Trešnjini cvetovi — nežne latice čija lepota pleni

Od dopisnika Probudite se! iz Japana

JOŠ od drevnih vremena, u Japanu se veliča lepota sakure — rascvetale japanske trešnje. Njen cvet s nežnim laticama omiljeniji je od sveg drugog cveća i zauzima značajno mesto u istoriji i kulturi Japana. U stvari, zavisno od konteksta, reč „cvet“ na japanskom može značiti isto što i sakura. Japanci su već više od hiljadu godina očarani trešnjinim cvetovima.

Bezbrojna graciozna stabla trešanja krase japanska ostrva. Ne morate putovati daleko da biste videli jednu od oko 300 vrsta koje ovde rastu. Trešnjin cvet najčešće ima pet latica s neravnim rubovima, mada ih cvetovi nekih vrsta imaju mnogo više. Nekoliko cvetova sačinjava jednu cvast. Latice mogu biti različitih boja — ima ih skoro potpuno belih pa do ružičastih, neke su čak tamnocrvene, a ima i onih s nežnim prelaznim nijansama. Oblik i boja ovih cvetova od davnina se povezuju sa simbolima čistoće i jednostavnosti.

Trešnja u punom cvatu je veoma privlačan prizor. Dok se kupa u blagim sunčevim zracima koji se probijaju kroz oblake, njene otmene latice blistaju ružičastobelim sjajem. Još više očarava pogled na mesta na kojima raste više stabala.

Veličanstven prizor

Planine Jošino su poznate po belim trešnjinim cvetovima. To je područje na kom se nalaze četiri ogromne „šume“ s preko 100 000 stabala trešnje. Jedan deo se naziva Hitome Senbon, što znači ’pogled na hiljadu trešanja‘. I zaista, dokle god vam pogled dopire, beli cvetovi obasjavaju okolne padine, stvarajući utisak da su prekrivene snegom. Stoga ne iznenađuje što se svake godine ovde okupi više od 350 000 ljudi, koji žele da posmatraju taj veličanstven prizor!

U zavisnosti od toga na koji su način raspoređena stabla, mogu se dobiti očaravajući efekti. Na primer, trešnje koje su zasađene u paralelnim nizovima tako da im se grane dodiruju, formiraju svojevrstan ’tunel‘. Zamislite kako hodate kroz njega po tlu koje je posuto laticama, dok iznad vas bujne rascvetale grane oblikuju ružičastobeli baldahin.

Međutim, ovi nežni cvetovi ne traju dugo — oni blistaju punim sjajem svega dva-tri dana a zatim opadaju. Kada je vreme loše, taj period je još kraći.

Hanami — izlet pod trešnjama

Cvetna „poplava“ počinje tokom januara u južnom delu japanskog arhipelaga, u Okinavi, i postepeno se širi prema severu, do Hokaida gde trešnje cvetaju krajem maja. Ova pojava se naziva i talas trešnjinog cveta. O njoj se redovno izveštava na televiziji, radiju, u novinama, pa čak i na Internetu. Na vest da su trešnje procvetale, milioni ljudi hitaju na mesta gde se mogu diviti njihovoj lepoti.

 Običaj hanami, to jest „posmatranje cveća“, potiče iz daleke prošlosti. Naravno, u pitanju su trešnjini cvetovi. Već u periodu Heian (794-1185), plemstvo je priređivalo zabave na kojima su se divili ovim cvetovima. Godine 1598, vrhovni vojni zapovednik po imenu Hidejoši Tojotomi priredio je jednu takvu zabavu pored hrama Dajgoji u Kjotu. Svi zemljoposednici i ostali istaknuti gosti okupili su se ispod rascvetalih trešanja i recitovali pesme u kojima se izražavalo divljenje trešnjinim cvetovima. Žene su nosile odeću s motivima koji su odražavali lepotu sakure.

U periodu Edo (1603-1867), i običan narod je prihvatio ovaj oblik razonode — uživanje u izletima pod rascvetalim stablima trešanja. Zajedno s porodicom i prijateljima ljudi su jeli, pili, pevali, igrali i divili se lepoti cvetova. Hanami je i danas popularan običaj. Mnoštvo Japanaca odlazi na svoja omiljena mesta, da bi u miru uživali u raskošnoj lepoti latica.

Nezaobilazan motiv

Sakura je nezaobilazan motiv koji prožima čitavu japansku istoriju i kulturu. Često se javlja u literaturi, poeziji, pozorištu i u muzičkim delima. Umetnici su vekovima pokušavali  da dočaraju blistavu lepotu trešnjinih cvetova na različitim rukotvorinama, od grnčarije do paravana.

I samuraji su se divili lepoti sakure. Pošto su bili bezrezervno odani svom gospodaru, od njih se očekivalo da u svakom trenutku budu spremni da žrtvuju život za njega. Za njih su trešnjini cvetovi bili simbol prolaznosti života. U vezi s tim, delo Kodansha Encyclopedia of Japan komentariše: „Pošto trešnjini cvetovi traju veoma kratko i zatim opadaju, oni su takođe postali odgovarajući simbol japanskog osećaja za lepo, simbol prolazne lepote.“

Japanci su i danas opčinjeni lepotom sakure. Njeni cvetovi su čest ukras na ljupkim kimonima. Oni su uobičajen motiv i na predmetima za domaćinstvo, na ešarpama i odeći. Ovaj cvet je toliko omiljen da će roditelji svoju prelepu novorođenu devojčicu s ponosom nazvati Sakura, u čast trešnjinog cveta.

Krhki i nežni, ali ipak dovoljno moćni da utiču na kulturu jednog naroda, trešnjini cvetovi su izvanredan primer prefinjene lepote koja se može naći među Stvoriteljevim veličanstvenim delima.

 [Okvir/Slika na 15. strani]

Rascvetale trešnje

Kvalitetno trešnjino drvo može se koristiti za rezbarenje, izradu nameštaja i štamparskih matrica. Ali to nije razlog zbog kog se ovo drvo u Japanu ceni više od ostalih. Nije u pitanju ni plod. Za razliku od svojih rođaka iz drugih delova sveta, japanska trešnja se gaji uglavnom zbog cvetova koji su osvojili mnoga srca.

Mladice japanske trešnje lako se mogu dobiti iz semena. Zato se trešnje sade duž rečnih obala i glavnih puteva, kao i u brojnim parkovima i vrtovima širom ove zemlje.

[Okvir na 15. strani]

Cvetna mećava

Kada trešnje raspu mnoštvo svojih latica, izgleda kao da je pao ružičasti sneg. Iznenada i bez upozorenja, latice opadaju s grana i lagano putuju ka tlu. Snažan nalet vetra može stvoriti pravu cvetnu mećavu, rasipajući latice svuda unaokolo. Japanci ovu pojavu nazivaju sakura fubuki, to jest mećava trešnjinih cvetova. Nakon nje, tlo ispod drveća izgleda kao da je prekriveno raskošnim ružičastim tepihom. U prirodi postoji malo prizora koji odišu takvim spokojstvom kao te nežne latice rasute po tlu.

[Slika na stranama 16, 17]

„Hanami“ — druženje pod rascvetalim trešnjama

[Slika na 17. strani]

’Tunel od trešanja‘