Pogled u svet

Koju „kremu za sunčanje“ koriste nilski konji?

„Nilski konji luče posebnu supstancu koja njihovu glatku kožu štiti od sunčevih zraka i ima sličan efekat kao kozmetički proizvodi“, izveštava se u londonskim novinama The Independent. Naučnici iz japanskog grada Kjoto izvršili su analizu tečnosti sa kože jednog nilskog konja iz tokijskog zoo-vrta i ustanovili na koji način ona štiti ove životinje od vrelog tropskog sunca i prljavštine. Lepljiva, bezbojna tečnost postepeno poprima crvenu, a zatim braon boju i postaje nalik na plastičnu masu. U početku je alkalna, ali dok poprima braon boju postaje veoma kisela i deluje kao snažan antiseptik. Taj zaštitni sloj braon boje služi i kao zaštita od sunca jer apsorbuje ultraljubičaste zrake, slično kao i uobičajene kreme za sunčanje. Međutim, kako se zaključuje u pomenutim novinama, mala je verovatnoća da će kozmetičke kompanije u skoroj budućnosti prodavati ovo sredstvo, pre svega zato što u svetu ima vrlo malo nilskih konja. Drugi razlog je što supstanca koju oni luče ima odvratan miris.

 Dizanje tegova otklanja depresiju kod starijih osoba

Jedno istraživanje je pokazalo da „dizanje tegova može do 50 posto ublažiti depresiju kod starijih osoba“, izveštava se u novinama The Australian. Prema rečima dr Nalin Sing, gerijatra u sidnejskoj bolnici Royal Prince Alfred, kada je u pitanju lečenje depresije kod starijih osoba, dizanje tegova može imati isti efekat kao i terapija lekovima. Tokom istraživanja kojim je bilo obuhvaćeno 60 muškaraca i žena prosečne starosti 72 godine, čak je i kod ispitanika koji su radili samo vežbe blagog intenziteta zabeleženo „30-postotno poboljšanje zdravstvenog stanja, isto kao i kod onih koji nisu dizali tegove već su dobijali uobičajenu zdravstvenu negu“, piše The Australian. Osim što je efikasno sredstvo u borbi protiv depresije, dizanje tegova jača „kosti i mišiće, što starije štiti od padova. Takođe pomaže da se ublaže tegobe izazvane artritisom, dijabetesom i visokim krvnim pritiskom“, navodi se u pomenutim novinama. Dr Sing smatra da dizanje tegova „treba preporučivati kao glavnu metodu za lečenje depresije, naročito kada su u pitanju starije osobe“.

TV podstiče na agresivnost

Prema rezultatima jednog istraživanja koji su objavljeni u londonskim novinama The Times, „gledanje sentimentalnih TV serija, podstiče decu na različite vrste asocijalnog ponašanja kao što su klevetanje, ogovaranje, širenje glasina, razaranje tuđih veza i verbalno zlostavljanje“. U citiranim novinama se navodi da je ovo istraživanje, čiji su rezultati predočeni Britanskom udruženju psihologa, otkrilo „izrazitu povezanost“ između gledanja verbalne agresije na televiziji i asocijalnog ponašanja tinejdžera. U najgorem slučaju, u „sapunicama“ se svakog sata prosečno pojavi 14 scena klevete. Psiholog Sara Kojn, koja predaje na Univerzitetu Centralnog Lankastera, u Engleskoj, izražava zabrinutost zbog toga što „dugotrajno i učestalo“ prikazivanje verbalne agresije kao nečega što je opravdano, privlačno ili što donosi dobre rezultate, pruža mladima loš primer.

Dugoročne posledice ishrane siromašne ugljenim hidratima

Iako oni koji drže dijete siromašne ugljenim hidratima mogu izgubiti na težini, ima vrlo malo podataka o dugoročnim posledicama takvih dijeta. Neki zabrinuti stručnjaci ukazuju na to da bi ishrana bogata proteinima mogla da prouzrokuje tegobe s jetrom i bubrezima, osteoporozu i druge ozbiljne zdravstvene probleme. „Većina slasnih obroka koji su predviđeni u dijetama s malo ugljenih hidrata — na primer, file minjon sa ukusnim sosom — bogati su zasićenim mastima koje prouzrokuju začepljenje arterija... što je jedan od glavnih faktora rizika kada su u pitanju srčana oboljenja i moždani udar“, zapaža se u časopisu Time. Nasuprot tome, dr Dejvid Kac sa Univerziteta Jejl ističe: „Brojna istraživanja su pokazala da ishrana bogata vlaknima i složenim ugljenim hidratima koji se nalaze u voću, povrću, mahunarkama i neprerađenim žitaricama znatno doprinosi dugovečnosti i očuvanju normalne telesne težine, smanjuje rizik od raka, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gastrointestinalnih oboljenja, i pozitivno utiče na opšte zdravstveno stanje.“

Obojene skulpture

„Arheolozi i istoričari umetnosti nerado se odriču uverenja da prelepa antička dela od mermera [kao što su drevne grčke statue] nisu obojena“, navodi se u nemačkom časopisu Spektrum der Wissenschaft. „Činjenica je da su one bile obojene.“ Naučnici do sada nisu obraćali posebnu pažnju na istorijske izveštaje u kojima se spominje bojenje statua niti na činjenicu da su na nekima od njih nađeni tragovi boje. Međutim, nedavno je prilikom proučavanja jednog sredstva za zaštitu boje od uticaja vremenskih prilika pronađen indirektan dokaz da su statue ipak bojene. Pošto se pigmenti razlažu različitom brzinom, neki delovi statua su bili izloženi uticaju vremenskih prilika duže od ostalih. To je dovelo do različitih stepena oštećenja, što pokazuje da su statue bile bojene različitim bojama. Izgleda da su ih „Grci i Rimljani smatrali završenim tek nakon što su bile obojene“, navodi se u zaključku izveštaja.

Hitar jezik kameleona

Kako kameleon uspeva da izbaci jezik tako munjevitom brzinom dok hvata plen? „Tajna je u posebnom mehanizmu, nalik na oprugu, u kom je koncentrisana energija, kao u savitljivom delu katapulta pre aktiviranja“, izveštava se u časopisu New Scientist. Naučnicima je poznato da je kameleonov jezik obložen posebnim tkivima koja su povezana s jednim „mišićem koji ubrzava pokrete“. Holandski istraživači su pomoću usporenog video-snimka ustanovili da samo 200 milisekundi pre nego što izbaci jezik, „kameleon aktivira taj mišić za ubrzavanje kako bi nakupljenu energiju preneo u tkiva kojima je njegov jezik obložen, pri čemu se ona sklapaju poput delova teleskopa. Kad kameleon napada, akumulirana energija se može osloboditi za samo 20 milisekundi, zahvaljujući čemu njegov jezik dobija potrebno ubrzanje“ da bi uhvatio plen.

Britancima ponestaje vere

Rezultati jedne ankete sprovedene među 10 000 ljudi iz deset zemalja pokazali su da se Britanija „nalazi među zemljama u kojima religija ima najmanji uticaj... s najmanjim brojem religioznih osoba i najmanje religioznih aktivnosti“, piše londonski The Times. Iako je 46 posto Britanaca izjavilo da oduvek veruje u Boga, samo su dve zemlje, Rusija i Južna Koreja, imale manji procenat vernika. Više od 90 posto ljudi u Nigeriji, Indoneziji i Libanu veruje da pripada pravoj religiji, dok je u Britaniji takvo uverenje izrazilo samo 30 posto ljudi. U većini zemalja je više od 80 posto anketiranih smatralo da vera u Boga čini čoveka boljim, sa čim se složilo samo 56 posto Britanaca. Dok je 85 posto ispitanika u Sjedinjenim Državama, 99 posto u Indoneziji i 83 posto u Meksiku izjavilo da veruje da je Bog stvorio svemir, samo 52 posto Britanaca je bilo takvog mišljenja. Kada su učesnici u anketi upitani da li bi svet bio mirnije mesto da nema religije, potvrdno je odgovorilo 6 posto ispitanika u Sjedinjenim Državama, 9 posto u Indiji i 11 posto u Izraelu, dok je u Britaniji takav odgovor dalo 29 posto anketiranih!