Paradajz — veoma korisno „povrće“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

„NIŠTA bez paradajza!“, uzvikuje jedna italijanska domaćica. Mnogi kuvari iz celog sveta složili bi se s njom. Zaista, paradajz se nalazi u receptima mnogih nacionalnih kuhinja. U baštama se uzgaja više nego bilo koja druga kultura. Ali, da li je to voće ili povrće?

Prema botaničkoj definiciji, paradajz je voće zbog toga što ima bobičasti plod koji sadrži seme. Međutim, većina ljudi ga svrstava u povrće pošto se uglavnom jede uz glavno jelo. Ovaj ukusni plod ima veoma zanimljivu prošlost.

Živopisna prošlost

U Meksiku, Asteci su uzgajali paradajz radi ishrane. Španski konkistadori, koji su ga početkom 16. veka preneli u Španiju, pozajmili su reč tomatl iz jezika nahuatl i nazvali su ga tomate. Paradajz je ubrzo postao veoma popularan u španskim naseobinama u Italiji, severnoj Africi i na Bliskom istoku.

Sredinom 16. veka paradajz je dospeo i u severnu Evropu. U početku se smatralo da je otrovan i gajen je u baštama samo radi dekoracije. Međutim, iako ova biljka s listovima jakog mirisa i otrovnom stabljikom pripada istoj porodici kao i velebilje, njen plod je potpuno bezopasan.

S obzirom na to da su ga Italijani nazvali pomodoro (zlatna jabuka), u Evropu je verovatno najpre stigao žuti paradajz. Englezi su ga u početku zvali tomate, a kasnije tomato, ali često se koristio i naziv „jabuka ljubavi“. Kolonisti su poneli paradajz iz Evrope na dugo putovanje preko Atlantskog okeana u Severnu Ameriku, gde je tokom 19. veka postao veoma cenjena namirnica.

Izuzetna raznolikost i popularnost

Ukoliko biste nekoga upitali koje je boje paradajz, odgovor bi najverovatnije bio „crvene“. Ali, da li vam je poznato da postoje podvrste koje imaju žut, narandžast, ružičast, ljubičast, braon, beo, zelen, pa čak i prugast plod? Osim toga, nisu svi okrugli. Neki su pljosnati, duguljasti ili kruškasti. Razlikuju se i po veličini — neki su mali poput graška, dok su drugi veliki poput pesnice.

Ova omiljena biljka gaji se od Islanda na dalekom severu, pa sve do Novog Zelanda na jugu. Najveći proizvođači su Sjedinjene Države i južnoevropske zemlje. U područjima s hladnom klimom, paradajz se gaji u staklenim baštama, a u oblastima gde vlada suša, koristi se posebna tehnika — biljka se ne sadi, već se drži u vodi u kojoj su rastvorene hranljive materije.

Paradajz je već dugo kultura koja se veoma rado gaji. Lako ga je uzgajati, a manjoj porodici je dovoljno samo nekoliko sadnica da bi imala paradajz tokom cele sezone. Ukoliko raspolažete ograničenim prostorom, potražite vrste koje su posebno namenjene gajenju u dvorištima ili na balkonima.

Korisni saveti i informacije

Pošto niska temperatura loše utiče na ukus paradajza, nije dobro čuvati ga u frižideru. Ukoliko želite da ubrzate proces sazrevanja, možete ga staviti na prozor, gde će biti izložen sunčevoj svetlosti, ili ga držati na sobnoj temperaturi, u posudi sa zrelim paradajzom ili bananama. Osim toga, možete ga nekoliko dana držati u zatvorenoj papirnoj kesi.

Paradajz blagotvorno deluje na zdravlje. Sadrži vitamine A, C i E, kao i kalijum, kalcijum i mineralne soli. Istraživači su ustanovili da je bogat i likopenom, moćnim antioksidansom za koji se veruje da smanjuje rizik od izvesnih bolesti kao što su rak i srčana oboljenja. U njemu ima od 93 do 95 posto vode, a za one koji vode  računa o liniji dobra vest je da ima vrlo malo kalorija.

Ukusan u svim oblicima

Koju vrstu paradajza ćete izabrati prilikom kupovine? Najpoznatija vrsta, crvene boje, dobra je za salate, čorbe i sosove. Sićušni bobičasti paradajz, crvene, narandžaste ili žute boje, koji je veoma sladak jer sadrži visok procenat šećera, veoma je ukusan kada se jede svež. Ako pravite picu ili neko jelo s testeninom, mogli biste da koristite mesnati, duguljasti paradajz. Jedna vrsta veoma krupnog mesnatog paradajza idealna je za punjenje i pečenje. Zeleni paradajz, koji ponekad ima karakteristične pruge, odličan je dodatak jelima. Mora se priznati da paradajz daje poseban ukus i boju velikom broju specijaliteta s povrćem, jajima, testeninom, mesom i ribom. Čak i ako ne možete da nabavite svež paradajz, sigurno ćete u obližnjoj prodavnici naći mnogo konzervisanih i drugih proizvoda od paradajza.

Svaki kuvar ima svoje recepte s paradajzom, a mi vam dajemo nekoliko predloga koje ćete možda poželeti da isprobate.

1. Pripremite jednostavno i privlačno predjelo tako što ćete naizmenično ređati na tanjir kriške paradajza, mocarele i avokada. Začinite s malo maslinovog ulja i bibera i ukrasite listovima bosiljka.

2. Napravite grčku salatu — iseckajte paradajz, krastavac i feta sir i izmešajte ih s crnim maslinama i kriškama crnog luka. Dodajte so i biber i poslužite s prelivom od maslinovog ulja i soka od limuna.

3. Izmešajte iseckan svež paradajz, crni luk, ljute papričice i korijander. Dodajte malo soka od limete i dobili ste meksičku salsu.

4. Pripremite jednostavan, ali ukusan sos od paradajza za testeninu: stavite u posudu konzervu iseckanog paradajza, malo šećera (ili kečapa), malo maslinovog ulja, sitno iseckan češanj belog luka, malo začinskih biljaka kao što su bosiljak, lovorov list ili origano. Dodajte so i biber. Kad smesa provri, smanjite temperaturu i ostavite da se dvadesetak minuta kuva na tihoj vatri, dok se sos ne zgusne. Zatim prelijte testo koje ste prethodno skuvali i procedili.

Višestruko korisni paradajz je još jedan primer predivne raznolikosti hrane koja je stvorena za nas.