Crni biseri — dragulji iz južnih mora

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA NOVOG ZELANDA

„Traže se radnici na farmi bisera u Manihikiju.“ Ovaj oglas je objavljen u novinama “Cook Islands News„. Možda se pitate: ’Kako se biseri mogu uzgajati na farmi? I gde se uopšte nalazi Manihiki?‘

MANIHIKI je jedan udaljeni atol koji pripada grupi od 15 ostrva koja se zajedno nazivaju Kukova ostrva i nalaze se 2 600 kilometara severoistočno od Novog Zelanda. Tamo su, prema nekim izvorima, početkom 1970-ih ljudi prvi put pokušali da uzgajaju crne bisere. Danas tamo postoje mnoge uspešne farme crnih bisera, rasute po lagunama Manihikija.

Za uzgajanje crnih bisera potreban je fizički rad, ali neophodna je i stručnost. Proces proizvodnje započinje pažljivim izborom odgovarajuće biserne ostrige. Kada se ostriga odabere, nežno se otvori i meso joj se pažljivo odvoji skalpelom. Malo sferično jezgro, to jest zrnce, stavlja se u nju zajedno s majušnim delićem tkiva ostriginog plašta, koji se nalazi sa unutrašnje strane školjke. Zatim radnici vraćaju ostrige u lagunu i pažljivo se brinu o njima, odstranjujući naslage algi i nekih vrsta školjki.

S vremenom, deo plašta koji je stavljen u školjku obavija zrnce oblažući ga sloj po sloj sjajnom bisernom supstancom zvanom sedef. Ako ostriga ne odbaci ubačeno zrnce, za godinu i po do dve stvoriće se biser. Ceo ovaj proces naziva se „izuzetnom simbiozom između čoveka i prirode“.

 Crni biseri — njihova vrednost

Crni biser iz južnog dela Pacifika spada među najređe bisere na svetu, te je stoga i jedan od najdragocenijih. Crni biseri se pojavljuju u mnogim blistavim bojama, od srebrnobele do ugljenocrne. Postoje i biseri u roze, zlatnoj, bronzanoj, bakarnoj, blistavozelenoj, plavoj i purpurnoj boji ili u raznim sjajnosivim nijansama. Mogu se čak naći i dvobojni biseri, na primer u kombinaciji tamne i svetle ružičaste boje, zatim zeleno-zlatni, zeleno-crni, plavo-crni i purpurno-crni.

Kada se određuje vrednost bisera, boja nije uvek presudan faktor. Ono zbog čega će se biser stvarno smatrati kvalitetnim jeste ujednačenost i postojanost boja. Postoje i druga obeležja koja mogu odrediti vrednost bisera — veličina, oblik, površina i sjaj.

Kada juvelir govori o veličini bisera, on ukazuje na njegov prečnik. Veličina bisera je obično između 8 i 12 milimetara, s retkim izuzecima koji su prečnika čak 18 milimetara i više. Premda veličina ne predstavlja presudan faktor, obično će cena bisera zavisiti od njegove težine i dimenzija.

Kao što se javlja u raznim bojama, biser može biti i raznih oblika. Obično se najviše cene okrugli biseri. Međutim, biseri u obliku kapljice ili suze, jako lepo izgledaju kao privesci ili minđuše. Postoje i biseri na čijoj se površini nalaze koncentrični krugovi. Ako čujete za biser u obliku dugmeta, to je biser čija je jedna strana zaobljena a druga ravna. Postoje i biseri u baroknom stilu, koji imaju nepravilan oblik.

Biseri koji imaju savršeno glatku površinu retki su i skupi. Nepravilnosti koje se mogu uočiti na površini, uobičajene su i nastaju prirodnim putem, a javljaju se u obliku ulegnuća, neravnina, nabora, ogrebotina, tačkica ili mrlja. Ako tih nepravilnosti nema mnogo ili ako ih ima samo na jednom mestu, mogu se prikriti kada se biser ugradi u komad nakita.

Ono što ćete sigurno primetiti jeste sjaj bisera, koji zavisi od debljine sedefastog sloja. Takođe treba uzeti u obzir i prelivanje u duginim bojama, to jest mogućnost reflektovanja svetlosti, što biser čini privlačnim i daje mu toplinu. Neki kažu da je sjaj, pre nego boja, veličina, oblik i površina bisera, ono što izaziva zadivljene poglede.

O biserima treba brinuti

Za razliku od drugog dragog kamenja, kao što su dijamant i rubin, za bisere se kaže da su „meki“. Lako se mogu ogrebati u dodiru s nekim drugim komadom nakita ili nekim čvrstim predmetom. Zato ako imate bisere, vodite računa o njima kada ih nosite, kao i o tome gde ih čuvate.

Kiselina, uključujući i onu koja se nalazi u ljudskom znoju, može ih oštetiti, baš kao i deterdženti, parfemi i druga kozmetička sredstva. Većina juvelira s Kukovih ostrva preporučuju da se biseri čiste na sledeći način: „U maloj posudi napravite rastvor vode i nekog blagog sredstva za pranje posuđa. Umočite meku četkicu za zube i nežno iščetkajte komad nakita, kao i sam biser koji je u njemu. Isperite čistom vodom i obrišite nekom mekom krpom.“

Biseri kroz istoriju

Biseri su bili među prvim dragim kamenjem koje su ljudi koristili za ukrašavanje, što se vidi iz toga što se u drevnoj literaturi s divljenjem govori o njima. Ljudi sa Bliskog istoka i iz Azije posebno ih cene, i po svemu sudeći na njih gledaju kao na simbol čistote i vrline.

U drevnom Rimu, biseri su se tako visoko cenili da su samo ljudi određenog staleža smeli da ih nose. Plinije Stariji, prirodnjak i filozof iz prvog veka, uzdizao je bisere govoreći za njih da su „najistaknutija roba na celom svetu“. Ilustrujući koliko je dragoceno nebesko Kraljevstvo, Isus je govorio o ’jednom biseru‘ koji je bio toliko vredan da je putujući trgovac koji je tragao za lepim biserima ’odmah prodao sve što je imao i kupio ga‘ (Matej 13:45, 46).

Isus je svojim ukazivanjem na bisere potvrdio da su oni zaista vredni i lepi. Kako samo možemo biti zahvalni Jehovi, Stvoritelju prelepog dragog kamenja, uključujući i onog koje se nalazi u južnim morima!

[Slike na 26. strani]

Uveličani crni biseri