Kojom stranom puta vozite?

Od dopisnika Probudite se! iz Britanije

Na aerodromu sam dočekala gosta iz Amerike. Kada smo došli do mojih kola, rekla sam: „Sedi napred“, i on je momentalno krenuo ka vozačevoj strani. „Ah, zaboravio sam“, kazao je. „Vi ovde vozite pogrešnom stranom puta.“

Naravno, verovatno bih u poseti Sjedinjenim Državama i ja rekla isto. Ali, dok smo se vozili, rešila sam da saznam zašto se u nekim zemljama vozi levom stranom, kada skoro ceo svet to čini desnom stranom.

Kako je nekada bilo

Vratimo se nekih dve hiljade godina unazad, u vreme kada su Rimljani vladali Britanijom. Arheolozi su otkrili kojom se stranom puta tada vozilo. Oni su 1998. otkrili dobro očuvanu stazu ka rimskom kamenolomu blizu Svindona, u Engleskoj. Tragovi na jednoj strani staze mnogo su dublji, što bi bio slučaj kada bi teretna kola u kamenolom odlazila prazna, a vraćala se natovarena. Ti tragovi ukazuju na to da su, barem na ovoj lokaciji, Rimljani vozili levom stranom puta.

Neki čak misle da su konjanici iz drevnih vremena uglavnom jahali levom stranom. Pošto je većina ljudi desnoruka, konjanik je na taj način mogao da drži uzde levom rukom, dok je desnom mogao da se rukuje s drugim jahačem ili da se po potrebi brani mačem.

Prelazak na desnu stranu

Krajem 18. veka, u zemljama kao što su Sjedinjene Države, prešlo se na desnu stranu, jer su kočijaši počeli da koriste velika teretna kola koja je vuklo po nekoliko konja. Zaprege nisu imale sedište, tako da je kočijaš jahao na zadnjem levom konju i u desnoj ruci držao bič. Pošto je sedeo sleva, logično je da je želeo da se s drugim zapregama mimoilazi s leve strane kako bi bio siguran da im se točkovi neće zakačiti. Zato se kretao desnom stranom puta.

Međutim, Englezi nisu uveli tu promenu. Oni su imali manje zaprege sa mestom za kočijaša, obično napred s desne strane.  Odatle je on desnom rukom mogao da koristi dugačak bič bez bojazni da će ga zakačiti za tovar iza sebe. Sa te pozicije, držeći se leve strane puta, mogao je da oceni bezbedno rastojanje pri mimoilaženju s vozilom iz suprotnog pravca. Zemlje koje su postale deo britanske imperije prihvatile su pravilo kretanja levom stranom. Ipak, ima i izuzetaka. Na primer, Kanada je s vremenom promenila stranu, kako bi uskladila saobraćaj na granici sa Sjedinjenim Državama.

Politička zbivanja u Francuskoj odigrala su značajnu ulogu u ovoj priči. Pre Francuske revolucije 1789. godine, aristokratija se vozila levom stranom puta i primoravala je seljake da idu drugom stranom. Ali kada je Revolucija počela, ti plemići su očajnički želeli da sakriju svoj identitet, tako da su i oni počeli da se kreću desnom stranom puta. Francuska vlada je 1794. u Parizu uvela pravilo kretanja desnom stranom i to se kasnije širilo kako su osvajačke vojske Napoleona I marširale velikim delom Evrope. Uopšte ne iznenađuje što se Napoleonu sviđalo to pravilo. Jedno delo objašnjava da je, pošto je on bio levak, „njegova vojska morala da maršira desnom stranom kako bi mu ruka u kojoj je držao mač bila do protivnika“.

U evropskim zemljama koje su odolele Napoleonovom napadu kretalo se levom stranom. Početkom 20. veka, Rusija i Portugal su prešle na desnu stranu puta. Austrija i Čehoslovačka učinile su to kada ih je krajem 1930-ih okupirala nacistička Nemačka, a istim putem krenula je i Mađarska. Danas se levom stranom vozi u još samo četiri evropske zemlje : u Britaniji, Irskoj, na Kipru i Malti. Zanimljivo je da se u Japanu, iako on nikada nije bio britanska kolonija, takođe vozi levom stranom.

Avioni, brodovi, vozovi i pešaci

A kako je sa avionima i brodovima? U načelu, vodeni saobraćaj se odvija desnom stranom. Isto je i s vazdušnim saobraćajem. A kako je sa železnicom? Kojom će se od dve pruge voz kretati, u nekim zemljama određuje signalna oprema. Savremeni sistemi železnice često omogućavaju da vozovi idu u oba smera. Ipak, u slučaju da se radi o starijoj signalnoj opremi, šine su jednosmerne. Kojim smerom će se voz kretati, u nekim slučajevima je verovatno odredila zemlja koja je prvobitno postavila prugu.

A kako je s pešacima? Ako pored puta nema trotoara, kao najbezbednije preporučuje se kretanje suprotno od smera saobraćaja, bez obzira na stranu puta kojom se vozi. Ako se saobraćaj odvija desnom, pešacima se savetuje da se kreću levom stranom puta, licem prema vozilima koja im dolaze u susret. U Britaniji, gde vozimo levom stranom, trudimo se da zadržimo na umu da peške treba da idemo desnom stranom. A naš prijatelj iz Amerike? Pa, kada je kod kuće, on ide suprotnom stranom!