Kapoera — ples, sport ili borilačka veština?

Od dopisnika Probudite se! iz Brazila

„Ravnoteža i gipkost akrobatike, gracioznost i snaga plesa, brzina i veština borbe, i ritam muzike.“

TAKO je jedan pisac opisao suštinu brazilske veštine koja se zove kapoera. Prema jednom autoru, kapoera je postala „pravi globalni fenomen“.

Koreograf i istraživač Edvard Lunda naziva je „jedinstvenim spojem plesa, borilačke veštine, igre i rituala“. The New Encyclopædia Britannica koristi izraz „narodna igra“. Kako se kapoera izvodi? Igrači i gledaoci formiraju krug, unutar kog „dva čoveka okrenuta jedan prema drugom, uz pratnju berimboa (jedne vrste žičanog instrumenta), simuliraju zadavanje i blokiranje udaraca, baš kao u pravoj borbi“.

Oko porekla kapoere vodi se poprilična rasprava. Ipak, mnogi istraživači smatraju da ona potiče od afričkih plemenskih plesova i rituala. U Brazil je očigledno dospela u eri trgovine robljem. Decenijama su taj ples izvodili robovi — uprkos nastojanjima robovlasnika da uguše afričku kulturu.

Jedan brazilski pisac piše da nakon ukidanja ropstva u Brazilu 1888, za „oslobođene robove nije bilo mesta u postojećem društveno-ekonomskom sistemu“. Zbog toga su mnogi bivši robovi postali članovi bandi, primenjujući veštinu kapoere u žestokim uličnim tučama. Naoružane noževima i palicama, te bande su ljudima uterivale strah u kosti.

Časopis Planet Capoeira potvrđuje da se na ulici izvodila „opasna vrsta“ ovog plesa. On objašnjava: „Učitelji kapoere izbacili su sve graciozne pokrete koji nisu bili primenjivi u pravoj borbi. Primera radi, udarci nogom bili su niži i usmereni ka telu umesto ka glavi. Ruke su se koristile za različite varke i udarce u telo, a prstima se izvodio napad u predelu očiju protivnika. Nije bilo muzičke pratnje, premeta preko glave niti akrobacija, osim onih koje su bile korisne za borbu.“ Zbog svega ovoga, ne iznenađuje što je 1890. kapoera bila zabranjena u celoj zemlji. Onima koji su kršili zabranu sledila je zatvorska kazna, zatim do 30 udaraca bičem, pa čak i deportacija.

Manuel dos Reis Mašado, među poklonicima kapoere poznat kao Mestre Bibma, otvorio je 1930-ih školu te veštine. Naravno, to nije smeo da obelodani, pošto je kapoera još uvek bila zakonom zabranjena. Godine 1937, nakon odobrenja brazilskog predsednika Žetulia Vargasa, kapoera je dobila status nacionalnog brazilskog sporta. Procenjuje se da se danas dva i po miliona Brazilaca bavi ovom veštinom, koja se može naučiti u mnogim javnim institucijama, kao što su škole, univerziteti i vojne akademije.

 Narodna igra ili borilačka veština?

Premda kapoera po nekim pokretima podseća na ples, mnogi je i dalje smatraju borilačkom veštinom. Augusto, koji ju je naučio od svog oca, uveren je da „ona podstiče na nasilje i krši načela mira i ljubavi, bez obzira na to što liči na ples“. On zapaža: „U trenutku besa, primenom kapoere lako možete povrediti nekoga.“ Čak i kada izvođači nastoje da izbegnu fizički kontakt, jedan pokret u pogrešnom trenutku može dovesti do ozbiljnih povreda.

Osim toga, mnogi smatraju da kapoera ima snažan religiozni prizvuk. Pedro Morais Trindade, učitelj kapoere iz brazilske države Baija, opisuje je kao „spoj tela i duha“, i dodaje: „Ako na kapoeru gledate samo kao na sport, umanjujete njenu istorijsku vrednost i principe na kojima se zasniva.“ Edmilson, iz Niteroja u državi Rio de Žaneiro, koji se kapoerom bavio osam godina, zapaža: „Neke čule [pesme] i rituali koji se izvode uz kapoeru očigledno su povezani sa spiritizmom.“

Nakon pažljivog ispitivanja biblijskih načela, Edmilson i Augusto, spomenut ranije, prestali su da se bave kapoerom. Tu odluku su doneli jer smatraju da je njihovo duhovno i fizičko zdravlje suviše dragoceno da bi ga izložili riziku. Iako su nekada uživali u zaraznom ritmu i gracioznim pokretima kapoere, oni su ustanovili da se ona ne može uskladiti s Biblijom, koja ljude podstiče da se ’više ne uče boju‘ (Isaija 2:4).

[Slika na 23. strani]

Kapoera se izvodi uz pratnju „berimboa“ i „atabaka“, tradicionalnih brazilskih muzičkih instrumenata