Venecija — „grad na vodi“
Venecija — „grad na vodi“
Od dopisnika Probudite se! iz Italije
„Veličanstvenog li grada na vodi. Njegove široke i uske ulice pohodi more, dok se uz njegove mramorne palate privija slano morsko rastinje“ (Samjuel Rodžers, engleski pesnik, 1822).
OVAJ ’veličanstveni grad‘ je Venecija. Kao nekadašnji glavni grad velike republike, Venecija se mogla pohvaliti viševekovnom dominacijom velikim područjima na kopnu i prevlašću nad morem. Kako je i zašto ovaj grad podignut „na vodi“? Na čemu se zasnivala njegova slava? Kako je došla svom kraju i šta je preostalo od pređašnjeg sjaja Venecije?
Nepristupačan teren
Venecija, smeštena usred lagune na severozapadnom delu Jadranskog mora, prostire se na 118 ostrva. Reke koje se u blizini ulivaju u more donose puno mulja u plitke priobalne vode. Igra struja i plime i oseke formirala je lanac peščanih sprudova zatvarajući mirnu lagunu dugu oko 51 i široku čak 14 kilometara. Tri uska izlaza na more omogućavaju nadiranje i do metar visoke plime, kao i odvijanje pomorskog saobraćaja. Jedan izvor navodi: „Vekovima je laguna bila zadnja stanica za gust trgovački saobraćaj koji se odvijao Jadranskim morem i niz reke i puteve iz pravca srednje i severne Evrope.“
Izučavaoci su zaključili da je grad nastao negde između petog i sedmog veka n. e., kada su varvari počeli da naviru sa severa, spaljujući i pljačkajući sve pred sobom. Ljudi su bežali pred njima i mnogi su utočište pronašli na ne baš pristupačnim, ali bezbednim ostrvima lagune.
Drevni dokumenti ukazuju na to da su prve građevine ovde podignute na temeljima od drvenih stubova zabijenih u blato i povezanih tankim granama i trskom. Kasnije su stanovnici Venecije gradili kuće od kamena na temelju sačinjenom od hiljada drvenih stubova. U međuvremenu, grupa ostrva Rialto, koja je kasnije postala centar grada, često je bila plavljena i nije predstavljala dovoljno stabilno, a ni dovoljno veliko tlo za osetan priliv doseljenika. Trebalo je povećati površinu ostrva primitivnim sistemima isušivanja zemljišta. Tako su iskopani kanali za brodove i ostrvo je ojačano kako bi moglo da podnese težinu građevina koje će se izgraditi. Kanali sa mostovima koji omogućavaju pešacima da prelaze s jednog ostrva na drugo, postali su ulice.
Nastanak i uspon republike
Nakon pada Zapadnog rimskog carstva, ostrva lagune su potpala pod uticaj Vizantijskog carstva, čiji je glavni grad bio Konstantinopolj, sada Istanbul. Međutim, zajednice u laguni su se pobunile i stekle nezavisnost. Tako se Venecija našla u situaciji koja je opisana kao neobičan „položaj [jednog] malog nezavisnog... vojvodstva, teritorijalno izolovanog između dva velika carstva“, Franačkog i Vizantijskog. Taj neobičan položaj omogućio je da se grad razvije i postane veliki „trgovački posrednik“.
U vekovima koji su usledili, Venecija je pokazala svoju vojnu snagu u ratu s velikim silama Sredozemlja, među kojima su bili i Saraceni, Normani i Vizantinci. Venecija je iz svih tih okršaja izašla kao najjača, ali tek pošto je pomogla da 1204. u četvrtom krstaškom ratu bude uništen njen najljući rival Konstantinopolj. Ona je već imala razvijeno tržište na priobalju Crnog i Egejskog mora, kao i u Grčkoj, Konstantinopolju, Siriji, Palestini i na Kipru i Kritu. Zato je iskoristila pad Vizantijskog carstva da veliki deo dotadašnjeg tržišta pretvori u kolonije.
„Gospodarica Sredozemlja“
Još u 12. veku, iz ogromnog brodogradilišta u Veneciji svakih nekoliko sati izlazila je po jedna potpuno opremljena galija. Proizvodili su se staklo i skupoceni materijali — čipka, brokat, damast i somot. Lokalni i strani trgovci doneli su sa zapada oružje, konje, ćilibar, krzno, drvnu građu, vunu, med, vosak i robove. Iz islamskih sredozemnih zemalja uvezeni su zlato, srebro, svila, začini, pamuk, boje za tkaninu, slonovača, parfemi i mnogo čega drugog. Gradske vlasti su pažljivo oporezivale svu robu koja je dolazila na njihovo tržište ili se izvozila.
Ukrašena delima čuvenih arhitekti i umetnika, kao što su Paladio, Ticijan i Tintoreto, Venecija je opisana kao la serenissima — „najsvetlija“, to jest „veličanstvena“. Zato se s pravom moglo reći da je ona „gospodarica Sredozemlja... najbogatiji i najnapredniji trgovački centar civilizovanog sveta“. Tako je to bilo vekovima. Njena moć počela je da slabi tek u 16. veku, kada su glavni trgovački putevi bili usmereni preko Atlantika do Novog sveta.
Kolonije Venecije, rasute po Sredozemlju, nikada nisu bile geografski a ni društveno povezane, niti su bile ujedinjene pod jednom vladavinom. Zato je njihov gubitak bio neizbežan. Okolne sile su Veneciji otimale jedan po jedan posed, sve dok konačno Napoleon I nije osvojio sam grad i predao ga Austriji. Godine 1866, Venecija je postala deo Italije.
Nestvaran grad
Za mnoge, obilazak Venecije je poput povratka u prošlost dvesta ili trista godina. Ovde vlada posebna atmosfera.
Jedna odlika grada je mir. Pešačka zona u uskim uličicama uglavnom je odvojena od vodenog saobraćaja, dok se na nekim mestima proteže duž kanala ili ga opkoračuje karakterističnim lučnim kamenim mostovima. Jedina motorna vozila su čamci, pošto su ulice „popločane“ vodom. Grad je neverovatno slikovit. Trg sv. Marka sa bazilikom, zvonik i predivni dokovi, gde se zelena laguna kupa u suncu, veoma su inspirativni za umetnike.
Prepune bašte kafića na glavnom trgu privlače kako turiste tako i meštane. Ovde možete uživati u piću ili sladoledu dok slušate muziku malih orkestara klasične muzike. Dok sedite posmatrajući prolaznike i divite se izvrsnoj arhitekturi koja vas okružuje, bez ijednog automobila na vidiku, može vam se zaista učiniti da ste se vratili u prošlost.
Onima koji se interesuju za umetničke vrednosti, ovaj grad zaista ima šta da ponudi. U njegovim brojnim palatama, muzejima i crkvama nalaze se slike mnogih poznatih umetnika. Ali, neki posetioci se jednostavno zadovoljavaju time da šetaju uskim ulicama i posmatraju neobične prizore. Mnoštvo prodavnica turistima nudi proizvode po kojima je grad čuven — čipku i vezene stvari sa ostrva Burano i izvrstan kristal i staklene predmete sa ostrva Murano. Vozeći se vaporetom, to jest motornim čamcem, što predstavlja poseban doživljaj, možete brzo stići do ovih ostrva i videti kako ti proizvodi nastaju.
Monumentalne palate sa lukovima u obliku šiljka svedoče o davnašnjem uticaju orijentalne kulture. Čuveni most Rialto na Velikom kanalu, glavnom gradskom putu, i sjajne crne gondole koje nečujno klize ispod njega privlače pažnju posetilaca.
Borba za opstanak ne prestaje
Dva veka nakon pada „veličanstvene republike“, Venecija se još uvek bori za opstanak, ali u jednoj drugačijoj bici. Zbog previsokih cena nekretnina, manjka posla i malo modernih objekata, broj stanovnika u istorijskom centru grada je sa 175 000, koliko je iznosio 1951, do 2003. godine opao na svega 64 000. Složeni društveni i ekonomski problemi zahtevaju rešenje. Između ostalog, postavlja se pitanje kako će se i da li će se uopšte oronuli grad moći obnoviti.
Tokom 1920-ih, podignuta je nova industrijska zona na kopnu u nadi da će pospešiti lokalnu ekonomiju. Kroz lagunu je prokopan dubok kanal kako bi tankeri mogli da dođu do rafinerija. Razvoj industrije je doprineo otvaranju novih radnih mesta, ali se takođe smatra odgovornim za zagađenje i nastanak opasnih visokih plima acqua alta (visoka voda), koje sve češće i češće plave veliki deo istorijskih znamenitosti grada.
Dobro je poznato da je delikatan prirodni mehanizam koji čine životna sredina lagune i kretanje njenih voda, presudan za opstanak grada. Još 1324, Venecijanci su se latili kolosalnog inženjerijskog poduhvata da skrenu reke koje su pretile da zaguše lagunu muljem. U 18. veku, napravili su nasipe kako bi zaustavili Jadran u njegovim osvajačkim pohodima na lagunu.
Izgleda da je sada situacija teža nego ikada. Iako se gaji nada da je konačno rešen problem spuštanja tla, do čega je došlo usled korišćenja podzemnih voda u industriji, nivo mora u celom svetu nastavlja da raste. Osim toga, područje lagune je smanjeno isušivanjem tla i ravnoteža je narušena. Visoki vodostaj je dugo predstavljao pretnju, ali nikada kao sada. Na početku 20. veka, Trg sv. Marka je bio plavljen pet do sedam puta godišnje. Vek kasnije, samo tokom 2000. godine, to se desilo 80 puta.
Izuzetno istorijsko i umetničko nasleđe Venecije, kao i problemi s kojima se ona suočava, privlače međunarodnu pažnju. Donose se posebni zakoni s ciljem da se grad zaštiti od visokog vodostaja i da se životna sredina sačuva, a da se pri tom ne ugrozi funkcionisanje njegove luke i svakodnevni život stanovnika. Međutim, još uvek nije pronađeno najbolje rešenje.
Oko kanala su podignuti veći nasipi, neka područja su dobro popločana kako voda ne bi izbijala na površinu, a više nema problema ni sa odvodnim kanalima kada dođe acqua alta. Najspornija je gradnja sistema pokretnih barijera duž ulaza u lagunu, koje bi se podizale prilikom visokog vodostaja.
To je zaista veoma obuhvatan posao. ’Veličanstveni grad na vodi‘ svedoči o sjajnoj prošlosti, ali kao što su mnogi pisci zapazili, postoji opasnost da bude pretvoren u „muzej u kom se posetioci neće obazirati na potrebe njegovih stanovnika ili će ih čak isterati“. Venecija je dugo vodila borbu s problematičnim prirodnim okruženjem, ali sada bi „odbrana grada od voda bila uzaludna osim ako ne bi bila propraćena društvenom i ekonomskom obnovom grada i naseljavanjem, što bi dovelo do njegovog procvata i oživljavanja“.
[Mapa na 16. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Venecija
[Slika na 16. strani]
Most Rialto na Velikom kanalu
[Slika na stranama 16, 17]
San Đorđo Mađore
[Slika na 17. strani]
Santa Marija dela Salute
[Slika na 18. strani]
Restorani na Velikom kanalu
[Slika na 19. strani]
Poplavljen Trg sv. Marka
[Izvor]
Lepetit Christophe/ GAMMA
[Izvori slika na 16. strani]
Karta: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.; fotografija u pozadini: © Medioimages