Koje ćete filmove vi gledati?

POSLEDNJIH decenija, sve brojnije scene seksa i nasilja, kao i vulgarno izražavanje u filmovima izazivaju različite reakcije. Neki kažu da su određene scene seksa besramne, dok drugi smatraju da je to vid umetničkog izražavanja. Neki tvrde da je nasilje u filmovima bezrazložno, dok je za druge opravdano. Neki prigovaraju da su dijalozi začinjeni psovkama nepristojni, dok drugi tvrde da su realistični. Ono što neko naziva opscenim, drugi smatra slobodom izražavanja. Kada se u obzir uzmu reakcije obe strane, moglo bi izgledati da je sve to samo pitanje ličnog gledišta.

Ali sadržaj filmova nije samo predmet usputnih razgovora. To je opravdana briga koja osim roditelja muči i sve one koji veoma cene moralne vrednosti. „Kad god se usudim da se oglušim o zdravo rasuđivanje i odem u bioskop, po završetku filma osećam kao da sam postala lošija osoba“, jadikovala je jedna mlada žena. „Sramota me je zbog ljudi koji prave to smeće, i sramota me je sebe same. Kao da me takve stvari koje sam upravo gledala čine manje vrednom.“

Postavljanje standarda

Zabrinutost zbog sadržaja filmova nije ništa novo. Još u ranoj istoriji kinematografije, nastala je opšta uzbuna zbog prikazivanja seksualnosti i kriminala na bioskopskom platnu. Onda je 1930-ih u Sjedinjenim Državama stupio na snagu zakon koji je prilično ograničio ono što se moglo prikazivati u filmovima.

Kako navodi The New Encyclopædia Britannica, taj novi zakon o filmovima „bio je strašno represivan, zabranjujući prikazivanje skoro svega što je vezano za iskustvo odraslih osoba. On je zabranjivao prikazivanje ’strasnih scena‘, a prizvuk preljube, nedopuštenih seksualnih odnosa, zavođenja i silovanja nije smeo ni da postoji ukoliko to nije bilo apsolutno neophodno za zaplet, a do kraja filma počinioci tih dela strogo kažnjeni“.

U pogledu nasilja, u filmovima je bilo „zabranjeno prikazivati oružje i razgovarati o njemu, prikazivati detalje nekog krivičnog dela, kao i scene u kojima kriminalci ubijaju ljude u službi zakona, zatim aludirati na brutalnost i krvoproliće, i  prikazivati ubistvo ili samoubistvo, osim ako je to bilo od presudne važnosti za zaplet filma... Nikakvo krivično delo, ni pod kakvim okolnostima, nije se smelo prikazati kao opravdano“. Ukratko, ovaj zakon je zabranjivao „snimanje filmova koji bi se negativno odrazili na moralne vrednosti gledalaca“.

Od zabrana do klasifikacije

Do 1950-ih, mnogi holivudski producenti počeli su da se oglušuju o taj zakon, smatrajući ga zastarelim. Zato je 1968. on ukinut i zamenjen sistemom klasifikacije. a Po tom sistemu, film je mogao da ima eksplicitni sadržaj, ali bi imao posebnu oznaku kako bi publika unapred znala u kojoj meri je sadržaj za „odrasle“. Prema Džeku Valentiju, koji je skoro četiri decenije bio predsednik Američkog filmskog udruženja, cilj je bio da se „roditeljima unapred pruže odgovarajuća upozorenja kako bi mogli da donesu sud o tome koje filmove njihova deca mogu da gledaju a koje ne“.

Uvođenjem sistema klasifikacije, brana je popustila. Seks, nasilje i vulgarno izražavanje preplavili su holivudske scenarije. Sloboda koju je filmska industrija dobila pokrenula je plimni talas koji nije mogao biti zaustavljen. Pa ipak, pomoću klasifikacije publika je unapred mogla da zna kakav je sadržaj nekog filma. Ali, da li na ovaj način možete doći do svih potrebnih informacija?

Šta vam oznake ne otkrivaju

Neki smatraju da je s vremenom sistem klasifikacije postao nepouzdan. Jedno istraživanje Fakulteta za zdravstvenu zaštitu pri Univerzitetu Harvard poduprlo je takve sumnje. Naime, ustanovljeno je da filmovi koji se danas smatraju prihvatljivim za mlade sadrže više scena nasilja i eksplicitnog seksa nego što je to bio slučaj pre samo deset godina. U zaključku istraživanja rečeno je da se „filmovi sa istom oznakom mogu znatno razlikovati po vrsti potencijalno štetnog materijala i njegovoj zastupljenosti“ i da „klasifikacija napravljena samo na osnovu uzrasta ne pruža dovoljno informacija o nasilju, seksu, vulgarnom izražavanju i drugom štetnom sadržaju“. b

Roditelji koji olako dopuštaju deci da sama idu u bioskop možda nisu svesni šta se danas smatra prikladnim materijalom. Na primer, jedan filmski kritičar je glavnu junakinju jednog filma, koji je u Sjedinjenim Državama ocenjen kao prikladan za tinejdžere, opisao kao „17-godišnju devojku slobodnog duha koja se svakog dana rado upušta u pijančenje, zloupotrebu droge, orgijanje i divlji seks s mladićem kog je tek upoznala“. Takav sadržaj ni u kom slučaju nije retkost u današnjim filmovima. Časopis The Washington Post Magazine zapaža da su u filmovima koji su ocenjeni kao podesni za tinejdžere „sasvim uobičajene“ aluzije na oralni seks. Jasno je da klasifikacija ne bi trebalo da bude jedino merilo pri donošenju suda o tome da li je neki film prikladan ili ne. Postoji li neki bolji pokazatelj?

„Mrzite na zlo“

Sistem klasifikacije nije zamena za biblijski školovanu savest. U svim odlukama koje donose — uključujući i one koje se tiču izbora zabave — hrišćani nastoje da primenjuju biblijski savet iz Psalma 97:10: „Mrzite na zlo.“ Osoba koja mrzi zlo smatraće da je pogrešno da bira zabavu na koju se Bog gnuša.

Roditelji posebno treba da paze na to kakve filmove dozvoljavaju deci da gledaju. Bilo bi naivno s njihove strane da samo uzgred bace pogled na oznaku filma. Vrlo lako se može desiti da film koji je  ocenjen kao prikladan za uzrast vašeg deteta unapređuje stvari koje vi kao roditelj ne odobravate. Hrišćane to uopšte ne iznenađuje, pošto je svet prihvatio način razmišljanja i postupanja koji je potpuno suprotan Božjim merilima c (Efešanima 4:17, 18; 1. Jovanova 2:15-17).

Naravno, to ne znači da su svi filmovi loši. Ipak, sasvim je na mestu biti oprezan. Povodom toga, Probudite se! od 22. maja 1997. izneo je sledeće zapažanje: „Svaki pojedinac treba pažljivo da odmeri stvari i donese odluke tako da ima čistu savest pred Bogom i čovekom“ (1. Korinćanima 10:31-33).

U potrazi za prikladnom zabavom

Kako roditelji mogu napraviti dobar izbor filmova koje će njihova porodica gledati? Osmotrite sledeće komentare roditelja iz različitih delova sveta. Njihova zapažanja mogu vam pomoći u potrazi za zdravom zabavom za vašu porodicu. (Vidite i okvir „Drugi vidovi razonode“, na 14. strani.)

„Dok su deca bila mala, moja žena ili ja smo uvek išli s njima u bioskop“, kaže Huan iz Španije. „Nikada nisu išli sami ili s drugom decom. Sada, kada su tinejdžeri, ne idu na premijere filmova, već sačekaju da vidimo kakve su kritike ili da čujemo utiske osoba u koje imamo poverenja. Zatim kao porodica donesemo odluku da li ćemo gledati taj film.“

Mark iz Južnoafričke Republike voli otvoreno da priča sa svojim sinom tinejdžerom o bioskopskom repertoaru. „Moja žena i ja započnemo razgovor, pitajući ga šta misli o filmu“, kaže Mark. „Tako možemo da čujemo njegovo mišljenje i da mu pomognemo da donese neke zaključke. Na taj način, možemo da izaberemo filmove u kojima ćemo svi zajedno uživati.“

 Rožerio iz Brazila takođe razgovara sa svojom decom o filmovima koje bi ona želela da gledaju. „Zajedno čitamo kritike“, kaže on. „Idem s njima u video-klub i učim ih kako da na osnovu omota sami zaključe da li je film prikladan.“

Metju iz Britanije smatra da je korisno razgovarati s decom o filmovima koje žele da gledaju. „Od malih nogu“, kaže on, „naša deca su učestvovala u razgovorima o sadržaju filmova koje smo kao porodica želeli da gledamo. Ako bismo moja žena i ja odlučili da neki film nećemo gledati, objasnili bismo im razloge za takvu odluku umesto da samo kažemo ne.“

Neki roditelji su ustanovili da je takođe korisno informisati se o filmovima preko Interneta. Postoji dosta veb-sajtova koji detaljno opisuju sadržaj filmova. Na taj način se može dobiti jasnija slika o vrednostima koje određeni film ističe.

Koristi od školovane savesti

Biblija govori o onima čije su „moći zapažanja upotrebom uvežbane da razlikuju ispravno i neispravno“ (Jevrejima 5:14). Stoga, cilj roditelja treba da bude da svoju decu pouče vrednostima koje će im pomoći da donose mudre odluke kada budu imala slobodu da sama biraju zabavu.

U vezi s tim, mnogi mladi Jehovini svedoci dobili su izvrsnu pouku od svojih roditelja. Na primer, Bil i Šeri iz Sjedinjenih Država vole da idu u bioskop sa svoja dva sina tinejdžera. Bil kaže: „Nakon projekcije, često razgovaramo o filmu koji smo gledali — koje vrednosti ističe i da li mi podupiremo te vrednosti ili ne.“ Naravno, Bil i Šeri znaju koliko je važno biti izbirljiv. „Čitamo filmske kritike i ne ustručavamo se da izađemo iz bioskopa ako se pokaže da je film neprikladnog sadržaja“, kaže on. Oni donose odluke zajedno sa svojom decom i smatraju da je to njihovim sinovima pomoglo da razviju ispravan osećaj za ispravno i pogrešno. Bil kaže: „Naša deca donose mudrije  odluke u pogledu toga koje će filmove gledati.“

Poput Bila i Šeri, mnogi roditelji pomažu svojoj deci da uvežbaju svoje moći zapažanja u pogledu izbora zabave. Činjenica je da veliki deo onoga što filmska industrija proizvede nije prikladno. S druge strane, kada se vode biblijskim načelima, hrišćani mogu uživati u dobroj zabavi koja je zdrava i okrepljujuća.

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 12. strani]

„ZAJEDNO DONOSIMO ODLUKU“

„Kada sam bila mlađa, u bioskop sam obično išla s roditeljima. Sada mogu da idem i bez njih. Ipak, pre nego što me puste, žele da znaju naziv i sadržaj filma. Ako nisu čuli za njega, pročitaju neke kritike ili pogledaju najavu na televiziji. Takođe, na Internetu potraže informacije o njemu. Ukoliko smatraju da nije dobar, objasne mi zbog čega tako misle. Zatim mi dozvole da i ja iznesem svoje mišljenje. Razgovaramo otvoreno i zajedno donosimo odluku“ (Eloiz, 19 godina, Francuska).

[Okvir/Slika na 13. strani]

RAZGOVARAJTE O TOME!

„Ako roditelji zabrane deci neki oblik zabave i ne nađu nešto korisno kao zamenu, deca mogu pokušati da udovolje svojim željama bez njihovog znanja. Stoga, kada deca kažu da bi želela da gledaju neki film ili program koji nije dobar, neki roditelji im neće odmah to zabraniti, niti će im dati dozvolu. Umesto toga, oni ostave malo vremena da se osećanja smire. Nakon nekoliko dana, smireno razgovaraju o tome s decom i pitaju ih zašto misle da je taj vid zabave dobar. Razgovarajući o tome, mladi se često slože s roditeljima i čak im zahvale na pomoći. Tada zajedno s roditeljima odaberu neki vid zabave u kom svi mogu da uživaju“ (Masaki, putujući nadglednik iz Japana).

[Okvir/Slike na 14. strani]

DRUGI VIDOVI RAZONODE

◼ „Mladi imaju prirodnu želju da budu s vršnjacima, i zato smo se uvek trudili da naša ćerka ima zdravo društvo, ali i da bude pod našim nadzorom. Pošto u našoj skupštini ima dosta primernih mladih, podstičemo je da se druži s njima“ (Eliza, Italija).

◼ „Dosta smo uključeni u rekreaciju naše dece. Organizujemo aktivnosti koje su korisne za njih — šetnje, roštilj, izlete i druženja sa suhrišćanima svih generacija. Na taj način naša deca na rekreaciju ne gledaju kao na nešto u čemu treba da uživaju samo s vršnjacima“ (Džon, Britanija).

◼ „Uvideli smo da je druženje sa suhrišćanima veoma korisno. Povremeno igramo fudbal s drugima, pošto moja deca vole taj sport“ (Huan, Španija).

◼ „Podstičemo decu da sviraju na muzičkim instrumentima. Takođe zajedno igramo tenis, odbojku, vozimo bicikl, čitamo i družimo se s prijateljima“ (Mark, Britanija).

◼ „Kao porodica, redovno idemo na kuglanje s prijateljima. Takođe, trudimo se da jednom mesečno zajedno organizujemo neku posebnu aktivnost. Da bi se izbegli problemi, veoma je važno da roditelji vode računa o onome što njihova deca rade“ (Danilo, Filipini).

◼ „Često je mnogo veći doživljaj lično prisustvovati nekom događaju nego samo sedeti u fotelji i gledati film. Zato pratimo da li se u našem kraju priprema neka izložba, sajam automobila ili koncert. To su prilike koje pružaju mnoge mogućnosti za razgovor. Takođe pazimo da ne preteramo u zabavi, i to ne samo zbog vremena, već i zbog toga što previše zabave umanjuje draž samog događaja“ (Džudit, Južnoafrička Republika).

◼ „Nastojim da svojoj deci pomognem da shvate da nije sve ono što rade druga deca dobro i za njih. Isto tako, moj muž i ja se trudimo da im omogućimo zdravu zabavu. Ne želimo da im damo povoda da kažu: ’Mi nikuda ne idemo i ništa ne radimo.‘ Kao porodica, idemo u park i u našem domu organizujemo druženja na koja pozivamo druge iz naše skupštine“ d (Marija, Brazil).

[Fusnota]

[Izvor]

James Hall Museum of Transport, Johannesburg, South Africa

[Slika na 11. strani]

Pročitajte kritike PRE nego što odlučite da li ćete gledati neki film

[Slika na stranama 12, 13]

Roditelji, poučite svoju decu da budu izbirljiva