Baštovanstvo vam može koristiti

DA LI uživate u baštovanstvu? Taj hobi vam može doneti i više od zadovoljstva. Londonske novine Independent izveštavaju da su istraživači ustanovili da je „baštovanstvo dobro za zdravlje, da smanjuje nivo stresa, spušta krvni pritisak i čak produžava život“.

„Nakon stresnog dana prepunog obaveza, veliko je olakšanje doći kući i zabaviti se poslom u svojoj bašti“, kaže spisateljica Gej Serč. Ne samo što baštovanstvo donosi koristi i što je zanimljivo, ono čak može biti bolje od vežbanja u teretani. Kako to? Prema Serčovoj, „poslovi kao što su kopanje i grabuljanje predstavljaju dobre vežbe, pri čemu se sagoreva više kalorija nego prilikom vožnje bicikla“.

Održavanje bašte naročito koristi starijima. Očekivanje novog izdanka, to jest mladice pomaže im da imaju pozitivan stav. Osim toga, „bašta je poput leka protiv bolova i tegoba“ starosti, navodi dr Brigid Bordman iz britanskog Kraljevskog društva za hortikulturu. Stariji se često osećaju obeshrabreno zbog toga što sve više zavise od drugih. Međutim, kao što dr Bordman kaže, „potreba da se stvari drže pod kontrolom može se zadovoljiti time što sami izabiramo šta ćemo uzgajati, kako ćemo urediti baštu i kako ćemo o njoj voditi računa. Na taj način zadovoljena je i naša potreba da brinemo o nečemu“.

Mentalno obolele osobe uglavnom su opuštene kada rade u prelepom, mirnom okruženju. Osim toga, uzgajanje cveća ili namirnica za druge može pomoći tim osobama da povrate samopouzdanje i samopoštovanje.

Međutim, oni koji se bave baštovanstvom nisu jedini koji imaju koristi od zelenila. Profesor Rodžer Ulrih sa Univerziteta u Teksasu testirao je grupu ljudi izlažući ih stresnim situacijama. Mereći puls i krvni pritisak, otkrio je da su se oni koji su vreme provodili okruženi zelenilom i drvećem brže oporavili od onih koji to nisu činili. Pomoću sličnog testa otkrio je da je pacijentima nakon operacije koristilo kada su iz bolničke sobe imali pogled na drveće. U poređenju s drugim pacijentima, oni su se „brže oporavili, pre su otišli kući, trebalo im je manje lekova protiv bolova i manje su se žalili“.