Upoznajte „staru damu  iz ulice Šivaća igla“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

NJENA velelepna rezidencija okružena je masivnim zidovima bez prozora. Na ulazu stoje vratari koji nose sjajne ružičaste frakove, crvene prsluke i crne cilindre. Diskretno postavljene kamere motre na njene posetioce. Ko je ta „stara dama iz ulice Šivaća igla“ i zašto joj je potrebna takva zaštita?

„Stara dama“ o kojoj je reč zapravo je Engleska banka, jedna od vodećih svetskih finansijskih institucija. Ali, kako je jedna banka dobila tako neobičan naziv? Ulica Šivaća igla nalazi se u delu Londona koji je nekada bio poznat po mnoštvu razvijenih esnafa. Njen naziv verovatno potiče od tri igle sa amblema jedne tamošnje kompanije za proizvodnju igala. U svom govoru u Parlamentu, oko sto godina nakon osnivanja banke, Ričard Šeridan, političar i dramski pisac, opisao ju je kao „staru gospođu iz poznatog grada koji ima dugu istoriju“. Karikaturista Džejms Gilrej odmah ju je povezao s likom starice, i od tada se banka popularno naziva „stara dama iz ulice Šivaća igla“.

Potreba za nacionalnom bankom

U Londonu 17. veka, glavnu reč u bankarskim poslovima vodili su zlatari. To je prilično dobro funkcionisalo sve dok vladari iz porodice Stjuart nisu počeli bespovratno da uzajmljuju novac. Vodeći bankari među zlatarima na kraju su bankrotirali, usled čega je vlada ostala bez novca koji joj je hitno bio potreban za rat s Francuskom.

Kada su 1689. krunisani Vilijam III i njegova supruga Meri II, mnogi su javno tražili da se osnuje nacionalna banka kojoj bi bio poveren državni novac. Bilo je više zainteresovanih, a Parlament je, uprkos snažnom protivljenju, prihvatio ponudu škotskog trgovca Vilijama Patersona. Vlada je pozvala građane Londona da banci pozajme novac, očekujući početni kapital od 1 200 000 funti (1 700 000 evra). Za uzvrat se obavezala da će zajmodavcima vratiti novac s kamatom od 8 posto i uključiti ih u rad banke. Novac je obezbeđen u roku od dve sedmice, tako da je 1694. Engleska banka počela da posluje.

Četrdeset godina kasnije, banka je preseljena u ulicu Šivaća igla. Zdanje u kom se banka danas nalazi podignuto je 1930-ih. Ima šest spratova i ogromne podzemne trezore, a zauzima površinu od čak 1,2 hektara.

Usponi i padovi

Klijenti koji su polagali novac u banku isprva su kao potvrdu dobijali rukom pisane priznanice koje su imale ulogu današnjih novčanica. Donosilac ih je kasnije mogao zameniti za zlato ili kovani novac. Naravno, ako bi svi klijenti istovremeno potraživali svoj novac, banka bi se našla u opasnosti od bankrota. Takvih slučajeva je bilo nekoliko. Na primer, rat s Francuskom je 1797. ponovo doveo zemlju do ivice finansijskog kraha. Kada su ulagači u panici povukli svoja sredstva, banci je ponestalo gotovine i zato je naredne 24 godine morala da umesto zlata izdaje novčanice u malim apoenima. Upravo je u tom „periodu restrikcije“ banka postala poznata kao „stara dama iz ulice Šivaća igla“. Na brzinu pripremljene novčanice prosto su mamile falsifikatore, kojima je u to vreme pretila stroga kazna. Tako je više od 300 njih obešeno.

Godine 1780, banku je zadesila još jedna neprilika, ovog puta malo drugačije vrste. Naime, tada su izbili nemiri prilikom kojih su izgrednici pokušali da zauzmu njenu zgradu. Od tada pa sve do 1973, oko zgrade banke je svake noći patrolirao odred vojnika koji su čuvali državno zlato.

Britanska funta i novčanice Engleske banke postale su tokom 19. veka najjača svetska valuta. Međutim, kada je nastupio Prvi svetski rat situacija se promenila. Taj sukob je skupo koštao državu. Kada je mnoštvo ulagača pohrlilo da novčanice zameni za zlato, zlatnih novčića je ponestalo. Zato su oni zamenjeni novčanicama u malim apoenima, a zlatni kovani novac trajno je povučen iz upotrebe. Godine 1931, Britanija se potpuno odrekla takozvanog zlatnog standarda, što je značilo da vrednost funte sterlinga više nije bila određena količinom zlata.

Banka je bila u privatnom vlasništvu od osnivanja pa sve do 1946. kada ju je preuzela vlada.

Zaposlena „stara dama“

Engleska banka je centralna banka. Ona ima ulogu bankara države tako što pruža vladi predloge u domenu finansijske politike i obezbeđuje maksimalnu moguću stabilnost nacionalne valute određivanjem visine kamatnih stopa. Među njene klijente spadaju kako komercijalne banke tako i centralne banke drugih zemalja. U njenim podzemnim trezorima čuvaju se zlatne rezerve zemlje. Pod kontrolom banke, na jednom bezbednom mestu van Londona štampaju se nove novčanice.

Smešten u blizini početnog meridijana, grad London nikada ne spava. Engleska banka igra u njemu važnu ulogu. Sve što se odvija iza njenih masivnih zidova bez prozora na kraju će se odraziti na ostale svetske finansijske institucije. Da, „stara dama iz ulice Šivaća igla“ radi kao i obično, budno pazeći na državnu kasu.

[Slika na 24. strani]

Osnivačka povelja banke, 1694.

[Slika na 24. strani]

Rukom pisana novčanica od pet funti iz 1793.

[Slika na 24. strani]

Ulica Šivaća igla, 1794.

[Slika na 24. strani]

Zlatna funta sterlinga iz 1911.

[Slika na 24. strani]

Deo prve karikature Džejmsa Gilreja iz 1797.

[Slika na 25. strani]

Novčanica od deset šilinga iz 1928.

[Slika na 25. strani]

Zgrada u kojoj se banka nalazi od 1939.