Od scenarija do filmskog platna

TOKOM proteklih nekoliko decenija, Holivud je postao prava fabrika filmskih hitova. Taj fenomen utiče na ceo svet, pošto mnogi američki filmovi stižu u bioskope u drugim zemljama samo nekoliko nedelja ili dana nakon premijere u Sjedinjenim Državama. Neki filmovi su imali premijeru istovremeno u celom svetu. „Međunarodno tržište raste i ima veliki potencijal“, kaže Den Felman, direktor distribucije u kompaniji Warner Brothers Pictures, „tako da pravimo filmove koji bi mogli biti prihvaćeni u celom svetu.“ Ono što se sada dešava u Holivudu, utiče na svetsku industriju zabave više nego ikada ranije. a

Ali, sticanje dobiti na filmu nije tako lako kao što možda izgleda. Mnogi filmovi moraju ostvariti zaradu veću od 100 miliona dolara samo da bi pokrili troškove snimanja i reklamiranja. A da li će postići uspeh, u potpunosti zavisi od nepredvidive publike. „Nikada ne možete znati šta će publici u datom momentu biti uzbudljivo i privlačno“, kaže Dejvid Kuk, profesor filmske umetnosti na Univerzitetu Emori. Šta onda filmski stvaraoci čine kako bi imali veće šanse za uspeh? Da bismo odgovorili na to pitanje, najpre treba da razumemo nekoliko osnovnih stvari o tome kako nastaju filmovi. b

Preprodukcija — postavljanje temelja

Preprodukcija je često najduža faza u procesu stvaranja filma i ujedno jedna od najvažnijih. Kao i kod bilo kog velikog projekta, ključ je u pripremi. Cilj je da se svaki dolar utrošen u preprodukciju višestruko isplati prilikom samog snimanja.

 Pravljenje filma počinje idejom za priču, koja može biti izmišljena ili zasnovana na događajima iz stvarnog života. Na osnovu priče piše se scenario. Pre finalne verzije, scenario može dosta puta biti revidiran. Finalna verzija sadrži dijaloge kao i kratak opis radnji. Ona takođe sadrži i tehnička uputstva kao što su ugao snimanja i prelaz između scena.

Međutim, scenario se producentu nudi na prodaju još u svojoj ranoj fazi. c Šta je ono što producent traži? Pa, obično se za letnju sezonu prave filmovi za tinejdžere i mlade. Dakle, producent će verovatno izabrati priču koja će se dopasti mladima.

Još poželjniji su oni scenariji koji će privući pažnju svih uzrasta. Na primer, film o junaku iz stripa sigurno će zanimati malu decu kojima je taj lik poznat. Nema sumnje da će im se pridružiti i roditelji. Ali, kako privući tinejdžere i mlade? Odgovor se krije u „uzbudljivom sadržaju“, piše Lajza Mandi za časopis The Washington Post Magazine. Kada se tome dodaju nepristojno izražavanje, scene nasilja i obilje seksa, film ima dobre preduslove da „ostvari ogromnu zaradu i da u bioskopske sale privuče sve odreda“.

Ukoliko producent smatra da scenario ima potencijal, on ga može kupiti i pokušati da sklopi ugovor s poznatim režiserom i slavnim glumcima. Sa čuvenim režiserom i velikim zvezdama, film će imati velike izglede da bude uspešan. Čak i u ovoj ranoj fazi, velika imena mogu privući sponzore koji su neophodni za finansiranje filma.

Sledeća faza preprodukcije uključuje storibord, to jest knjigu snimanja. To je serija crteža kojima se prikazuju razne sekvence filma, naročito tok radnje. Tako se štedi puno vremena, pošto snimatelj pred sobom ima detaljan plan. Kao što režiser i scenarista Frenk Darabont kaže, „nema ničeg goreg od toga da izgubite čitav dan snimanja pokušavajući da odredite gde da postavite kameru“.

Prilikom preprodukcije treba rešiti još dosta pitanja. Na primer, na kojim lokacijama će se snimati film? Da li se mora putovati do tamo? Kako će izgledati scene u studiju? Da li će biti potrebni kostimi? Ko će biti zadužen za osvetljenje, šminku i frizure? Šta je sa zvukom, specijalnim efektima i kaskaderima? To su samo neki primeri onoga što je potrebno razmotriti pre snimanja prvog kadra. Obratite pažnju na odjavnu špicu nekog visokobudžetnog filma i videćete da je u njegovom stvaranju učestvovalo na stotine ljudi! „Potrebna je cela vojska za jedan film“, kaže jedan stručnjak koji je učestvovao u snimanju brojnih filmova.

Produkcija — snimanje filma

Snimanje filma može biti dugačko, zamorno i skupo. Samo jedan izgubljeni  minut može značiti gubitak više hiljada dolara. Ponekad glumce, članove ekipe i opremu treba premestiti na drugi kraj sveta. Ipak, bez obzira na to gde se ono obavlja, svaki dan snimanja osetno smanjuje budžet.

Među prvima koji dolaze na mesto snimanja jesu ekipa za rasvetu, frizeri i šminkeri. Svakog dana se na pripremanje glumaca pre nego što stanu pred kameru može utrošiti i po nekoliko sati. Onda počinje dugačak dan snimanja.

Snimanjem scena rukovodi režiser. Čak i za relativno jednostavnu scenu može otići skoro ceo dan. Većina scena se snima jednom kamerom, tako da se one moraju snimiti mnogo puta iz različitih uglova. Osim toga, svaka se snima po nekoliko puta, kako bi gluma bila na najvišem nivou i kako bi se otklonili tehnički problemi. Svaka od tih sekvenci zove se kadar. Za duže scene potrebno je snimiti 50 pa i više kadrova! Kasnije, obično pri kraju dana, režiser pregleda sve kadrove i odlučuje koje će sačuvati. Sveukupno, snimanje može potrajati nedeljama, pa čak i mesecima.

Postprodukcija — slaganje kockica

Tokom postprodukcije, snimljeni materijal se montira kako bi se dobila konačna verzija filma. Najpre se zvuk sinhronizuje sa slikom. Zatim montažer kombinuje sekvence u pripremnu verziju filma zvanu gruba montaža.

 U ovoj fazi se takođe dodaju zvučni i vizuelni efekti. Specijalni efekti — jedan od najsloženijih elemenata filmske umetnosti — ponekad se postižu pomoću kompjuterske grafike. Rezultati mogu biti spektakularni i neverovatno realistični.

Tokom postprodukcije dodaje se i filmska muzika, kojoj se u današnjim filmovima posvećuje znatno veća pažnja. „Filmska industrija zahteva više originalne muzike nego ikada ranije, i to se ne odnosi samo na dvadesetak minuta ili nekoliko nagoveštaja dramatičnih momenata, već često uključuje i više od jednog sata muzike“, piše Edvin Blek za časopis Film Score Monthly.

Ponekad se organizuje probna projekcija tek montiranog filma pred publikom koja se sastoji recimo od režiserovih prijatelja ili kolega koje nisu učestvovale u snimanju filma. Na osnovu njihovih reakcija, režiser može odlučiti da ponovo snimi neke scene ili da ih izbaci. Zbog nepovoljne reakcije publike na probnoj projekciji, u nekim slučajevima može biti promenjen ceo završetak filma.

Konačno, film je spreman za bioskopsku projekciju. Tek tada se vidi da li će biti hit ili promašaj — ili nešto između. Pri tom, ne radi se samo o novcu. Nekoliko promašaja može upropastiti karijeru glumaca i uništiti reputaciju režisera. „Video sam kako nekoliko mojih kolega doživljava krah nakon par promašaja“, kaže režiser Džon Burman, prisećajući se svojih početaka. „Surova realnost ovog posla jeste da ćete biti odbačeni ako ne zaradite novac za svoje šefove.“

Naravno, dok posmatraju filmske plakate, ljudi uglavnom ne razmišljaju o pitanju zaposlenja onih koji su učestvovali u stvaranju filma. Njih pre svega mogu zanimati pitanja kao što su: ’Da li će mi se ovaj film dopasti? Da li će se isplatiti ulaznica? Da li će film biti šokantan i nepristojan? Da li je dobar za moju decu?‘ Kako možete pronaći odgovore na ova pitanja kada odlučujete koji film ćete gledati?

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„Nikada ne možete znati šta će publici u datom momentu biti uzbudljivo i privlačno“ (Dejvid Kuk, profesor filmske umetnosti).

[Okvir/Slike na stranama 6, 7]

UTICAJ REKLAME NA USPEH FILMA

Film je završen. Konačno može da bude prikazan pred milionima. Da li će doživeti uspeh? Razmotrite nekoliko načina na koje filmadžije reklamiraju svoja ostvarenja i tako pokušavaju da od njih stvore hitove.

◼ NAJAVA: Jedan od najefikasnijih načina da se izazove zanimanje za film jeste putem najave. Ponekad se s tim počne mesecima pre premijere. Možda se objavi da sledi nastavak nekog hit filma. Ljudi se mogu pitati: ’Da li će glumiti isti glumci? Da li će film biti dobar (ili loš) kao prethodni?‘

U nekim slučajevima, najava se dotiče kontroverznih delova filma — možda scena seksa koje su previše slobodne za veći deo publike. Da li su te scene zaista toliko loše? Da li je filmska industrija otišla predaleko? Filmskim kompanijama koristi kada se javno iznose oprečna mišljenja, jer tako imaju besplatnu reklamu. Ponekad je pokrenuta kontroverza garancija za veliko interesovanje za premijeru.

◼ MEDIJI: Tradicionalniji oblici reklamiranja uključuju upotrebu bilborda, novinskih oglasa, TV reklama, zatim najave za filmove koje se prikazuju u bioskopu pre početka neke projekcije, kao i intervjue u kojima zvezde govore o svom najnovijem filmu. Internet je postao jedan od najboljih načina za reklamiranje. „Da je Doroti [iz Čarobnjaka iz Oza] kliknula mišem umesto što je kucnula petama“, piše filmski kritičar Stiv Persal, „našla bi se u šumi filmskih sajtova na kojima bi mogla da pronađe tračeve o slavnim ličnostima, najave najnovijih filmova, filmske vodiče ili da kupi karte.“

◼ PROMOTIVNI PROIZVODI: Reklamni proizvodi mogu izazvati zanimanje za film. Na primer, motivi iz jednog filma o junaku iz stripa pojavljivali su se na kutijama za užinu, šoljama, nakitu, odeći, privescima za ključeve, satovima, lampama, kartama za igranje i mnogo čemu drugom. „Obično se 40 posto proizvoda proda pre premijere filma“, piše Džo Sisto za jedan časopis zabavnog karaktera koji izdaje Američka advokatska komora.

◼ KUĆNI BIOSKOP: Film koji ne ostvari očekivanu zaradu u bioskopskim salama, to može nadoknaditi putem prodaje video-kaseta i DVD-a. Brus Neš, koji vodi evidenciju o tome koliko je koji film zaradio, kaže da ovo tržište „ostvaruje 40 do 50 posto ukupne zarade filmske industrije“.

◼ KLASIFIKACIJA: Filmski studiji su naučili kako da sistem klasifikacije preokrenu u svoju korist. Primera radi, u film se namerno mogu ubaciti neke scene kako bi bio označen da je za stariju publiku. S druge strane, dovoljno je samo nekoliko rezova da film ne bude u grupi za odrasle, već za tinejdžere. Lajza Mandi je za časopis The Washington Post Magazine napisala da se klasifikacija tinejdžerskih filmova „pretvorila u reklamu. Filmski studiji je koriste kako bi tinejdžerima i deci koja žele da budu tinejdžeri poslali poruku da će taj film biti ’strašan‘“. Ta klasifikacija stvara vrstu „generacijskog jaza“, piše Lajza Mandi, „jer upozorava roditelje dok istovremeno zavodi decu“.

 [Slike na stranama 8, 9]

KAKO NASTAJU FILMOVI

SCENARIO

KNJIGA SNIMANJA

SNIMANJE

KOSTIMI

ŠMINKA

MONTAŽA

 SPECIJALNI EFEKTI

SNIMANJE ZVUKA

MIKSOVANJE ZVUKA

KOMPJUTERSKA ANIMACIJA