mogla bi da na sebe navuče gnev svog supruga, pa i cele zajednice.

Međutim, mnoge majke su uvidele da ne postoje pravovaljani religiozni, medicinski, niti higijenski razlozi koji bi opravdali ovaj bolan postupak. Knjiga Repudiating Repugnant Customs, objavljena u Nigeriji, pokazuje da su mnoge majke hrabro odbile da njihove ćerke budu podvrgnute tom zahvatu.

Zaista, uprkos mnogim izazovima, majke iz svih delova sveta sa uspehom brinu o svojoj deci i poučavaju ih. Da li se njihov trud istinski ceni?

[Okvir/Slika na 5. strani]

„Mnoga istraživanja su potvrdila da nije moguće ostvariti bolje uslove u društvu ukoliko žene ne igraju važnu ulogu u tome. Kada su žene u potpunosti uključene u društvena zbivanja, koristi su odmah očigledne: porodice su zdravije i imaju bolju ishranu, njihovi prihodi, ušteđevina i investicije se povećavaju. A ono što važi za porodice, važi i za društvo i na kraju, za čitave zemlje“ (Kofi Anan, generalni sekretar UN, 8. mart 2003).

[Izvor]

UN/DPI photo by Milton Grant

[Okvir/Slike na 8. strani]

Ona se žrtvovala radi nas

Mladi Brazilac po imenu Žulijano, priča: „Kada sam imao pet godina, moja majka je bila na pragu uspešne karijere. Međutim, nakon što se rodila moja sestra, mama je odlučila da dâ otkaz kako bi se posvetila nama. Savetnici na poslu pokušali su da je odvrate od toga. Rekli su joj da u stvari ulaže u nešto što joj neće doneti nikakvu korist, i da će nakon što njena deca zasnuju svoje porodice i odu od kuće sve što je činila za njih biti izgubljeno. Ali mogu da kažem da nisu bili u pravu — ja nikada neću zaboraviti ljubav koju nam je mama pokazala.“

[Slike]

Žulijano sa majkom i sestrama; levo: Žulijano kada je imao pet godina

[Slike na 6. strani]

Bišnu je naučila da čita i piše, a zatim je pomogla svojim sinovima da steknu dobro obrazovanje

[Slike na 7. strani]

Antonijin mali sin čita Bibliju na hrišćanskom sastanku

[Slike na 7. strani]

Petrona služi kao dobrovoljac u meksičkoj podružnici Jehovinih svedoka. Njena majka, koja je takođe postala Svedok, poučava svoju ostalu decu

[Slika na 8. strani]

Varis Diri je poznata zagovornica borbe protiv sakaćenja ženskih polnih organa

[Izvor]

Photo By Sean Gallup/ Getty Images