Ko je ’jedini istiniti Bog‘?

ISUS se često molio Bogu, koga je nazivao svojim Ocem, i poučio je i druge da to čine (Matej 6:9-11; Luka 11:1, 2). Kada se samo nekoliko sati pre smrti pomolio sa apostolima, rekao je: „Oče, došao je čas; proslavi svog sina, da tvoj sin proslavi tebe. A ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:1, 3).

Zapazite da je Isus ovu molitvu uputio onome koga je nazvao ’jedinim istinitim Bogom‘. U nastavku molitve ukazao je na to da Bog ima uzvišeniji položaj od njega: „A sada ti, Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe pre nego što je svet postao“ (Jovan 17:5). Pošto se Isus molio da bude kod Boga, kako bi on istovremeno mogao biti ’jedini istiniti Bog‘? Hajde da osmotrimo ovo pitanje.

Isusov položaj na nebu

Nekoliko sati nakon što je izgovorio ovu molitvu, Isus je bio pogubljen. Ali, u beživotnom stanju bio je kratko — od petka popodne do nedelje ujutro (Matej 27:57–28:6). „Tog Isusa je Bog uskrsnuo“, rekao je apostol Petar, „čemu smo svi mi svedoci“ (Dela apostolska 2:31, 32). Da li je Isus mogao da uskrsne samog sebe? Ne, jer prema Bibliji mrtvi „ništa ne znaju“ (Propovednik 9:5). Isusa je iz mrtvih podigao njegov nebeski Otac, ’jedini istiniti Bog‘ (Dela apostolska 2:32; 10:40).

Kratko nakon toga, religiozni progonitelji su ubili Isusovog učenika Stefana. Pre nego što je bio kamenovan, Stefan je imao jednu viziju. On je rekao: „Evo vidim nebesa otvorena i Sina čovečjeg kako stoji s desne strane Bogu“ (Dela apostolska 7:56). Stefan je video Isusa, „Sina čovečjeg“, kako „stoji s desne strane Bogu“, to jest podupire njegov suverenitet, isto kao kada je bio ’kod Boga‘ pre nego što je došao na zemlju (Jovan 17:5).

Kasnije, nakon Stefanovog pogubljenja, Isus se na čudesan način pojavio Savlu, koji je poznatiji po rimskom imenu Pavle (Dela apostolska 9:3-6). Kada je bio u Atini, Pavle je govorio o ’Bogu koji je stvorio svet i sve što je na njemu‘. Rekao je da će taj Bog, ’jedini istiniti Bog‘, ’suditi celoj nastanjenoj zemlji u pravednosti posredstvom čoveka koga je odredio za to, i pružio garanciju svim ljudima  time što ga je uskrsnuo iz mrtvih‘ (Dela apostolska 17:24, 31). Ovde je apostol Pavle opisao Isusa kao „čoveka“ — manjeg od Boga — koga je Bog vratio u nebeski život.

Apostol Jovan je takođe ukazao na to da je Isus podređen Bogu. Jovan je rekao da je svoje Jevanđelje napisao kako bi njegovi čitaoci verovali da „Isus jeste Hrist, Sin Božji“ — a ne sam Bog (Jovan 20:31). Osim toga, Jovan je u jednoj viziji video „Jagnje“, koje se u njegovom Jevanđelju poistovećuje sa Isusom (Jovan 1:29). U toj viziji, Jagnje se nalazi na nebu sa 144 000 onih za koje apostol kaže da su „kupljeni [to jest uskrsnuti] sa zemlje“. On objašnjava da tih 144 000 imaju „ime [Jagnjeta] i ime njegovog Oca napisano na svojim čelima“ (Otkrivenje 14:1, 3).

Mogu li „Jagnje“ i ’njegov Otac‘ biti ista osoba? Očigledno je da to nije moguće. U Bibliji postoji jasna razlika između njih. Čak imaju različita imena.

Ime Jagnjeta i ime Oca

Kao što smo upravo videli, Božjem Sinu, Jagnjetu, bilo je dato ime Isus (Luka 1:30-32). Koje je ime njegovog Oca? Ono se u originalnim biblijskim tekstovima pojavljuje više hiljada puta i glasi Jehova. Nažalost, Božje ime je u mnogim biblijskim prevodima zamenjeno izrazima „Gospod“ i „Bog“. Na primer, u fusnoti za Postanje 2:5, u prevodu dr Luje Bakotića, stoji: „Gospod upotrebljujemo na mesto jevrejskoga Jehova.“ Ipak, u mnogim Biblijama, prevodioci su vratili Božje ime na mesto koje mu pripada.

Biblija American Standard Version iz 1901. godine, značajan je primer prevoda u kom se dosledno koristi Božje ime, Jehova. U predgovoru se navodi: „Nakon pažljivog razmatranja, prevodioci su došli do jednodušnog zaključka da jevrejskom praznoverju, prema kom je božansko ime previše sveto da bi se izgovaralo, više ne treba pridavati važnost u engleskom, niti u bilo kom drugom prevodu Starog zaveta. Na sreću, to se uvažava u brojnim savremenim prevodima koje su sastavili misionari.“ a

Odakle potiče doktrina o Trojstvu?

Šta je onda sa učenjem da su Jehova i Isus jedan isti Bog, kao što to naučava doktrina o Trojstvu? Časopis The Living Pulpit, u izdanju april-jun 1999, definiše Trojstvo na sledeći način: „Postoji jedan Bog i Otac, jedan Gospod Isus Hrist i jedan Sveti Duh, tri ’osobe‘... koje su iste, to jest u suštini su jedno... tri osobe od kojih je svaka podjednako Bog, koje su iste po prirodi, ali su ipak različite i imaju svoje lične karakteristike.“ b

Odakle potiče ovo teško razumljivo učenje? Časopis Christian Century, u izdanju od 20-27. maja 1998, citira jednog pastora koji priznaje da je Trojstvo „crkvena a ne Isusova nauka“. Iako Isus nije naučavao Trojstvo, da li je ono u skladu s njegovim drugim učenjima?

Otac je veći od Sina

Isus je poučio svoje sledbenike da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje.“ Biblija kaže da je naš nebeski Otac, koji se zove Jehova, superioran u odnosu na svog Sina. Primera radi, Jehova postoji „od iskona i doveka“, dok se za Isusa kaže da je „prvorođenac svega stvarstva“. Sam Isus je potvrdio da Jehova ima uzvišeniji položaj od njega kada je rekao: „Otac je veći od mene“ (Matej 6:9; Psalam 90:1, 2; Kološanima 1:15; Jovan 14:28). Nasuprot tome, doktrina o Trojstvu se zasniva na verovanju da su i Otac i Sin „podjednako Bog“.

Činjenica da je Otac posebna osoba i da ima uzvišeniji položaj od Sina, istaknuta je i u Isusovim molitvama, kao što je ona koju je uputio pre nego što je pogubljen: „Oče, ako hoćeš, ukloni ovu čašu [to jest sramnu smrt] od mene. Ali, neka ne  bude moja volja nego tvoja“ (Luka 22:42). Ako su Bog i Isus ’u suštini jedno‘, kao što naučava doktrina o Trojstvu, kako bi se onda Isusova volja, to jest želja, mogla razlikovati od volje njegovog Oca? (Jevrejima 5:7, 8; 9:24).

Nadalje, ako su Jehova i Isus isto, kako to da jedan od njih zna stvari koje drugome nisu poznate? Na primer, kada je govorio o vremenu suda, Isus je rekao: „A o tom danu ili času niko ne zna, ni anđeli na nebu ni Sin, nego Otac“ (Marko 13:32).

Trojstvo i crkva

Ni Isus, ni prvi hrišćani nisu naučavali da je Bog Trojstvo. Kao što je prethodno rečeno, to je „crkveno učenje“. U izdanju časopisa The Living Pulpit iz 1999, koje je govorilo o Trojstvu, navodi se: „Ponekad se stiče utisak da svi misle da je doktrina o trojstvu utvrđeno hrišćansko učenje“. Zatim se dodaje da ta ideja „ne potiče iz Biblije“.

Delo New Catholic Encyclopedia (izdanje iz 1967) detaljno objašnjava doktrinu o Trojstvu i priznaje: „Činjenice ukazuju na to da je verovanje u Trojstvo prihvaćeno krajem četvrtog veka... Formulacija ’jedan Bog u tri Osobe‘ nije bila čvrsto utemeljena, i sigurno nije postala sastavni deo hrišćanskog života i verovanja pre kraja četvrtog veka.“

Martin Verner, profesor na Univerzitetu u Bernu, u Švajcarskoj, izneo je sledeće zapažanje: „Gde god se u Novom Zavetu govori o odnosu između Isusa i Boga, njegovog Oca, bilo da je reč o Isusu kao čoveku ili o njegovoj ulozi Mesije, uvek se razume i jasno ukazuje na to da je on podređen svom Ocu.“ Očigledno je da se ono u šta su verovali Isus i prvi hrišćani znatno razlikuje od učenja o Trojstvu koje danas zastupaju crkve. Ali, postavlja se pitanje: Odakle potiče to učenje?

Poreklo doktrine o Trojstvu

Biblija spominje mnoge bogove i boginje koje su ljudi obožavali, kao što su Astarota, Melhom, Hemos i Moloh (1. Kraljevima 11:1, 2, 5, 7). Čak su mnogi Izraelci starog doba verovali da je Val istiniti Bog. Stoga ih je Jehovin prorok Ilija pozvao da se uvere šta je istina i da se opredele, rekavši: „Ako je Jehova Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim“ (1. Kraljevima 18:21).

Pre Isusovog rođenja bilo je sasvim uobičajeno obožavanje paganskih bogova grupisanih u trijade. ’Ideje o božanskom trojstvu potekle su iz Egipta‘, zapaža istoričar Vil Djurant. Džejms Hastings je u delu Encyclopædia of Religion and Ethics napisao: „U hinduizmu, na primer, srećemo trijadu koju čine Brama, Šiva i Višnu, a u egipatskoj religiji trijadu Ozirisa, Izide i Horusa.“

Prema tome, postoji mnogo bogova. Da li su tako mislili i rani hrišćani? Osim toga, da li su verovali da je Isus Svemoćni Bog?

[Fusnote]

[Slika na 7. strani]

EGIPAT

Trijada: Horus, Oziris i Izida, drugi milenijum pre n. e.

[Slika na 7. strani]

PALMIRA, SIRIJA

Trijada boga Meseca, Gospodara Neba i boga Sunca, oko prvog veka n. e.

[Slika na 7. strani]

INDIJA

Trojedno hinduističko božanstvo, oko sedmog veka n. e.

[Slika na 7. strani]

NORVEŠKA

Trojstvo (Otac, Sin i Sveti duh), oko 13. veka n. e.

[Izvor slike na 7. strani]

Dve gornje fotografije: Musée du Louvre, Paris