Planine — ko će ih zaštititi?

GODINE 2002, u Biškeku, u Kirgiziji (centralna Azija), održan je Svetski samit o planinama. Ovaj četvorodnevni samit bio je prvi međunarodni skup posvećen pitanjima vezanim za planine. Organizatori su se nadali da će 2002. godina označiti „početak novog doba, u kom će ljudi biti svesni istinske vrednosti planina“.

Učesnici samita jednoglasno su usvojili „Biškečki program o planinama“, koji sadrži smernice za sve one koji su zainteresovani za očuvanje planina. Cilj ovog programa je „da se ljudima koji žive na planinama omogući da imaju bolji životni standard, da se zaštite planinski ekosistemi i da se njihova prirodna bogatstva mudrije koriste“.

Izvestan napredak je već ostvaren. Mreža nacionalnih parkova širom sveta štiti područja izuzetne lepote i biološke raznolikosti. U mnogim delovima sveta, grupe za zaštitu životne sredine uspele su da donekle zaustave uništavanje okoline. Sa samita u Biškeku potekla je inicijativa da se preduzmu sve mere kako bi se uklonio nuklearni otpad koji je deponovan u planinama Kirgizije. Te izuzetno toksične materije predstavljaju opasnost po zalihe vode kojima se snabdeva 20 posto stanovništva centralne Azije.

Međutim, da bi se zaštitile planine na našoj planeti, još uvek je potrebno savladati ogromne prepreke. Na primer, u Kanadi je 1995. stupio na snagu „Pravilnik o eksploataciji šuma“, koji su vlasti uvele radi zaštite ostatka kišne šume u Britanskoj Kolumbiji. Uprkos tome, kasnija istraga je pokazala da kompanije za seču stabala uglavnom nisu poštovale zakonske odredbe i da su nastavile da obaraju drveće čak i na najstrmijim obroncima. Pravilnik je izmenjen 1997. godine, pošto su predstavnici drvne industrije tvrdili da je previše strog.

Ekonomski interesi nisu jedina prepreka nastojanjima da se zaštite planine. U zaključnom saopštenju sa samita u Biškeku navodi se da rat, siromaštvo i glad takođe doprinose neprestanom razaranju planinskih ekosistema. Planine, kao i drugi delovi planete, biće u opasnosti sve dok se ne uklone svi osnovni uzroci uništavanja životne sredine.

Bog brine za svoje stvarstvo

Uprkos ovoj sumornoj situaciji, imamo razlog za optimizam. Svemogući Bog je svestan onoga što se dešava s njegovim stvarstvom. Biblija ga opisuje kao onog kome pripadaju „visine gora“ (Psalam 95:4). On takođe brine za životinjski svet na planinama. Prema Psalmu 50:10, 11, Jehova kaže: „Jer je moje svekoliko gorsko zverje i sve životinje na hiljade po planinama. Znam ja sve ptice nebeske, i sve što se po poljima miče preda mnom je.“

Da li Bog ima načina da spase našu ugroženu planetu? Da, ima! Biblija kaže da je on ’podigao kraljevstvo koje se neće nikad uništiti‘ (Danilo 2:44). Isus Hrist, naimenovani Vladar te nebeske vladavine, veoma je zainteresovan za zemlju i ljude koji žive na njoj (Poslovice 8:31). Njegova vladavina će uspostaviti mir na zemlji, okončaće svaki vid zloupotrebe prirodnih bogatstava i popraviće štetu koja je učinjena na našoj planeti (Otkrivenje 11:18).

Ukoliko čeznete za takvim rešenjem problema, sigurno ćete nastaviti da se molite da ’dođe Božje kraljevstvo‘ (Matej 6:9, 10). Takve molitve nisu uzaludne. Božje Kraljevstvo će uskoro okončati nepravdu i obnoviti ono što je na našoj planeti narušeno. Kada se to desi, simbolično govoreći, sve planine će ’radosno pevati‘ (Psalam 98:8).