Pogled u svet

I to je pasji život

„U Australiji se više novca troši na kućne ljubimce nego na pomoć drugim zemljama“, kaže se u novinama The Sydney Morning Herald. „Prsluci za spasavanje namenjeni psima, dijamantske ogrlice i osveživači daha, samo su neki od proizvoda za kućne ljubimce na koje Australijanci godišnje potroše čitavih 2,2 milijarde dolara [1,3 milijarde evra].“ Džejson Gram, vlasnik prodavnice za kućne ljubimce, kaže da je zapazio da se tokom prošle decenije stav prema kućnim ljubimcima promenio. „Psima je nekada mesto bilo u dvorištu, glodali su koske i borili se s buvama“, kaže on. „Sada su u kući, sede na mekim krevecima i nose ogrlice s veštačkim dijamantima.“ Međutim, on kaže da ta promena stava donosi dobru zaradu, pošto se na pse gleda kao na članove porodice i obasipaju se skupocenim stvarima. Premda se neki ljubimci „tretiraju kao da imaju iste potrebe kao ljudi, i istu želju da lepo izgledaju“, kaže ovaj časopis, „ništa ne ukazuje na to da je psima draža igračka koja košta 50 od one koja košta 5 dolara. Izgleda da takva ekstravagancija više zadovoljava potrebu vlasnika da pokažu koliko vole svoje ljubimce.

 Štetna buka

Prevelika buka često umanjuje kvalitet života ljudi u gradovima. U španskim novinama ABC navodi se izveštaj Svetske zdravstvene organizacije u kom se kaže da buka čak može ugroziti zdravlje ljudi. U skladu s tim saznanjima, Ustavni sud Španije doneo je presudu protiv uprave jednog mesta za zabavu, zbog kršenja gradskih propisa kojima se ograničava intenzitet buke. U odluci suda navodi se da preterana „buka ugrožava osnovno pravo čoveka na moralni i fizički integritet, ličnu i porodičnu privatnost, kao i nepovredivost svog doma“. Sud je takođe ukazao na to da previše velika buka može prouzrokovati „oštećenje sluha, probleme sa snom, neurozu, povišen krvni pritisak i agresivno ponašanje“.

Deca — žrtve rata

Prema procenama Fonda Ujedinjenih nacija za pomoć deci, od 800 000 ljudi koji su zverski ubijeni tokom plemenskih sukoba u Ruandi, 300 000 su bila deca, izveštavaju nemačke novine Leipziger Volkszeitung. Takođe se procenjuje da sada više od 100 000 dece u Ruandi živi u domaćinstvima bez nadzora ijedne odrasle osobe. „Njihova svakodnevica obeležena je teškim siromaštvom“, kaže se u pomenutim novinama.

Sačuvati „bistar um“

„Ljudima koji govore dva jezika to pomaže da ostanu bistrog uma dok zalaze u godine“, piše Toronto Star. Psiholog Elen Bjalistok, sa Univerziteta Jork, ispitivala je kognitivne funkcije kod 104 osobe u dobi od 30 do 59 godina, i kod 50 osoba u dobi od 60 do 88 godina. Svi učesnici su bili sličnog obrazovanja i imali su približno iste prihode. U svakoj starosnoj grupi, polovina osoba je govorila dva jezika. Svi ispitanici su bili zamoljeni da obave jedan jednostavan zadatak s dve različite opcije, pri čemu im je mereno vreme. „Oni koji su govorili dva jezika brže su uradili test od onih koji su govorili jedan jezik“, navodi se u novinama. Prema rečima Elen Bjalistok, ljudi koji govore dva jezika u svakodnevnom životu uvek imaju na raspolaganju dve jezičke mogućnosti, tako da njihov mozak mora da izabere jezik na kom će komunicirati. „S vremenom, ovakve mentalne vežbe štite mozak tako što sprečavaju prirodno usporavanje nekih funkcija mozga koje nastupa s godinama.“

„Osavremenjena“ Biblija?

„U pripremi je novo izdanje anglikanskog molitvenika u kom su poznate biblijske molitve i psalmi znatno izmenjeni s ciljem da se vernici navedu na razmišljanje o pitanjima kao što je dug koji imaju zemlje Trećeg sveta i slobodna trgovina“, izveštava novinska agencija Rojters. U Džepnoj zbirci molitava za mir i pravdu, Isusove reči iz molitve Očenaš: „Daj nam danas hleb naš za ovaj dan“, zamenjene su rečima: „Ti nam daješ hleb naš za ovaj dan kada mi štitimo interese svoje zemlje i pošteno zarađujemo svoju platu“. Slično tome, reči iz 23. Psalma — „I kada bih hodio dolinom senke smrti“ zamenjene su rečima: „Čak i ako izbiju najžešći nemiri neću se plašiti, Gospode“. Ljudi koji poštuju tradiciju rekli su za ovu novu knjigu od 96 strana da je „lakrdija te stoga i bogohuljenje“, kao i da je „neumesna i uvredljiva“, navodi se u londonskim novinama The Daily Telegraph.

Abortusi iz ekonomskih razloga

Nasuprot uobičajenom mišljenju, „u Australiji najviše abortusa izvrše udate žene iz srednjeg staleža, a ne promiskuitetne tinejdžerke“, izveštavaju novine The Sydney Morning Herald. Kada muž radi puno radno vreme, a žena skraćeno, na njihovu odluku da nemaju decu obično utiče finansijska situacija. „Materinstvo negativno utiče kako na karijeru žene tako i na njena primanja“, kaže Piter Makdonald, profesor demografije na Australijskom nacionalnom univerzitetu. „Žene koje nemaju decu mogu prilično dobro zarađivati, ali ukoliko bi rodile dete, njihova primanja bi se znatno smanjila.“ Prema izveštaju citiranih novina, u Australiji se svaka treća trudnoća okonča abortusom.

„Upoznajte prijatelje svog deteta“

U Sjedinjenim Državama „kod tinejdžera koji su izjavili da je najmanje polovina njihovih drugova seksualno aktivna, postoji 31 put veća verovatnoća da će se napiti, 5,5 puta veća verovatnoća da će početi da puše i 22,5 puta veća verovatnoća da će probati marihuanu“, izveštava The New York Times. U to istraživanje koje je sproveo Nacionalni centar za zavisnost i zloupotrebu opojnih sredstava pri Univerzitetu Kolumbija bilo je uključeno 500 roditelja i 1 000 mladih između 12 i 17 godina. Džozef Kalifano ml., direktor tog centra, kaže: „Jasna poruka za roditelje čija deca imaju između 12 i 17 godina glasi: budite sigurni da tačno znate kako se vaše dete ophodi prema suprotnom polu i upoznajte njegove prijatelje.“ On je još rekao: „Roditelji koji tokom porodičnog obroka pokreću teme kao što je zabavljanje ili korišćenje droge i alkohola, imaju više šanse da pomognu svojoj deci da se odupru iskušenju da probaju drogu.“

Samopovređivanje među mladima

„Britanija ima najveću zabeleženu stopu samopovređivanja u Evropi“, otkriva londonski The Times. Svake godine, britanske službe hitne pomoći intervenišu u 150 000 slučajeva u kojima se radi o osobama koje su namerno sebi nanele povrede, na primer tako što su se posekle. Taj problem je najizraženiji kod mladih. „Premda je broj devojaka koje povrede same sebe mnogo veći od broja mladića koji to učine (sedam naprema jedan), od 1980-ih stopa samopovređivanja kod muškaraca se udvostručila“, piše The Times. Smatra se da time što povređuju sebe takve osobe „pokušavaju da se izbore sa emocionalnim bolom ili tako reaguju na emocionalnu otupelost“. Endru Makalok, iz Zavoda za mentalno zdravlje, kaže da te brojke „mogu biti pokazatelj da se mladi suočavaju sa sve većim problemima, ili pak da im je sve teže da reše te probleme“.