Planine u opasnosti

„Svima nama će koristiti ukoliko se potrudimo da očuvamo planinske oblasti u svetu kako bi one i dalje bile izvor prirodnih bogatstava za generacije koje dolaze“ (KOFI ANAN, GENERALNI SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA).

POMISAO na planine asocira nas na veličanstvenost, postojanost i snagu. Zar bi išta moglo predstavljati pretnju ovim divovima? Nekima je možda teško da poveruju da planine na našoj planeti mogu biti u opasnosti. Međutim, činjenica je da su planine ugrožene. Stručnjaci za očuvanje prirode navode nekoliko konkretnih problema koji neprimetno potkopavaju planinske ekosisteme. Svi ti problemi su ozbiljni i s vremenom postaju sve teži. Osmotrite neke od njih.

 ◼ RAZVOJ. Oko 25 posto planinskih područja u svetu ugroženo je zbog rudarstva, izgradnje puteva, cevovoda, brana i drugih projekata koji se planiraju za narednih 30 godina. Osim što može prouzrokovati eroziju strmih padina, izgradnja puteva omogućuje pristup drvosečama koje mogu da naprave još veću štetu. Svake godine se u rudnicima, često u planinskim oblastima, izvadi oko deset milijardi tona rude, i proizvede se još veća količina otpada. a

◼ GLOBALNO ZAGREVANJE. „U periodu od 1990. bilo je devet najtoplijih do sada zabeleženih godina“, zapaža se u jednom izveštaju Instituta Worldwatch. Posebno su pogođena planinska područja. Glečeri se tope, a snežne kape su sve manje — što će, po mišljenju nekih naučnika, uticati na zalihe vode i izazvati velike odrone zemljišta. Preti opasnost da će mnoga lednička jezera na Himalajima probiti svoje prirodne barijere i prouzrokovati katastrofalne poplave, što se u poslednjih nekoliko decenija desilo više puta.

◼ ZEMLJORADNJA. Nagli porast stanovništva primorava ljude da obrađuju neplodna područja. Prema jednom istraživanju, u Africi se sada skoro polovina planinskih oblasti koristi za zemljoradnju ili stočarstvo — na 10 posto su zasađeni usevi, a 34 posto je pod pašnjacima. Dobit od poljoprivrede na tim područjima je često zanemarljiva, jer visoravni nisu pogodne za gajenje useva. b Nežna vegetacija brzo nestaje usled prekomerne ispaše. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da se samo tri posto celokupnog zemljišta na planinama može koristiti za zemljoradnju bez opasnosti da će biti narušena ekološka ravnoteža.

◼ RAT. Brojni građanski ratovi opustošili su mnoga planinska područja. Pobunjenici koriste skloništa u planinama kao bazu za svoje operacije. U jednom izveštaju Ujedinjenih nacija se procenjuje da je u Africi 67 posto planinskih regija pogođeno „ljudskim sukobima“. Nadalje, neke planinske oblasti postale su centri za proizvodnju narkotika, što često dovodi do oružanih sukoba, kao i do uništavanja okoline.

Treba li učiniti više?

Posledice štetnog čovekovog uticaja na planinama već su očigledne. Poplave, odroni zemljišta i nestašice vode samo su neki od znakova da nešto nije u redu. Vlade država su počele da obraćaju pažnju na te probleme. Počelo se s pošumljavanjem, a u nekim područjima zabranjena je seča drveća. Osnivaju se nacionalni parkovi kako bi se zaštitili najlepši predeli i najugroženija staništa divljih životinja.

Uprkos tome, ljudske aktivnosti ugrožavaju čak i zaštićena područja. (Vidite okvir „Neka uporišta netaknute prirode“.) Biljne i životinjske vrste sve brže izumiru, što je pokazatelj da još uvek treba učiniti mnogo toga kako bi se zaštitila netaknuta priroda na planinama. Stručnjaci su svesni ozbiljnosti problema, ali još uvek nije pokrenuta akcija većih razmera za očuvanje tih područja. „Naučna saznanja do kojih  smo došli ulivaju mi nadu“, kaže ugledni biolog Edvard Vilson, „ali obeshrabren sam zbog toga što se uništavaju najvažnije riznice biodiverziteta.“

Da li gubitku biodiverziteta zaista treba pridavati toliku pažnju? Mnogi biolozi smatraju da očuvanje biološke raznolikosti na našoj planeti donosi čovečanstvu brojne koristi. Kao primer za to oni navode tropski zimzelen koji raste na visoravnima Madagaskara, poznatim po bogatom biljnom i životinjskom svetu. Ova biljka se koristi u proizvodnji jednog važnog leka protiv leukemije. Osim toga, iz kininovog drveta koje potiče sa Anda  već decenijama se dobija kinin i drugi lekovi protiv malarije. Mnoge druge biljke koje rastu u planinskim oblastima doprinele su da se spasu milioni života. Doduše, neke od tih planinskih biljaka uspešno se gaje i u ravnicama. Međutim, postoji bojazan da će obimnim uništavanjem planinske vegetacije čovek nehotice izgubiti dragocena, još neotkrivena prirodna dobra koja bi se mogla koristiti u medicini i ishrani.

Može li se nekako stati na put uništavanju prirode? Postoji li mogućnost da se popravi šteta koja je već načinjena? Da li će planine i dalje biti oaze lepote i raznolikog biljnog i životinjskog sveta?

[Fusnote]

 [Okvir/Slike na 7. strani]

Životinjski svet

Na visinama kao što se može zaključiti na osnovu njegovog imena, planinski lav, poznat i kao puma, živi uglavnom na planinama — najviše ih ima na Stenovitim planinama i na Andima. Poput mnogih velikih grabljivaca, i puma se bežeći pred ljudima postepeno povukla u nepristupačnija područja.

Mali (crveni) panda živi isključivo na Himalajima (čak i na nižim obroncima Mont Everesta). Iako je njegov dom prilično zabačen, mali panda se bori za opstanak zbog uništavanja bambusovih šuma koje su njegov glavni izvor hrane.

[Izvor]

Cortesía del Zoo de la Casa de Campo, Madrid

Nekada je mrki medved tumarao većim delom Evrope, Azije i Severne Amerike. U kanadskim Stenovitim planinama, na Aljasci i u Sibiru nije tako redak prizor, dok je u Evropi njegovo stanište sada ograničeno na manji broj udaljenih planinskih područja. Tokom prošlog veka, njihov broj u Sjedinjenim Državama smanjen je za 99 posto.

Suri orao je gospodar planinskih vrhova u većem delu severne hemisfere. Nažalost, zbog toga što je nekada bio ’omrznuta ptica‘, u Evropi sada ima manje od 5 000 parova.

„Opstanak [džinovskog pande] zavisi od tri vrlo važna faktora“, zapaža kineski prirodnjak Sijang Tang. To su „visoke planine i duboke doline, guste bambusove šume i brzi potoci“. Prema jednom proračunu, u divljini je ostalo manje od 1 600 pandi.

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

Neka uporišta netaknute prirode

Nacionalni park Josemiti (Kalifornija, SAD), osnovan je 1890, zahvaljujući neumornom zalaganju prirodnjaka Džona Mjura. Poznat je po veličanstvenim pejzažima koji svake godine privuku četiri miliona posetilaca. Uprava parka se bori da uspostavi ravnotežu između nastojanja da se zaštiti divljina i da se obezbedi sve što je potrebno ljubiteljima prirode.

Nacionalni park Podokarpus (Ekvador) osnovan je radi očuvanja jednog dela maglovite šume na Andima koja predstavlja dom za izuzetno raznovrstan biljni i životinjski svet — više od 600 vrsta ptica i oko 4 000 vrsta biljaka. U ovom području pronađen je kinin, lek koji je spasao bezbrojne živote. Kao i u mnogim drugim parkovima, i ovde stalan problem predstavljaju nekontrolisana seča šuma i krivolov.

Planina Kilimandžaro (Tanzanija) jedan je od najvećih vulkana na svetu i ujedno najviša planina u Africi. Slonovi traže hranu na njenim nižim obroncima, dok neobične biljke kao što su divovska lobelija i divovski kostriš rastu u alpskoj zoni. Protivzakoniti lov, krčenje šuma i korišćenje planinskih obronaka za ispašu stoke predstavljaju glavne pretnje ovom području.

Nacionalni park Teide (Kanarska ostrva) pruža utočište jedinstvenom biljnom svetu koji oživljava sumorni vulkanski predeo. Planinska ostrva vulkanskog porekla gotovo uvek imaju veoma krhke ekosisteme, osetljive na uticaj vrsta koje su donete sa drugih područja.

Nacionalni parkovi Pirineji i Ordesa (Francuska i Španija) obuhvataju prekrasne alpske predele i njihovu floru i faunu. Kao i na drugim planinskim lancima u Evropi, priroda na Pirinejima ugrožena je zbog sve većeg broja skijaških staza i izgradnje turističkih objekata. Tradicionalna zemljoradnja zamenjena je savremenim metodama, što se takođe nepovoljno odrazilo na okolinu.

Nacionalni park Soraksan je najpopularniji park u Južnoj Koreji. Njegovi veličanstveni granitni vrhovi i padine obrasle šumom u jesen dobijaju naročitu lepotu. Ali zbog njegove popularnosti, tokom vikenda na nekim stazama vlada takva gužva da stičete utisak da šetate trotoarom u gradu.

 [Okvir/Slike na 10. strani]

Planinske biljke

Lisičina. U proleće, za samo nekoliko sedmica, ovaj raskošni cvet dostigne visinu čoveka. Može se naći na nadmorskoj visini od oko 1 800 metara, i to na samo dva vulkanska vrha na Kanarskim ostrvima. Slično ovoj, mnoge planinske biljke rastu samo na određenim područjima.

Kravljak (vilino sito) raste na Alpima i Pirinejima. Njegova svetla boja u pozno leto daje vedrinu planinskim livadama, a cvetovi su prava gozba za insekte.

Engleski iris. Hibridi ovog dražesnog divljeg cveta uzgajaju se u vrtovima. Mnoge biljke čiji cvetovi sada krase dvorišta i bašte potiču od alpske flore.

Poput mnogih alpskih biljaka, vazdaživ pušta koren u pukotinama stena. Ova vrsta koja raste na planinama južne Evrope dobila je taj naziv zbog svoje otpornosti i izdržljivosti.

Bromelije. Brojne vrste bromelija i orhideja mogu se naći u maglovitim šumama tropskih predela. Rastu na nadmorskim visinama do 4 500 metara.

Alžirski iris se može videti na planinama Er Rif i Atlas u severnoj Africi, području gde raste veliki broj ugroženih mediteranskih biljnih vrsta, koje se ne mogu naći ni na jednom drugom mestu.

[Slika na 6. strani]

Vađenje bakra i zlata u blizini planina Maoko, Indonezija

[Izvor]

© Rob Huibers/Panos Pictures

[Slika na 8. strani]

Tropski zimzelen