Gledište Biblije

Da li je Bog sveprisutan?

SASVIM je odgovarajuće što se Bog opisuje kao svemoćan i sveznajuć — onaj koji sve može i sve zna. Pa ipak, u nameri da još bolje opišu Božju veličinu, neki dodaju i treće svojstvo — sveprisutan. Oni veruju da se Bog u isto vreme nalazi svuda.

Ipak, u Bibliji se potpora nalazi samo za prva dva svojstva (Postanje 17:1; Jevrejima 4:13; Otkrivenje 11:17). Bog je i te kako svemoćan, a takođe je i sveznajuć jer se ništa ne može sakriti od njega. Međutim, da li je on i sveprisutan? Da li je Bog svuda ili postoji neko određeno mesto gde on prebiva?

Gde se Bog nalazi?

U nekoliko biblijskih stihova, „nebesa“ se pominju kao ’mesto stanovanja njegovog‘ (1. Kraljevima 8:39, 43, 49; 2. Letopisa 6:33, 39). Štaviše, jedan biblijski izveštaj opisuje veličinu Jehove Boga sledećim rečima: „Hoće li zaista Bog stanovati s čovekom na zemlji? Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti“ (2. Letopisa 6:18).

Biblija kaže: „Bog je Duh“ (Jovan 4:24). Dakle, on prebiva u duhovnom području koje je nezavisno od fizičkog svemira. Kada se u Bibliji govori o ’nebesima‘ kao o mestu gde Bog prebiva, time se naglašava koliko je ono uzvišenije od materijalnog sveta u kom mi živimo. U svakom slučaju, Biblija naučava da je Božje prebivalište potpuno odvojeno od fizičkog svemira, ali da je ipak to jedno određeno mesto (Jov 2:1-3a).

Bog je osoba

Isus je govorio o mestu gde Jehova prebiva kada je svojim učenicima rekao: „U kući mog Oca ima mnogo stanova... Idem da vam pripremim mesto“ (Jovan 14:2). Gde je Isus otišao? On je „ušao... u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas“ (Jevrejima 9:24). U ovom izveštaju zapažamo dve važne činjenice o Jehovi Bogu. Kao prvo, saznajemo da postoji  doslovno mesto gde Bog prebiva, i kao drugo, učimo da je on osoba a ne neka neodređena sila koja se nalazi svuda.

Zato je Isus svoje sledbenike poučio da se mole na sledeći način: „Oče naš, koji si na nebesima“, pri čemu svoje molitve upućuju Jehovi, osobi koja prebiva na određenom mestu u duhovnom području, to jest na nebesima (Matej 6:9; 12:50). Ovo učenje je u skladu s načinom na koji se Božji narod molio više od 1 500 godina. U najstarijim spisima nadahnutim od Boga nalazi se sledeća molitva: „Pogledaj iz svetog stana svoga, s neba, i blagoslovi narod svoj“ (Ponovljeni zakoni 26:15).

Božji sveti duh stiže svuda

Dok Biblija za Boga kaže da ima određeno mesto gde prebiva, za njegov sveti duh ona često kaže da se nalazi svuda. „Kuda bih otišao od duha tvoga, kuda bih od lica tvog utekao?“, pitao se psalmista David (Psalam 139:7). Neki su zbunjeni zbog takvih izjava i možda zaključuju da je Bog sveprisutan. Pa ipak, kada razmotrimo kontekst ovog, kao i drugih stihova, jasno je da Jehova sa svog utvrđenog mesta gde prebiva može delovati svojom silom, to jest svetim duhom, na bilo kom mestu u materijalnom svemiru.

Baš kao što otac pruža ruku svojoj deci da bi im pomogao i da bi ih utešio, Jehova može pružiti svoju ruku — to jest sveti duh — do bilo kog dela duhovnog područja ili fizičkog svemira da bi izvršio svoju nameru. Zato je psalmista mogao reći: „Da se dignem na krilima zore i preselim se do na kraj mora, i tu će me voditi ruka tvoja, i stići me desnica tvoja“ (Psalam 139:9, 10).

Mi možemo biti Božji prijatelji

Jehova Bog ponizno i s ljubavlju dopušta da on sam, kao i njegovo mesto prebivanja, budu što približnije opisani rečima koje su bliske ljudima. To je jedan od načina na koje se Bog takoreći „sagiba da vidi što je na nebesima i na zemlji“ (Psalam 113:6, DK). Pa ipak, čovek ni približno ne može da shvati Božju prirodu.

Jehova je jednostavno i suviše uzvišen i veličanstven da bi mogao biti opisan rečima koje su bliske ljudima. Dakle, premda se u Pismu o nebeskom prebivalištu govori kao o određenom mestu, čovek jednostavno ne može u potpunosti da shvati tu duhovnu dimenziju (Psalam 139:6).

Pa ipak, veoma je utešno što barem donekle možemo razumeti pravu prirodu Jehove i što možemo shvatiti da on nije neka neodređena, bezlična sila koja prožima čitav svemir. On je osoba koja prebiva na određenom mestu i čija se ličnost odlikuje ljubavlju i nežnošću. Takvo spoznanje otvara nam vrata za najveću prednost koju jedan čovek može imati — da dokle god smo živi imamo blisko prijateljstvo sa Svemoćnim Suverenom svemira (Jakov 4:8).