Nasmešite se krokodilu!

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ INDIJE

MNOGIM ljudima je pomisao na susret s krokodilom zastrašujuća, čak i ako izgleda da se on dobroćudno smeši. Da li biste mu ikad uzvratili osmehom? Kapetan Kuka, jedan od likova iz muzičke obrade dečje priče o Petru Panu, upozorava: „Nikada ne greši, krokodilu se ne smeši. Krokodil je zločest momak, smestiće te u svoj stomak!“

Iako je tačno da među brojnim vrstama krokodila ima i onih koji napadaju ljude, „to se događa vrlo retko... tako da se krokodili u globalu ne mogu smatrati ljudožderima“ (Encyclopædia Britannica). Neki ljudi ih smatraju ružnim, zastrašujućim stvorenjima, dok su drugi očarani njima. Hajde da bolje upoznamo tri vrste koje žive u Indiji. To su estuarski krokodil, močvarni krokodil i gavijal.

Estuarski krokodil

Estuarski krokodil je najveći gmizavac na planeti — može biti dugačak preko 7 metara i težak do 1 000 kilograma. Pošto živi isključivo u slanoj vodi, najčešće obitava na mestima gde se reke ulivaju u more, u morima i u priobalnim močvarama sa mangrovim drvećem, od Indije do Fidžija. Ovi krokodili su mesožderi — jedu pacove, žabe, ribu, zmije, rakove, kornjače i jelene — ali nisu proždrljivi; odrasli mužjaci pojedu samo oko 500-700 grama hrane dnevno. Pošto se uglavnom izležavaju na suncu ili plutaju na vodi, a imaju i efikasan sistem za varenje, nije im potrebno mnogo energije. Bilo je slučajeva da su veliki estuarski krokodili napadali neoprezne ljude. Oni plivaju tako što pomeraju rep s jedne na drugu stranu, pri čemu im iz vode vire samo nozdrve i oči. Njihove kratke noge im omogućuju da se kreću po kopnu. U stanju su da skoče kako bi uhvatili žrtvu i poznati su po tome što mogu izuzetno brzo da trče za plenom. Kao i ostali krokodili, imaju dobro razvijeno čulo mirisa, vida i sluha. Tokom sezone parenja, mužjak estuarskog krokodila žestoko brani svoju teritoriju, a ženka kasnije s podjednakom žestinom čuva jaja.

Brižne majke

Ženka krokodila gradi gnezdo blizu vode. Obično je to humka od trulog rastinja i blata. Ženka polaže do 100 jaja koja imaju tvrdu ljusku, pokriva ih i štiti od grabljivaca. Zatim prska gnezdo vodom kako bi ubrzala raspadanje biljaka koje ga prekrivaju, čime se stvara toplota koja je potrebna da bi se mladunci izlegli.

 Tada se dešava nešto zadivljujuće. Pol mladunaca zavisi od temperature kojoj je svako jaje bilo izloženo. Zamislite to! Iz jaja koja su bila na temperaturi između 28 i 31 stepen Celzijusa izleći će se ženke u roku od oko 100 dana. Muško potomstvo će doći na svet za 64 dana, ukoliko je temperatura u gnezdu 32,5 stepeni Celzijusa. Iz jaja koja su izložena temperaturi između 32,5 i 33 stepena Celzijusa mogu se izleći mladunci oba pola. Primera radi, ako je jedna strana gnezda bila pored vode, a druga okrenuta prema suncu, iz toplijeg dela izleći će se muško potomstvo, a iz jaja koja su bila na hladnijoj strani izleći će se žensko potomstvo.

Kada majka čuje piskave zvuke, ona otkriva gnezdo, a ponekad i lomi ljusku na jajima ukoliko to mladunci nisu već učinili pomoću jednog posebnog, privremenog zuba na vrhu njihove njuškice. Majka ih zatim pomoću svojih snažnih čeljusti vrlo nežno sakuplja i nosi do vode u proširenju ispod jezika. Tek izlegli mladunci sposobni su da se brinu o sebi i odmah počinju da love insekte, žabe i male ribe. Pa ipak, neke brižne majke ostaju uz mladunce i po nekoliko meseci, obično u određenom delu močvare gde i otac može brinuti o njima i štititi ih.

Močvarni krokodil i dugonosi gavijal

Močvarni krokodil i gavijal mogu se naći samo na indijskom potkontinentu. Močvarni krokodil koji je dugačak oko 4 metra, živi u slatkovodnim močvarama, jezerima i rekama širom Indije i mnogo je manji od estuarskog krokodila. Svojim snažnim čeljustima hvata male životinje, odvlači ih pod vodu gde ih davi, a zatim ih obrće i trzajima otkida komade mesa.

Kako se močvarni krokodili ponašaju tokom sezone parenja? Mužjak koji traži ženku, udara čeljustima po vodi i riče. Kasnije se zajedno sa svojom izabranicom brine o gnezdu, pomaže mladuncima da se izlegu i neko vreme ostaje pored njih.

Gavijal, koji se retko može videti, nije pravi krokodil i jedinstven je na više načina. Lako se može prepoznati po vrlo dugačkim, uskim čeljustima, idealnim za hvatanje ribe kojom se pretežno hrani. Iako je po dužini jednak estuarskom krokodilu, gavijal ne napada ljude. Njegovo glatko, aerodinamično telo omogućava mu da se hitro kreće kroz duboke, brze reke severne Indije. Tokom sezone parenja, kod mužjaka se na vrhu njuške pojavljuje okrugla izraslina. Ona pojačava njegov uobičajeni zov, što privlači ženke.

Njihova uloga u ekosistemu

Koliko su krokodili važni za sredinu u kojoj žive? Pošto su strvinari, oni čiste reke i jezera, kao i okolno zemljište  tako što se hrane uginulim ribama i životinjama. Na taj način doprinose održavanju čistoće vodenog sistema. Kao grabljivci, oni love slabe, ranjene i bolesne životinje. Osim toga, jedu ribe kao što je som, koji nanosi štetu jer se hrani šaranima i grgečima koji su važan izvor prihoda i igraju značajnu ulogu u ljudskoj ishrani.

Borba za opstanak bez „krokodilskih suza“

Da li ste već čuli kako se za nekog kaže da lije krokodilske suze? To znači da ta osoba izražava neiskrenu tugu ili žaljenje. U stvari, dok lije suze, krokodil se oslobađa viška soli. Međutim, moglo bi se reći da je početkom 1970-ih bilo razloga za iskreno žaljenje kada su u pitanju krokodili. U Indiji je tada bilo samo nekoliko hiljada ovih gmizavaca, što je tek 10 posto od nekadašnjeg broja. Šta je dovelo do toga? Ljudi su postepeno zauzimali njihovo stanište i ubijali ih jer se verovalo da predstavljaju opasnost za mlade i slabe domaće životinje. Meso i jaja krokodila smatrani su pravim delikatesom. Njihove mošusne žlezde korišćene su za spravljanje parfema. Uz sve to, na smanjenje broja krokodila uticale su i veštačke brane i zagađenje vode. Ali ono što je možda najviše doprinelo tome da ova vrsta bude na ivici istrebljenja jeste potražnja za njihovom kožom. Cipele, tašne, koferi, kaiševi i drugi predmeti napravljeni od krokodilske kože lepi su, trajni i veoma cenjeni. Iako sve to još uvek ugrožava krokodile, mere koje se preduzimaju kako bi se zaštitila ova vrsta daju odlične rezultate! (Vidite donji okvir.)

Slobodno se nasmešite!

Sada, nakon što ste bolje upoznali neke članove porodice krokodila, šta mislite o njima? Nadamo se da je negativan stav, ukoliko ste ga imali, ustupio mesto zanimanju. Mnogi ljubitelji životinja iz celog sveta raduju se vremenu kada će naš Stvoritelj obnoviti mir između ljudi i životinja. Tada se nećemo plašiti čak ni ogromnog estuarskog krokodila. Štaviše, moći ćemo da mu se nasmešimo! (Isaija 11:8, 9).

[Okvir/Slika na 13. strani]

„Banka“ krokodila u Madrasu

Nakon što je jedno istraživanje pokazalo da je u nekim delovima Azije u divljini ostalo vrlo malo krokodila, 1972. godine otpočeo je program za zaštitu krokodila u Parku gmizavaca u Madrasu. Uzgajalište krokodila u Madrasu je najstarije i najveće od preko 30 indijskih centara za zaštitu gmizavaca. Osnovao ga je 1976. godine herpetolog Romulus Vitaker. U ovom parku koji se nalazi na Koromandelskoj obali i zauzima površinu od 3,5 hektara, raste 150 vrsta drveća koje privlači prelepe ptice i insekte.

Krokodili i gavijali odgajeni u parku puštaju se u močvare i reke ili se šalju u druge centre za uzgajanje i istraživanje. U okviru ovog parka postoji i posebno uzgajalište, sa bazenima u kojima se čuva do 2 500 beba-krokodila. One se hrane komadima ribe koju svakodnevno donose ribari iz tog kraja. Iznad bazena razapete su mreže koje sprečavaju grabljive ptice da kradu ribu ili bespomoćne mladunce. Kako mladi krokodili rastu, premeštaju se u veće bazene, gde dobijaju celu ribu sve dok ne napune oko tri godine i ne dostignu dužinu između 1,25 i 1,5 metara. Tada se hrane ostacima govedine iz jedne velike fabrike za preradu mesa. U početku su ovde uzgajane samo tri vrste krokodila koje potiču iz Indije, ali sada ih je zastupljeno deset. Planira se da se jednog dana obezbede uslovi za smeštaj svih poznatih vrsta krokodila. Komercijalno uzgajanje krokodila zbog njihove kože i mesa, za koje nam je gospodin Vitaker rekao da je ukusno i da sadrži malo holesterola, još uvek je predmet rasprave. Zahvaljujući uspešnom programu zaštite, ova izuzetna stvorenja koja su bila na ivici istrebljenja sada nisu daleko od toga da ih bude previše. „Banka“ krokodila u Madrasu, popularno stecište turista, takođe nastoji da iskoreni pogrešne predstave o krokodilima i da poboljša mišljenje javnosti o njima.

[Izvor]

Romulus Whitaker, Madras Crocodile Bank

[Slika na 11. strani]

Estuarski krokodil

[Slika na 12. strani]

Ženka estuarskog krokodila nosi mladunce u svojim čeljustima

[Izvor]

© Adam Britton, http://crocodilian.com

[Slika na 12. strani]

Močvarni krokodil

[Izvor]

© E. Hanumantha Rao/ Photo Researchers, Inc.

[Slika na 12. strani]

Gavijal