Novi dom za povređenog vrapca

„PA ZAR već nemamo dovoljno obaveza?“ To je bila moja prva reakcija kada je supruga donela kući malog vrapca koji je ispao iz gnezda. Moje srce je smekšalo kada sam malo bolje pogledao preplašenu ptičicu. Pa ipak, pitao sam se da li će to krhko stvorenje preživeti. a

Najpre smo morali da nutkamo našeg gosta kako bi uzeo malo ispasirane hrane. Ali već sledećeg dana, mališa je pijukao čim bi osetio glad. Njegov cvrkut se mogao čuti čak i na stepeništu zgrade, iako naš stan ima dupla vrata!

Po boji perja jasno se videlo da je naš vrabac ženka. S vremenom, ona je ojačala i mogla je da leti. Međutim, svi naši pokušaji da je vratimo napolje bili su uzaludni! Mislili smo da jednostavno nije dovoljno hrabra da napusti kuću. Zato smo kupili kavez i ova ptičica je postala naš kućni ljubimac. Dali smo joj ime Špaci, što je deminutiv od nemačke reči koja znači „vrabac“.

Jednog dana smo kuvali pirinač, što je po svemu sudeći jedno od Špacinih omiljenih jela. Pošto je još bio prilično vruć, moja supruga ga je sklonila i umesto njega stavila pred Špaci nekoliko semenki. Kako je naša ptičica reagovala? Sagla je glavicu i kljunom je odgurala semenke sa stola! Iznenađeni, supruga i ja smo se pogledali i prasnuli u smeh. Brzo smo stavili malo ohlađenog pirinča pred Špaci, koja je izgledala prilično zadovoljna time!

Dok brinemo o ovoj ljupkoj ptičici često se setimo onoga što je Isus rekao svojim učenicima: „Ne prodaju li se dva vrapca za novčić male vrednosti? Pa ipak nijedan od njih neće pasti na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to.“ Zatim je dodao: „Ne bojte se: vi vredite više od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29-31).

Stvarno je utešno znati da Jehova vidi naše nevolje i pamti našu istrajnost (Isaija 63:9; Jevrejima 6:10). Zaista, naše saosećanje prema jednoj maloj ptici samo je odraz ljubavi koju Jehova Bog oseća prema svojim slugama! (Priloženo).

[Fusnota]